in

НБС: Јануарска инфлација у складу са очекивањима

НБС наводи да су то подаци Републичког завода за статистику као и да је реч о очекивањима Народне банке изнетим у фебруарском извештају.

Додаје се да су на месечни раст инфлације највише утицале цене хране и то пре свега цене поврћа и прерађене хране.

Оцењено је да су мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у децембру и јануару успори на око један посто месечно.

Додаје се да је то ниже у односу на октобар и новембар 2021. када је месечни раст ових цена износио у просеку око два процента.

НБС наводи да је у јануару близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,2 посто било опредељено кретањем цена хране и енергената.

Истиче се да су то категорије на које монетарна политика не може да утиче у значајнијој мери.

НБС наводи да су цене непрерађене хране су у јануару, у односу на исти месец претходне године повећане за 23,5 процента, док су цене прерађене хране биле више за 8,8 посто на међугодишњем нивоу. „Висок међугодишњи раст цена хране последица је деловања већим делом фактора на страни понуде – раст светских цена хране, суша, виши трошкови у производњи – на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат“, оценила је НБС.

Цене енергената су на месечном нивоу у јануару порасле за 0,6 процената а њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, наводи НБС.

То се прелило на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту који је у јануару међугодишње био 21,9 процената.

“ У фебруару очекујемо смањење инфлаторних притисака по овом основу, имајући у виду да би ефекти Уредбе Владе Србије о ограничавању висине цена нафтних деривата требало да буду видљиви у инфлацији коју ће Републички завод за статистику обухватити у фебруару“, наводи НБС.

НБС истиче да је међугодишња базна инфлација, што је индекс потрошачких цена без хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у јануару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,1 процената.

„Очувању базне инфлације на релативно ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду“, саопштила је НБС.

Додаје се да су важан фактор ниске и стабилне базне инфлације су и инфлациона очекивања финансијског сектора која се у дужем временском периоду крећу у границама циља НБС.

„Додатно, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних“, оценила је НБС.

Према пројекцији НБС међугодишња инфлација ће се до краја првог тромесечја кретати око актуелног нивоа.

„Од другог тромесечја очекујемо постепени пад међугодишње инфлације, док би крајем године инфлација требало да се нађе у распону између 3,5 и 4 процента.

„Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена примарних пољопривредних производа, светске цене нафте и осталих енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања“, наводи НБС.

Када је реч о домаћим ризицима, НБС истиче да ће инфлација у највећој мери зависити и од исхода овогодишње пољопривредне сезоне.

„У случају боље пољопривредне сезоне од просечне, међугодишња инфлација би до краја године могла да се нађе и испод централне вредности циља од три процента, док би у случају лошије пољопривредне сезоне могла да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља“, наводи НБС.