in

Брнабић у Тирани: Тежак састанак, увод у дијалог Београда и Приштине

Брнабић је новинарима рекла да је покушала да се фокусира на добре резултате и сарадњу у региону, а да је „неко други“ разговор пребацивао на терен политике.

„Али ако желите да говорите о политици, онда смо ту да кажемо чињенично стање, али и да је сарадња важна“, рекла је Брнабић.

На Самиту су поред премијерке учествовали и председник Црне Горе Мило Ђукановић, премијер Северне Македоније Зоран Заев, албански премијер Еди Рама, председавајући Савета министара БиХ Зоран Тегелтија, али и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.

Упитана да ли је имала прилику да разговара са њим, с обзиром да се за неколико дана одржава дијалог у Бриселу, Брнабић је казала да није имала такву прилику, али је имала, каже, „размену мишљења“ током самита.

„Мислим да је ту било провокација и његових идеја о томе како треба да изгледа регионална сарадња, али мислим да је добио адекватан одговор и чињенично стање“, рекла је Брнабић.

На питање које су то идеје биле и какав је био одговор, премијерка каже да није сигурна колико може о томе да говори, јер се све дешавало иза затворених врата, али је, каже, било у његовом маниру да све почиње од њега и нове администрације.

Говорио је, рекла је Брнабић, о томе како „не може више овако да се сарађује“ него у другачијем формату у коме су „Косово и Србија једнаки партнери“.

Премијерка му је, каже, одговорила да то није могуће и да постоје велике разлике, Србија је суверена држава, а тзв.Косово није, те је такве ствари најбоље оставити за дијалог.

Брнабић је подсетила да ће 1.јула ступити на снагу Споразум о укидању роминга на територији Западног Балкана.

Истакла је да је то бенефит за грађане, као и да регион очекују важни пројекти.

Она је најавила да ће се у септемрбру кренути са изградњом такозваног аутопута мира, од Ниша до Мердара, и очекује се да ће тада у Србији бити присутни и представници ЕУ.

„Имамо до краја године и почетак изградње гасовода до Бугарске, то је важан регионални пројекат, а онда већ у првом кварталу 2022.године имамо почетак још два важна пројекта – један је железнички Коридор 10, односно модернизација комплетне трасе од Београда до Прешева, и други између Ниша и Димитровграда“, рекла је Брнабић.

Подсетила је на Економски инвестициону план за Западни Балкан у износу од девет милијарди евра.

„ЕУ је определила и додатна средства, али то ће зависити од пројеката“, рекла је она.

Премијерка је најавила да Србији предстоје међувладина конференција, као и неколико регионалних самита, међу којима је и наставак Берлинског процеса почетком јула.

Вархељи: Ово је година Западног Балкана

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи изјавио је данас у Тирани да је ова година – година Западног Балкана.

Вархељи је, после одржаног самита лидера Западног Балкана WБ6, рекао да ће спровођење Економског и инвестиционог плана у региону бити почетак краја кризе изазване вирусом ковид-19, најављујући да ће инвестициони план у договору са Европском унијом мобилисати трећину БДП-а региона, преноси портал Албаниан дејли њуз.

„У регион ће бити дистрибуирано 30 милијарди евра. План неће функционисати уколико регион не функционише као целина“, рекао је Вархељи и истакао да ће се то остварити једино уколико лидери Западног Балкана сарађују у стварају заједничког регионалног тржишта.

Како је рекао, све земље региона крећу се у правом смеру, у смислу стварања тог тржишта и најавио нови самит земаља Западног Балкана у јулу.

„Видимо прве резултате који иду у том смеру кроз постизање споразума о укидању роминга на Западном Балкану“, рекао је Вархељи описујући то као велико достигнуће.

Како је рекао, имплементација тог плана омогућиће пролаз грађана кроз државе са личном картом, признавање универзитетских диплома и укидање радних дозвола.

„Све ово омогућиће да сарадња на Западном Балкану буде у служби грађана“, рекао је Вархељи.

Курти: Србија држи себе као таоца јер не жели да призна Косово и Метохију

Премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти изјавио је данас да Србија саму себе држи као таоца јер не жели да призна независност КиМ.

Он је то рекао новинарима у Тирани након завршеног самита лидера Западног Балкана.

