in

Орловић: Нестручне судије биће практично несмењиве; Бољевић: Крај утицају политичара на правосуђе

Орловић је, гостујући у емисији „Сигнали“ Радио-телевизије Војводине, рекао да у садашњим уставним решењима постоји процедура по којој се судије бирају.

„Не по неком политичком кључу, него да Народна скупштина бира само судије почетнике, само оне који улазе први пут у суд да суде, то је избор Скупштине, то је избор са коначном политичком капом, а не остале судије. Тај нови судија је биран на одређен мандат од три године“, рекао је он.

Орловић каже да ако се утврди да тај судија нестручно суди, када му истекне трогодишњи мандат, неће бити изабран на сталну функцију.

„Ако за пар дана буду усвојене уставне промене, шта ћемо да радимо ако се утврди да судија није стручан? Судска грана власти је једина грана власти која је доживотна. Не бира се Влада Србије доживотно, не бира се председник Републике доживотно, само судије. Шта ако после годину дана утврдимо да судија није стручан за функцију коју обавља? Нису судије уста закона… и то су људи, који имају своје емоције и своје односе са другима. По новим уставним решењима судија који уђе у суд је несмењив до краја живота, што се стручности његове тиче“, истиче он.

Орловић напомиње да се о условима за разрешење нестручног судије говори само као о дисциплинском прекршају.

„Када ви не знате да судите, укидају вам се пресуде, то није дисциплински прекршај, то је нестручност. Нестручност као услов за разрешење није ушао у ове уставне промене. То не може да уђе ни у будуће законе, јер закони не могу да ограниче права која је дао Устав. У том смислу, судија који греши по новим одредбама је несмењив. Ако којим случајем ипак буде разрешен од колега из Високог савета судства, што се у пракси, не само код нас, него и у другим државама, готово никада не догађа, зато што постоји та еснафска солидарност, он остаје ту за вјек векова“, истиче он.

Орловић закључује да то какву штету може један судија, који дели власт у конкретном животу и неком предмету, да направи за нечију судбину можемо само да замислимо.

Судија Вукица Кужић, која је и изборни члан Високог савета судства, каже да није тачно да је судија несмењив, те да постоји његова дисциплинска, кривична и свака друга одговорност.

„Избор судије на први мандат у Народној скупштини не гарантује његову стручност. Постоји дисциплинска комисија и жалба“, истиче она.

драгана, бољевиц

Судија Врховног касационог суда и почасна председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да је она била у Радној групи за измену Устава задужена да убеди Венецијанску комисију да нестручност као разлог не треба уђе у Устав, јер постоји низ међународних докумената кажу да то не треба да буде разлог за разрешење.

„Разлог за разрешење не треба да буде нестручност, због тога што су вредновање рада судија и дисциплинска одговорност унети у закон као контролни механизам 2008. године, на иницијативу Друштва судија Србије. Судија који је вреднован лоше, који је нестручан, ићи ће на обуку. Проблем је у вредновању рада судија што је то флуидна ствар и често се злоупотребљава. Често почива само на статистици и некада су најбоље судије, по броју решених предмета и временском року, истовремено и најлошији правници. Онда терате људе да снижавају ново квалитета свог рада зато да би решавали просте предмете, а да они компликованији остану са стране“, каже она.

Бољевић додаје да ће се на вредновању радити кроз систем иницијалне и континуиране обуке судија.

„У Француској не постоји разлог за разрешење судија због укинутих пресуда, него се сматра да судија има право на свој став, а систем правних лекова је тај који ће кориговати неправилну или лошу примену права. Грађани неће трпети, а судија може да буде великог интегритета и стручности зато што држи свој став. Некада се и код нас дешава да судија донесе одлуку, која буде преиначена на вишем степену, све до Врховног суда, а да онда Уставни суд поништи све те одлуке, и Врховног суда и Апелационог суда, и да врати на првостепену одлуку“, објашњава она.

Бољевићева каже да се доста дуго чекало на ове уставне промене, да је наш важећи Устав из 2006. године и да овим Актом о промени Устава само одлучујемо да ли ћемо га делимично променити.

