in

Sve prognoze najavljuju globalnu recesiju, razlike samo u težini – šta čeka Srbiju

Pitanje više nije da li, već kada nastupa globalna recesija. Svetska ekonomija će u naredne četiri godine izgubiti četiri biliona dolara, kaže MMF. Taman koliko vredi najjača evropska privreda – nemačka.

“Naša procena je da će zemlje koje čine oko jedne trećine svetske ekonomije doživeti pad u najmanje dva uzastopna kvartala ove ili sledeće godine. Čak i kada je rast pozitivan, milioni ljudi imaće osećaj recesije zbog smanjenja realnih prihoda i rasta cena”, ističe direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva.

Odgovor na inflaciju samo doliva ulje na vatru

Dakle, sve skuplja hrana i energenti, a odgovor centralnih banaka na inflaciju samo doliva ulje na vatru.

Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović objašnjava da podizanje referentne kamatne stope utiče na rast kamatnih stopa na svetskim tržištima, što se negativno odražava na investicije i potrošnju i time na produbljivanje krize u pogledu privrednih aktivnosti.

“Sa druge strane, neke zemlje najavljuju ili sprovode pakete budžetske pomoći preduzećima i građanima, što može dovesti do rasta fiskalnih deficita, rasta dugovanja i negativno se odraziti na opštu finansijsku stabilnost”, dodaje Ranđelović.

“Inflacija zbog upumpavanja novca tokom pandemije”

Profesorka Ekonomskog fakulteta Dragana Mitrović kaže da je do inflacije došlo zbog upumpavanja ogromnih količina novca u ekonomiju SAD i EU, a sledile su ih i druge ekonomije, poput kineske, kako bi se ublažile posledice pandemije.

“Ali pandemija je i pokidala lance proizvodnje i snabdevanja i time uticala na globalnu proizvodnju i trgovinu, znajući da je Kina čvorišno mesto postojeće globalizacije”, objašnjava Mitrovićeva.

Prednost za Amerikance, glavobolja za ostatak planete

Američki FED kamatne stope podiže od marta i jača dolar. Prednost za Amerikance, glavobolja za ostatak planete, objašnjavaju ekonomisti.

Oslabili su i funta i evro, i juan i jen, a da bi ojačale svoje valute, i druge centralne banke idu istim putem – podižu kamate više i brže.

Mitrovićeva kaže da je trka sa inflacijom trka koju svi gube, i proizvođači i potrošači, jer svi trče da manjak novca koji se obezvređuje nadomeste ili povećanjem cena ili smanjenjem kupovine.

“Države često posežu za protekcionističkim merama kako bi zaštitile nacionalne ekonomije. Svetska banka je apelovala na vlade da ne posežu za ovakvim merama, kako ne bi dodatno opteretile poremećene globalne tokove”, navodi Mitrovićeva.

I dok Vlada Nemačke sprema čak 300 milijardi evra pomoći građanima i privredi da prebrode energetsku krizu, nemačkoj ekonomiji se 2023. godine sprema minus – od 0,4 do 4 odsto, zavisi pitate li optimiste ili pesimiste.

Šta čeka Srbiju

Ranđelović navodi da je Srbija trgovinski i investiciono povezana sa članicama EU, pošto više od dve trećine stranih direktnih investicija i gotovo isto toliko izvoza ide tamo.

“Ukoliko u tim zemljama dođe do eskalacije i drastičnog usporavanja, to će se odraziti negativno na priliv investicija, što se može očekivati i zbog rasta kamatnih stopa, i kroz niži izvoz srpske privrede”, ističe Ranđelović.

Kretanje svetske ekonomije je takvo da britanski Ekonomist ukazuje na to da sledi prekretnica nalik onoj posle Drugog svetskog rata.

Sumirala ga je i direktorka MMF-a rečima – biće bolje, ali će pre toga biti mnogo gore.