in

Фон дер Лејен: ЕУ да престане да користи руска фосилна горива

Она је најавила овај план на Твитеру у тренутку када су се лидери ЕУ окупили у Версају да би размотрили напад Русије на Украјину и санкције Русији.

Нема убрзаног пута у ЕУ

Лидери ЕУ на данашњем неформалном састанку у Версају одржаће и политичку дебату о проширењу Уније на земље Источног партнерства које су у светлу рата у Украјини поднеле захтеве за улазак у ЕУ.

У Бриселу кажу да ће ЕУ лидери изаћи са декларацијом о подршци јачању партнерстава са Украјином, Грузијом и Модавијом, али не и очекиваним ”бржим колосеком” или ”моментални пријемом”.

Додаје се да ће и западни Балкан бити део дебате лидера о проширењу, уз оцену да ће се земље чланице које се залажу за брже приступање Западног Балкана ”позвати на новонасталу ситуацију у Европи”.

”То може да донесе нови замах пријему западног Балкана, али земље чланице које инсистирају на испуњавању критеријума наставиће да то чине без обзира на нову геополитичку реалност”, закључује се у Бриселу.

Групу земаља које позивају на ”моменталну перспективу приступања” за Украјину чине Бугарска, Чешка, Естонија, Литванија, Летонија, Пољска, Словачка, Словенија, Хрватска, Мађарска и Румунија.

Словенија и Пољска су у одвојеној иницијативи позвале на израду плана по коме би Украјина, Грзуија и Молдавија, али земље Западног Балкана, до 2030. године ушле у чланство ЕУ.

Дипломатски извори у Бриселу наводе да се Холандија и Данаска противе убрзаним процедурама проширења.

Домаћин самита, француски председник Емануел Макрон, више пута је наглашавао важност консолидације ЕУ пре даљег ширења, а ЕУ ангажман на западном Балкану тренутно види кроз јачање партнерства и инвестирање економске интеграције региона.

”Морамо да се боримо против манипулација неколико регионалних сила које кроз Балкан желе да дестабилизују Европу. Политички и економски рад на западном Балкану је рад на суверенитету Европе”, оцењује Макрон.

И док са једне стране у Бриселу наглашавају да је ”све могуће уколико постоји политичка воља”, са друге стране се указује на чињеницу да су процеси у оквиру политике проширења чврсто утемељени и да ни за једну земљу не би требало да буде ”пречица” када је у питању испуњавање критеријума прво за кандидатски статус, а затим и чланство.

Земље западног Балкан су званичну потврду своје ЕУ перспективе добиле још 2003 године на самиту у Солуну.

Србија је затражила статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2009. године, а стаус кандидата је добила 1. марта 2012. године.

Након десет година, Србија и Црна Гора и даље преговарају о чланству, а ЕУ не може да се договори о покретању приступних преговора са Северним Македонијом и Албанијом.