„Наш садашњи Устав је скоро пунолетан, а век европских устава је краћи него што је овај наш. Ја исто сматрам да није добро често мењати Устав. Већ после неколико месецу од када је наш Устав донет, Венецијанска комисија је на захтев Парламентарне скупштине Савета Европе усвојила мишљење о том Уставу које није било позитивно. Тада је излистано више питања која су за Венецијанску комисију спорна. О деловима који се тичу правосуђу они су рекли да се врши институционална политизација правосуђа., да је превелик утицај политичара на правосуђе“, објашњава она.

Бољевићева додаје да је 2013. године усвојена Национална стратегија реформе правосуђа, чија је прва тачка била промена Устава, али да се ништа није дешавало до краја 2017. године.

„Комисија за реформу правосуђа је 2014. године формирала радну групу за анализу уставног оквира, са којом се сложила цела струка, али која се није свидела некоме, па је стављена по страни. Онда је 2017. године покренут један консултативни процес, а те године и целе 2018. године се интензивно расправљало о томе како треба да изгледа Устав. Четврта верзија Министарства правде је добила зелено светло и Венецијанске комисије и Европске комисије, али је струка у Србији била против тог решења“, истиче она.

Бољевићева сматра да је данас струка само условно речено подељена и да је ово што ће се у недељу 16. јануара наћи пред грађанима на гласању резултат „наше памети“.

„У тој радној групи је био само један политичар, професор Владан Петров је био суштински шеф те радне групе. Ту је био још један професор Правног факултета, доктори наука из Уставног права и из Института за упоредно право, онда заменик Републичког јавног тужиоца др Горан Илић и ја, али и још пуно стручњака из Народне скупштине и Владе Србије. Знали смо стандарде Савета Европе, али смо пошли од тога како да се угоди за државу Србију. И ова верзија је добила зелено светло Европске комисије, а то је само бонус. Ово је Устав за нас писан, нико нам га није наметнуо. Ни од кога нисмо преписивали јер свака суверена држеава гледа како она хоће да направи своје судство. Високи савет судства бира судије у Шпанији, Португалији, Италији“, објашњава она.

Орловић каже да је у Радној групи за промену Устава био један професор Уставног права, који је уједно и члан Венецијанске комисије, па се поставља питање да ли је у сукобу интереса онај који пише тај Устав, а истовремено га и одобрава.

„Знате за ону стару изреку „Кадија те тужи, кадија ти суди“. Не могу ја да будем тај који истовремено и пише и оцењује написано. Са друге стране, Венецијанска комисија није неко ко је уставни фактор, то је једно саветодавно тело које не обавезује. Наш Устав постоји и увек ће постојати они који бране његове одредбе. То што је Венецијанска комисија рекла 2007. године, али што говори и данас, није Свето Писмо. Венецијанска комисија је штошта рекла против српског интереса, па нисмо то узимали као меродавно“, истиче он.

Орловић сматра да није наступило време за промену Устава и да се он не мења у околностима ограничених људских права. Он додаје да је мењање Устава израз највиших, најслободнијих могућих људских права, те да политичка ситуација у Србији није погодна за мењање Устава, ни правно, ни друштвено-политички.

„Једна од почетних ставки за промену Устава јесте да треба да постоји прихватљив консензус у друштву, и правне струке и обичних грађана, јер Сутав није само правни акт, он је друштвени израз и огледало државе. Ми данас имамо доносиоца Устава, а то је Народна скупштина, која је малтене једностраначка. Она није незаконита, али ти народни представници не представљају народ,нити одлучују онако како народ хоће, нити је народ рекао да би да мења Устав. То што смо ми на путу ка Европској унији, то је ствар спољне политике, немојте да дозволите да вас неко условљава да би сте направили неки микро-корак у евроинтеграцијама“, објашњава он.

Орловић каже да је дошло време да Србија мења Устав само зато што га је променила и Северна Македонија, малтене и Босна и Херцеговина, а онда и Црна Гора и БиХ.

