admin
“Do sada nismo videli nikakve promene u njihovom nuklearnom stavu, koje zahteva bilo kakvu promenu u našem nuklearnom stavu”, rekao je Stoltenberg novinarima u sedištu NATO u Briselu, preneo je Rojters.
Rusija je 25. marta postigla dogovor sa susednom Belorusijom o postavljanju taktičkog nuklearnog oružja na njenoj teritoriji, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin. Takav potez neće narušiti obeveze iz sporazuma START, kazao je Putin i dodao da je Amerika stacionirala nuklearno oružje na teritoriji evropskih saveznika.
Putin je istakao da će konstrukcija skladišta za taktičko nuklearno oružje u Belorusiji biti gotova 1. jula i dodao da je Rusija pomogla da se modernizuju beloruski ratni avioni, kako bi mogli da nose nuklearno oružje. Ruski ambasador u Belorusiji Boris Grizlov izjavio je sinoć da će rusko taktičko nuklearno oružje biti raspoređeno blizu beloruske granice sa NATO susedima.
Grizlov je, govoreći za belorusku državnu televiziju, rekao da će rusko nuklearno oružje biti “postavljeno bliže zapadnoj granici naše savezničke države”, ali nije dao preciznu lokaciju.
“To će proširiti naše defanzivne sposobnosti i biće urađeno bez obzira na galamu u Evropi i SAD”, dodao je Grizlov, preneo je AP.
Belorusija deli 1.250 kilometara granice sa članicama NATO – Letonijom, Litvanijom i Poljskom. Taktičko nuklearno oružje ima relativno karak domet i znatno manju snagu u poređenju sa nuklearnim bojevim glavama koje su ugrađene u strateške rakete dugog dometa.
Finska sutra postaje članica NATO
Finska će sutra postati članica NATO, saopšteno je iz kancelarije predsednika Finske Saulija Ninista, a ovu vest potvrdio je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, preneo je Rojters.
“Ovaj potez će načiniti Finsku bezbednijom zemljom, a Švedska će biti sigurnija kao rezultat ulaska svog suseda u NATO. Podići ćemo finsku zastavu prvi put u sedištu NATO. Utorak će biti dobar dan za bezbednost Finske i NATO”, naveo je Stoltenberg.
Turski parlament je u četvrtak ratifikovao ulazak Finske u Severnoatlansku alijansu, tako što je svih 276 prisutnih poslanika glasalo “za”.
Ta odluka turskog parlamenta stupila je na snagu u subotu, čime je otklonjena poslednja prepreka za ulazak nordijske zemlje u Alijansu, jer su svih 29 članica NATO ranije ratifikovale ulazak Finske.
Švedska još neće postati član Severnoatlanske alijanse, jer joj Ankara zasad nije dala zeleno svetlo. Turska je optužila Švedsku da krije članove Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara smatra terorističkom grupom.
Odnose dve zemlje dodatno su pogoršali protesti u januaru u blizini turske ambasade u Stokholmu, na kojima je ekstremno desničarski političar spalio primerak Kurana.
Prijem Finske najbrži ratifikacioni proces u modernoj istoriji NATO
Stoltenberg je rekao da će u sedištu ove organizacije u Briselu sutra biti podignuta zastava Finske i da će to biti dobar dan za Alijansu.
“Prošle godine, saveznici su doneli istorijsku odluku da pozovu Finsku i Švedsku da postanu članice NATO. Od tada, videli smo najbrži ratifikacioni proces u modernoj istoriji NATO. Svi saveznici slažu se da bi prijem Švedske trebalo da se obavi brzo”, rekao je Stoltenberg, preneo je sajt NATO.
On je dodao da će se zvaničnici NATO sutra susresti sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom.
“Ne znamo kada će se ovaj rat okončati. Ali, kada se to desi, moraćemo da stvorimo takve okolnosti da Ukrajina može da se odbrani od buduće agresije, a istorija se ne ponavlja sama od sebe. Ne smemo dozvoliti Rusiji da nastavlja da ugrožava evropsku sigurnost”, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da pozdravlja plan predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji prati principe Povelje UN.
“Međutim, nema naznaka da je predsednik Putin spreman za mir, već da se sprema za novi rat. Zato smo odlučni da ostanemo na kursu i podržimo Ukrajinu koliko god bude trebalo”, poručio je Stolteberg.
Stoltenberg je rekao da su saveznici isporučili Ukrajini 65 milijardi evra vojne pomoći.
“Pozdravljam to što su moderni tenkovi i ostala borbena vozila počela da pristižu u Ukrajinu. Ovo može da napravi bitnu razliku na liniji fronta i omoguće ukrajinskoj vojsci da oslobodi još teritorije”, rekao je Stoltenberg.
Sutra će biti reči i o pretnjama i izazovima sa juga.
“U tu priču ući će i pitanja stabilnosti, terorizma i sve većeg uticaja Irana, Rusije i Kine.
“Kako bismo rešili sve te izazove, ključno je da više uložimo u odbranu”, istakao je Stoltenberg.
Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /