in

EBRD: Остајемо при томе да ће раст Србије бити 4,3 одсто

Говорећи у Београду на представљању извештаја Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) о транзицији за 2021-2022. годину, Сенфи је најавио да ће EBRD ускоро донети нови извештај са прогнозама о привредном расту Србије и других земаља у региону.

Истакао је да су и Србија и остале земље региона током последње две године показале да су њихове економије отпорне на пандемију изазвану коронавирусом.

„Србија се по свом привредном расту истиче као најбоља у региону, али и као земља са најбрже растућом економијом глобално“, навео је Сенфи.

Указао је да је Србија током 2020. године имала најнижи пад БДП-а у Европи од 0,9 одсто, док је одмах прошле године имала снажан раст од 7,5 одсто и да наставља са растом током ове године.

Навео је и да су се економије осталих земља у региону опоравиле током прошле године и да ће ускоро достићи стопе раста из претковид периода.

Сенфи је казао да је српска економија показала да је отпорна на пандемију, наводећи да њен привредни раст не зависи од једне или од две индустрије, како је то случај у већини земаља, већ од више њих.

Истакао је да су добри резултати остварени у области трговине, туризма, индустријске производње, грађевинарству, осим у области пољопривреде, која се прошле године борила са сушом.

„Ти добри резултати у разним областима су добар сингал за инвеститоре, јер показују да потенцијал Србије лежи у многим областима“, навео је Сенфи.

Указао је да су опасност на српску економију раст инфлације и раст јавног дуга, наводећи да инфлација није карактеристична само за Србију, већ и за све земље региона, Европе и света, због повећања цена енергената и хране.

Сенфи је казао да ниједна економија на те изазове није отпорна.

Када је реч о јавном дугу, Сенфи је казао да је његов раст у границама нормале, и да је мањи у односу на поједине земље у региону.

Подсетио је да је према извештају ЕБРД-а из новембра пројекција те институције да ће Србија 2022. имати раст од 4,3 одсто, што је, како је навео, већи него што се очекује у осталим земљама у региону.

„У овом тренутку сумњам да ће цифра бити већа од те, због политичких и економских ризика, повећање цене енергетната, хране, рата у Украјини… Због тога нећу дати нову цифру, али ускоро ће бити објављен нови извештај ЕБРД-а о пројекцијама привредног раста за Србију и регион“, закључио је Сенфи.

Улагање у дигиталну  инфраструктуру важно за развој Србије

Процес дигитализације је убрзано напредовао током пандемије изазване вирусом Ковид-19, када су различити сектори привреде у многим земљама прешли на „онлајн“ начин рада за свега неколико дана, а тај процес је предодређен да се настави, и остаће једна од кључних сила које обликују наш свет данашњице, укључујући и у регионима где ЕБРД инвестира.

То је један од закључака новог Извештаја о транзицији Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) „Надоградња система: Исплативост спроводења дигитализације“, који је представљен данас у Народној банци Србије.

Извештај који анализира кретања у 38 привреда у којима ЕБРД инвестира, упућује и на све веће поделе између привреда које напредују са развојем дигиталних услуга и оних које заостају у том погледу.

Превазилажење тих разлика је, како је речено на представљању извештаја, од виталног значаја за даљи напредак тих привреда.

Гувернер Јоргованка Табаковић је отворила скуп и том приликом истакла је да је Народна банка Србије једна од централних банака која је међу првима препознала значај процеса дигитализације финансијских услуга због чега је, како је навела, спремно, и инфраструктурно и регулаторно, дочекала изазове које је донела пандемија.

„Србији није био потребан подстицај, јер је дигитализација готово деценију један од наших стратешких циљева. Нико нас није вукао за рукав, водио за руку, показивао правац. Препознали смо давно све предности и опасности које носи модерно доба дигитализације финансијских услуга. Предности примењујемо, а о опасностима – злоупотреби података о корисницима пре свега, водимо рачуна у највећој могућој мери“, рекла је Табаковић.

табаковиц,, ебрд

Између осталог, извештај упућује да је Србија једна од земаља која је забележила највеће помаке и побољшања у погледу регулативе и дигитализације услуга јавне управе од 2015. године, што је такође утицало и на повећање употребе дигиталних технологија у предузећима.

О томе је говорио Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан, који је казао и да је подршка државама и клијентима у развоју дигиталних технологија један од три стратешка приоритета ЕБРД-а.

„У Србији, финансирамо државни пројекат ширења широкопојасне мреже у руралним подручјима. То ће омогућити да преко 200.000 домаћинстава у око 1.800 насеља у руралним подручјима широм Србије добије приступ интернету. ЕБРД ову инвестицију финансира кредитом од 118 милиона евра док је Европска Унија определила 35 милиона бесповратних средстава кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан“, рекао је Коланђели.

Он је истакао и значај да приватни сектор пређе на дигитализацију како би се ојачала конкурентност српских компанија.

Александар Плеканов, директор ЕБРД-а за транзицију и глобалну економију, додао је за за даљи дигитални развој Србије највећи приоритет јачање дигиталних вештина, уз додатна улагања у дигиталну инфраструктуру.

Он је истакао да је у многим земљама коришћење дигиталних технологија отежано ниским нивоом дигиталних вештина.

Поред тога, додао је да је проблем недостатка тих знања и вештина међу радно способним становништвом у регионима ЕБРД-а додатно увећан миграцијама особа са вишим нивоом образовања и, посебно, оних са напредним дигиталним вештинама.

Извештај такође представља резултате макроекономских и структурних реформи у земљама у којима ЕБРД послује и економисти ЕБРД-а истакли су снажан економски опоравак Србије у 2021. и постепено спровођење реформи током прошле године.