in

Жиофре: Ценимо став Србије о Украјини, али треба да се усклади са ЕУ

Он је за РТС рекао да Унија цени и чињеницу да је Србија подржала резолуцију у Генералној скупштини УН, у којој се Русија оштро осуђује због рата који води у Украјини.

„Ценимо чињеницу да је Србија подржала 141 чланицу УН у својој подршци жртвама и осуђивању Русије за овај напад. То је важан став. Такође, ценимо и то што се Србија прикључила хуманитарној помоћи Украјини и што поштује велики број декларација које је ЕУ донела на тему сукоба“, рекао је Жиофре.

Он наглашава стратешки циљ Србије да постане чланица ЕУ, те наводи да се, као од сваке земље кандидата, и од ње очекује да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ.

„Нама је јасно да Србија има специфичну историју и да је у специфичним околностима и стално разговарамо са Владом на тему очекивања постепеног усклађивања са политиком ЕУ“, навео је Жиофре.

Додао је да је циљ појачавања снага ЕУФОР-а у БиХ још првог дана рата – да се обезбеди безбедност и сигурност, као мера предострожности.

„Мислимо да је веома важно да се сачува мир и стабилност у овом делу света и не видимо зашто грађани Балкана треба да плаћају цену руске агресије и зато је важно да сви буду безбедни и уверени да ће се сачувати мир и стабилност“, истиче Жиофре.

Када је реч о новим захтевима за кандидатуру, који су стигли услед заоштравања ситуације у Украјини, као и о перспективи Србије, Жиофре је рекао да се став Уније о Западном Балкану није променио.

„Верујемо да је Западни Балкан део европске породице, укључујући и Србију, и желимо да земље Западног Балкана постану чланице ЕУ, и морамо да појачамо напоре како бисмо радили на реформама које ће Србију довести унутар европске породице, где треба да буде“, нагласио је Жиофре.

Он је рекао да се, услед напада Русије на Украјину, суочавамо са хуманитарном кризом и да је „одговор ЕУ на ту кризу јасан“.

Истакао је да је од Другог светског рата ово највећа избегличка криза у Европи, те да је више од два милиона избеглица у суседним земљама и да ће их бити све више јер се борбе настављају.

Шеф Делегације ЕУ у Србији указао је да је ЕУ одреаговала одлучно и уједињено, да је усвојен сет санкција, за који каже да је највећи пакет санкција у историји ЕУ.

„Санкције су усмерене на појединце који су одговорни за ову агресију, на руску привреду како би се спречило да се агресија настави“, навео је Жиофре и додао да су мета руског напада у Украјини и „инфраструктура, школе, болнице, здравствене установе“.

Поред санкција Русији, усвојене су, каже, и мере за економску и хуманитарну помоћ Украјини, а одговорено је и на захтев Кијева за војну помоћ.

„Одлучили смо да ћемо обезбедити 500 милиона евра за војну помоћ, 50 милиона за неубојита оружја и 450 милиона за куповину оружја, како би Украјинци могли да се бране. ЕУ никад раније није учинила нешто тако“, рекао је Жиофре.

Напомиње да су усвојене и одређене санкције у енергетском систему, тј. да је забрањен трансфер одређених технологија у руске рафинерије, али је проблем зависност Европе од руског гаса.

„У ЕУ долази 40 одсто гаса из Русије и постоје разлике међу државама, у зависности од тога колико поједине земље чланице зависе од гаса и других енергената из Русије. Али, постоји јасно јединство у ЕУ када је реч о потреби да се оконча ова зависност“, нагласио је Жиофре.