in

Ministri finansija EU dogovorili strukturiranu podršku Ukrajine

Osim toga, ministri su postigli dogovor i o prikupljanju 20 milijardi evra sa tržišta uglja u Uniji za podršku prelasku sa ruske energije što je ocenjeno kao veliki korak u jačanju autonomije Evrope od ruskih fosilnih goriva.

 

Integrisana isplata podške Ukrajini, piše Rojters, će verovatno dodatno zaoštriti veze između 27 zemlje članice i Ukrajine koja je kandidat za članstvo u EU i koja se bori da održi svoju vladinu administraciju u funkcionisanju, dok se brani od skoro osmomesečne invazije Rusije.

Obraćajući se novinarima nakon sastanka ministara, Dombrovski je priznao da su ovogodišnje isplate EU Ukrajini bile jedva redovne – što je razlog za zabrinutost Kijeva, koji treba da redovno isplaćuje plate javnim radnicima i penzije.

O podršci Ukrajini Dombrovski je juče potpisao Memorandum o razumevanju sa Ukrajinom za sledeću makrofinansijsku pomoć od 5 milijardi evra. Prvi deo – 2 milijarde evra – treba da budu plaćene do sredine oktobra. “Želimo da krenemo što je brže moguće sa isplatom ostatka, sa dve rate u novembru i decembru, pod uslovom da se ispune svi relevantni uslovi”, kaže on.

EU je pristala da podrži Ukrajinu sa 9 milijardi evra već u maju, ali je prvu isplatu od milijardu evra izvršila tek u julu. Dombrovski je rekao da će sledeća tranša od 5 milijardi evra biti uplaćena do sredine oktobra, a preostale 3 milijarde u dve rate u novembru i decembru.

“Važno je da imamo predvidljiviji tok za Ukrajinu sledeće godine, tako da je naša namera da to integrišemo u razgovore o budžetu EU za 2023. i na taj način da budzet bude stabilniji”, rekao je Dombrovski.

Ministarski savet se osvrnuo i na ekonomsku situaciju u EU koja je i dalje veoma složena i neizvesna. Rastuće cene energenata, podstaknute ruskim ratom protiv Ukrajine, nastavljaju da podstiču inflaciju. U svojoj najnovijoj brzoj proceni, Eurostat očekuje da će inflacija u evrozoni dostići 10% u septembru, u odnosu na 9,1% u avgustu.

Dombrovski kaže da Evropa plaća visoku cenu za svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva i nedostatak domaćih izvora energije i da Unija najhitnije treba da se pozabavi visokim računima za električnu energiju za potrošače.

On najavio da će Komisija do sredine oktobra predložiti produženje i reviziju privremenih pravila o državnoj pomoći koji su sada na snazi.

Što se tiče dogovora između ministara od utorka za 20 milijardi evra sa tržišta uglja, radi se o širem planu od 300 milijardi evra koji je Evropska komisija predložila u maju da bi se ubrzala energetska tranzicija nakon vojne agresije Kremlja u Ukrajini. Predlog će dodati novo poglavlje o energetici nacionalnim planovima oporavka koje je odobrila Evropska unija za ponovno pokretanje privrede nakon krize KOVID-19 pre dve godine.

Zbinek Stanjura, ministar finansija Češke i predsedavajući sastankom je zadovoljno konstatirao da je napravljen veliki korak danas u jačanju autonomije Evrope od ruskih fosilnih goriva.

“S obzirom na geopolitički kontekst otkako je Rusija započela svoju vojnu agresiju na Ukrajinu, i s obzirom na najnovije napade na energetsku infrastrukturu u Evropi, siguran sam da je potrebno zalagati se za brzi dogovor o ovom predlogu. A češko predsedništvo je u potpunosti odlučno da ispuni naše obećanje da će radikalno preurediti energetski sektor Unije i okončati našu zavisnost od uvoza ruskih fosilnih goriva”, uverava ministar Stanjura.

Posle ovog dogovora, Savet Unije treba da uđe u pregovore s Evropskim parlamentom o finalizaciji plana.