in

Из године у годину све већи број оболелих од Хашимотовог синдрома

„Имате повећана антитела, то је због тренутног стреса и сачекаћемо са терапијом“, одговор је који је Ђурђа Станишић добила од ендокринолога када је 2018. године приметила прве тегобе са штитном жлездом. Међутим, симптоми, како јој је касније дијагностиковано, Хашимотовог синдрома, почели су да је ометају у свакодневици.

„Умор. И то не онај класични умор од напорног посла већ умор такав да нисам била способна да устанем из кревета. Била сам депресивна. Затим, имала сам те осцилације у расположењу, опадала ми је коса и оно што је мени заправо најтеже пало и што ми је показало да баш имам озбиљан проблем у организму је то што сам се у једном кратком временском периоду, отприлике за седам месеци удебљала 20 килограма“, објашњава Ђурђа Станишић.

Док су јој тражили адекватну терапију, антитела и хормони су јој се повећавали, а с обзиром на то да је и ултразвук показао промене на штитњачи, Ђурђа је почела свакодневно да пије лек. Као ни њој ни Александри Алексић није установљен прави узрок Хашимотовог синдрома. Александра истиче да је у почетку мислила како људи преувеличавају када причају о озбиљности синдрома, као и да јој тегобе нису биле страшне.

„Из почетка то није било то и није било толико, мислим имала сам као те проблеме, али, на пример, ове године када су ми хормони, TSH када ми се повећао је онда је настао прави пакао за мене. Буквално пакао. Хашимото нема нико у мојој породици, ја сам једина, али мама ми има аутоимуну болест, тако да је могуће да је последица генетике. Мислим, стрес данас сви имамо, мислим да је то неизбежно“, сматра Александра Алексић.

Генетика, придружене аутоимуне болести, неправилан начин исхране, стресан начин живота или нешто друго – и даље се не зна прави узрок Хашимотовог синдрома, кажу стручњаци.

„Уместо да се боре против вируса, бактерија, изумрлих и промењених ћелија ови елементи одбрамбеног механизма или имунолошког система, како ми кажемо практично нападају ћелију сопственог ткива. Наравно да код жена могу да се јаве поремећаји менструације или проблеми у зачећу, као и трудноће, тада такође велики број особа женског пола долази од нас зато што их гинеколози увек дају упут да се провери штитаста жлезда“, каже Славица Даутовић, ендрокринолошкиња.

Иако се најчешће дијагностикује код жена око 40. године живота, Хашимотов синдром се јавља код оба пола и у било којој старосној доби. Званични подаци о заступљености болести у Србији не постоје, али се процењује да синдром погађа сваког шестог или седмог становника ових простора.

Докторка додаје да већина пацијената открије Хашимотов синдром случајно, редовном провером хормона у крви. Каже да су селен, цинк, здрава исхрана и физичка активност кључни, а избацивање глутена не треба да се чини док се не испита нетолеранција. Требало би избегавати и узимање суплементације са јодом на своју руку. Све то заједно са лековима држи под контролом Хашимотов синдром, а да ли ће он прерасти у озбиљнију болест штитне жлезде зависи од нашег начина живота.