„Нисмо помодари, ми морамо бити суверена држава. Имамо доста домаће памети, а довели смо се у стање да због циља којем тежимо мењамо нешто најсветије. Питање је да ли су те измене потребне и да ли су суштинске. Ја мислим да нису. Али најважније је како ће се те промене оживети, како ће се оне спровести, какви ће ти закони бити. Па ми нисмо дозволили ни овом Уставу да довољно заживи у погледу правосуђа, али и у осталим одредбама, а већ мењамо та решења“, закључује он.

Бољевићева одговара да нису она и професор Орловић уставотворци, већ да је уставотворац Народна скупштина, која је рекла да је сада време за промену Устава.

„Друга ствар је та о широком консензусу и више политичких партија у Скупштини. Па имали смо то 2006. године и онда смо добили Устав за месец и по дана, којег су посланици први пут видели 15 минута пре гласања. Тај Устав је изнедрио такво искуство Србије да је то била бламажа на међународном нивоу и огромна штета због реизбора судија 2009. године. Ја сам тада говорила да није време за измену Устава зато што смо видели шта је 2008. године било планирано да се уради. Ове промене су можда мале, али су многобројне. Те мале промене у правосуђу итекако могу да донесу бољитак. Све зависи и од правосудних закона, који могу да доста да покваре, али могу и да развију ствари, и око тога ће бити, условно речено, туча“, истиче она.

вукица, кузиц

Судија Весна Кузић каже да је Високи савет судства закључио да су ове ови предлози промена Устава побољшање, зато што представљају јачање независности правосуђа, зато што умањују политички притисак на судство, да су у складу са политичким циљевима Републике Србије, на које се она обавезала, али и да су у складу са ранијим препорукама које ранији савет ВСС дао на предлог из 2018. године

„Од 14 препорука ВСС, сада у овим решењима је прихваћено 11. Ставили смо одређене примедбе, на начин гласања у ВСС, за који смо сматрали да не треба да буде нормиран Уставом, и та примедба је усвојена. Сматрали смо и да председник Врховног касационог суда треба да буде у ВСС, и то је прихваћено. Примедбе које се тичу двотрећинске већине избора за не судије у ВСС и петочлана комисија су остале спорне“, наводи она.

Кузићева закључује да се добија доста јер се измешта избор судија из Народне скупштине, за који постаје надлежан Високи савет судства, као и за избор председника судова.

„У Уставу и закону ВСС је самосталан и независтан орган, који гарантује самосталност и независност судова и правосуђа. Делимично се мења и процедура избора чланова ВСС, кроз четири истакнута правника. Чланови ВСС из реда судија бирају судије на целој територији Републике Србије. ВСС спроводи процедуре избора судија, по Закону о судијама, Закону о Виском савету судства, по Уставу, по низу правилника. Након такве процедуре ми утврђујемо листу кандидата и налазимо стручне, оспособљене и достојне кандидате.

Кузићева каже да ће по предложеним решењима Високи савет судства бирати све судије, и почетнике и оне који напредују у више инстанце, као и председнике судова.

„Већа је одговорност, већа су овлашћења, појачани су механизми контроле. Механизми контроле ће бити дисциплински органи, а основали смо и Етички одбор ВСС, који ће се бавити етичким питањима, не само у смислу давања мишљења да ли је нечије понашање морално или не, него у смислу давања моралних смерница како до грешака не би долазило, деловаће превентивно. Колега Орловић само прича о разрешењу, што је упрошћено гледање на ову тему. Сада постоји правилник о вредновању рада судија, где вреднује се и квалитет и квантитет, на основу броја укинутих или преиначених одлука. Ми као грађани добијамо мањи притисак на правосуђе од стране политичара. Ја сматрам да су и политичари грађани. Сваком грађанину је у интересу да испред себе има независног и стручног судију, судију од интегритета, који је ту зато што је најбољи правник, а не зато што га је подржала нека политичка странка. Искључењем Народне скупштине долазимо до тога, а ја потенцирам процедуру кроз коју кандидати у ВСС пролазе. Ми чинимо све да изаберемо најбоље кандидате за судије“, закључује она.

 

Целу емисију „Сигнали“ можете да погледате овде.