„Желимо да се интегришемо у ЕУ, у НАТО. Признање Косова је добро и за Србију која саму себе држи за таоца јер не жели да нас призна“, рекао је Курти, преноси портал Балкан веб.

Говорећи о полемици са премијерком Србије Аном Брнабић, Курти је рекао да је до ње дошло јер Брнабић одбија да прихвати независност Приштине.

Додаје и да би Србија требало да се огради од режима Слободана Милошевића.

„Бројне иницијативе су спојиле лидере западног Балкана како би се донео дух евроинтеграција. Регионалне иницијативе су у застоју јер Србија не жели да призна независност КИМ. А то би допринело већој сарадњи. Није довољно само заједничко тржиште већ и вредности ЕУ да се уграде у односе у региону. За Србију је најважније да призна независност Коосва како би прихватила реалност“, рекао је Курти.

Одговор Ане Брнабић на Куртијеве провокације

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, на Самиту Западног Балкана коме присуствује и председница Владе Србије Ана Брнабић, затражио је данас да се редефинише ЦЕФТА споразум у коме би тзв. Косово било третирано као држава, сазнаје Танјуг.

Курти је такође позвао Србију да призна тзв. Косово.

На те провокације му је одговорила премијерка која је рекла да актуелни формат добро функционише и да не постоји ниједан правни аргумент да се било шта мења, јер је Косово део Србије.

Брнабићева је подсетила Куртија да Косово не признаје пет чланица ЕУ, да није члан УН и да у том смислу сигурно не може имати другачији статус од постојећег.

На то је реплицирао Курти са питањем: „Шта ћете да урадите, је л’ хоћете да нас окупирате?“, а Брнабић му је одговорила: „Како мислите да окупирамо сопствену територију?“.

Брегу: Расте подршка интеграцији у ЕУ

Генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (RCC) Мајлинда Брегу изјавила је данас да подршка интеграцији у Европску унију наставља да расте на Западном Балкану и да је ове године подржава 62 одсто грађана у односу на прошлогодишњих 59 одсто, саопштио је RCC.

„Подршка наших грађана и привредних субјеката регионалној сарадњи је још већа. 77 одсто грађана верује да регионална сарадња може да допринесе бољој политичкој, економској и безбедносној ситуацији у њиховој економији, док је 69 одсто привредних субјеката сматра важном за квалитет пословања“, рекла је Брегу на самиту лидера шест економија Западног Балкана и Европске уније у Тирани.

Она је додала да поздравља досадашњи напредак и да се радује успешном потписивању важних регионалних договора којима се олакшава слободно кретање људи.

Подсетила је да ће 1. јула на снагу ступити Регионални споразум о снижавању цена роминга, што значи да ће тада Западни Балкан постати регион без роминга.

„Овај споразум је важан доказ потенцијала свеобухватне регионалне сарадње у корист наших грађана и добар модел за договоре који ће уследити. Наставићемо да непоколебљиво радимо са нашим европским партнерима све док наши грађани не буду без додатних трошкова роминга у Европској унији, а исто важи и за грађане ЕУ у нашем региону“, додала је Брегу.

Брнабић са Вархељијем

Премијерка Србије Ана Брнабић састала се данас у Тирани са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем, уочи почетка Самита Западног Балкана.

На самиту у Тирани биће речи о припремама за примену Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.

Албански премијер Еди Рама дочекао је у председничкој палати у Тирани и остале делегације – председника Црне Горе Мила Ђукановића, председника Савета министара БиХ Зорана Тагелтију, премијера Северне Македоније Зорана Заева и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, јавља Танјугов извештач.

брнабиц

На претходном самиту у Софији су се западнобалкански високи представници договорили да поспеше економску сарадњу у региону, подударну вредностима ЕУ и да створе заједничко регионално тржиште, уз примену мера заштите животне средине и пројеката зелене привреде и енергетике.

Лидери Западног Балкана су тада оценили да би то повећало конкурентност региона и приближило га тржишту Европске уније.

Палмер о америчкој визији за Западни Балкан

Изасланик САД за Балкан Метју Палмер рекао је данас да је доследна америчка визија за Западни Балкан она која овај регион види посвећен евроинтеграцијама и у миру са свим суседима.

„Надам се да то није само визија коју САД и ЕУ имају за овај регион већ и да је то визија коју Западни Балкан има сам за себе“, рекао је Палмер.

