Može li srpski domaćin da prepiše holandski model – zarađuju čak 37.000 evra po hektaru

Do sada je važilo energetski nezavisna zemlja je i ekonomski samostalna. Klimatske promene, nesigurni prinosi, nestabilni lanci snabdevanja, pred ekonomije svih zemalja pored energetske nametnule su i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta.

Postavljeno je pitanje: može li Srbija u uslovima potpuno zatvorenih granica. Da, može. Zato što proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države, pa i Srbije, je da osnaži porodice na selu, Republika Srpska je dobar primer prakse.

“Dodeljivalje 20.000 evra mladim poljoprivrednicima koji imaju zelenu diplomu; diplomu poljoprivrednog, veterinarskog ili tehnološkog fakulteta, koji su spremni da se odreknu posla u javnom sektoru i koji poseduju svoje zemljište”, objašnjava Tatjana Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Kalkulacije pokazuju da bi Srbiji nedostajalo mesa i mleka, đubriva koje bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim. Da nema nafte Srbija bi za potrebe poljoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica proizvoditi bilje za nedostajući bio-dizel. Srpski domaćin po hektaru zaradi od 800 do 1.000 evra, a holandski čak 37.000 evra. Može to i naš domaćin prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo.

“Vi kada oberete ili ovršete pšenicu sada u junu ta zemlja stoji do naredne godine. Ali kao dobro organizovana nacija vi sada proizvodite tovnu junad, a telad ste proizveli od vaših krava po nekom planu i sistemu i sad on u sistemu silaže prihoduje do sedam tona silaže i vi utovite jedno 15 bikova. Dakle, za 15 bikova puta 2.000 evra to je 30.000 evra, više nije 1.000 evra”, kaže Vitomir Vidović iz SPUTS-a.

U Srbiji pojedini voćari već zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Nesiguran je plasman, a i tu postoji rešenje, kao kod proizvođača jabuke u južnom Tirolu.

“Gde su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde oni dobiju akontnu cenu u vreme berbe i posle se još u dva momenta isplaćuje i kad se proda jabuka onda se deli ta dobit”, navodi profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

U svetu su proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta. Jer greške su poljoprivredi najskuplje. Zelena agenda EU smanjuje upotrebu pesticida za pola. Precizna poljoprivreda daje domaćinima rešenje.

“Postoji oko 135.000 dronova koji se u ovom trenutku koriste svetu, oni su u 2022. godini uradili tretman na preko 100 miliona hektara”, objašnjava Zoran Stojanović iz Asocijacije za besplatne sisteme u privredi.