in

Srpska energetska zavrzlama između JANAF-a i Družbe: Biće kombinacija gasa, daljinskog grejanja, nafte i cepanica

Novi paket sankcija prema Rusiji, koji ne uključuje izuzeće za zemlje Zapadnog Balkan i po kome od 1. decembra neće biti uvoza ruske nafte, ne bi trebalo da dovede do poskupljenja derivata u Srbiji, ocenjuju stručnjaci.

Cena ruske nafte jeste najjeftinija, a mi smo od toga profitirali. Međutim, ukoliko ne bude mogući dotok, postoje i druge mogućnosti.

“Ako nam ne dozvole da uvozimo rusku naftu, možemo da uvozimo i iračku i neku drugu, u suštini, pretpostavljam, da će tada NIS kupovati naftu koja je najjeftinija na tržištu”, procenjuje Jelica Putniković, urednik “Energije Balkana”.

Putniković misli da je ideja da se Srbija poveže na naftovod u Mađarskoj dobra, jer naša zemlja treba da ima alternativni pravac snabdevanja, iako napominje da i tu teče ruska nafta i dodaje: “I još je tu jedan značajan moment, Hrvatska tj. JANAF je ucenjivao NIS sa skupljim cenama tranzita, jer nemamo drugi alternativni naftovod”.

Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku, mišljenja je da Srbija, u trenutku kada neće moći da uveze rusku naftu, mora da ima alternative.

“Ja ne vidim da je Hrvatska nepouzdan partner u ovom slučaju. Možemo da dobijemo bilo koju naftu osim ruske, a čak da izgradimo taj naftovod sa Mađarskom, mi nismo u mogućnosti da dopremamo rusku naftu tim naftovodom”, smatra Kapor.

Kapor misli da je dobro povezati se na gasovode TANAP i TAP, što će nam omogućiti druge izvore gasa. Ocenio je i da Srbija ima mogućnost da bude konzument tečnog gasa preko terminala koji se završava u Grčkoj.

“Tako da postoji mogućnost da mi budemo konzumenti i tog tečnog gasa, čak je u planu da se na toku Dunava sagradi jedan tečni terminal i u Srbiji, ali bilo koja energetska investicija zahteva ogromna sredstva. Ali sad ćemo da uvezemo struju od 3 milijarde evra, da smo taj novac upotrebili za projekat ne bi sada o tome pričali”, kaže on.

I Aleksandar Kovačević, energetski stručnjak upozorava na to, da se lako može desiti da se struja koristi kao alternativa, što bi bilo veliko opterećenje za mrežu. Ističe i da je u Srbiji neophodna “vrlo delikatna koordinacija između gasa, daljinskog grejanja, nafte, ogrevnog drveta, EPS-a i velikih industrijskih potrošača”, kako bi se poboljšali izgledi za predstojeću zimu.