Он је додао да САД остају посвећене циљу а то је увођење Западног Балкана у ЕУ, као и постизању узајамног дубоког економског партнерства међу земљама тог региона.

Палмер је истакао да је заједно са Мирославом Лајчаком током недавне посете Београду и Приштини желео да „покаже посвећеност САД да у блиској координацији са ЕУ олакшамо дијалог две стране“.

Он се осврнуо и на коначну пресуду Ратку Младићу за коју је рекао да јој је циљ да се спречи понављање злочина.

Палмер је такође поновио да је амерички председник Џозеф Бајден потписао санкције у вези региона Западног Балкана чији је циљ борба против корупције и настојање да се ојача владавина закона.

Амерички званичник је у свом обраћању на конференцији подсетио и на речи шефа немачке дипломатије Хајка Маса који је на Берлинском процесу рекао да је потребно постизање заједништва у циљевима САД и ЕУ да се дође до нормализације односа у дијалогу Београда и Приштине.

Изасланик САД за Балкан је пружио подршку улози Грчке у региону Западног Балкана, посебно због њеног односа са Северном Македонијом као и због продубљивања односа са Косовом.

„Грчка има снажну подршку САД и ми желимо још јачу сарадњу широм региона“, истакао је Палмер.

Он је додао да се у региону стиче утисак да ЕУ губи интерес за перспективу чланства Западног Балкана у Унији и да је зато потребно да се изграде везе поверења.

Потребно је да ЕУ хитно врати свој кредибилитет и да у наредном периоду покаже своју озбиљност у вези Западног Балкана, закључио је Палмер.

Борељ: Нећемо се смирити док З.Балкан не буде унутар ЕУ

Шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ поручио је данас пред Саветом безбедности УН да ”ЕУ неће мировати све док земље Западног Балкана не буду део ЕУ”.

”У том циљу, у потпуности смо мобилисани да подржимо помирење и реформе као најбољи противотров за националистичку реторику”, навео је Борељ.

Он је у говору најавио да ће се следеће недељу у Бриселу, у организацији ЕУ, одржати нови састанак дијалога Београда и Приштине.

Жосеп Борељ је пред СБ УН, на седници посвећеној сарадњи УН и ЕУ, говорио о улози и подршци коју ЕУ даје одржању глобалног мира и безбедности, сарадњи са УН и регионалним организацијама.

Западни Балкан је навео међу примерима ”дубоке ангажованости” ЕУ, где су потребни ”хитни резултати”.

Поред Западног Балкана, Борељ се поменуо и Белорусију, Украјину и Блиски Исток.

”Шире гледано, у Европи не желимо геостратешку конкуренцију. Желимо мирно, просперитетно и стабилно суседство, без такозваних дуготрајних сукоба и зона утицаја”, нагласио је Борељ.

Он се заложио за оживљавање мултилатерализма заснованог на међународном праву и нагласио да ЕУ остаје посвећана сарадњи и приниципима УН.

Ђукановић: Европска перспектива региона реална и догледна

Западни Балкан сведок је подизања пажње Европске уније, што је обећавајућа порука да је европска перспектива региона реална и догледна, изјавио је председник Црне Горе Мило Ђукановић у Тирани.

Став Црне Горе, каже Ђукановић, јесте да што буде више Европе на овом делу Балкана, то ће бити мање простора за антиевропске утицаје, пренео је РТЦГ.

На самиту је било речи и о инфраструктурној повезаности региона и Западног Балкана.

„Реч је о очигледној фреквенцији састајања на највишем нивоу у нашем региону уз учешће високих представника ЕУ, што по мени сведочи на подизање нивоа пажње од стране Европе према региону Западног Балкана и шаље једну обећавајућу поруку да би европска будућност Западног Балкана могла бити реална и догледна“, казао је Ђукановић.

Он је додао да је на састанку било речи и о геополитичком аспекту.

Ставови Црне Горе, како је казао, су познати, што је мање Европе на Балкану то је више простора за оне који делују са антиевропских позиција.

Казао је да се та порука разумела у Бриселу и важним европским центрима и очекује даљи појачани ангажман ЕУ на простору региона.

Састанак је оценио веома продуктивним и додао да се враћа са више оптимизма него раније.