in

Две године од избора и пада две владе у Црној Гори: Како даље?

Владу су формирале коалиције “За будућност Црне Горе”, која је освојила 27 мандата у Скупштини Црне Горе, коалиција “Мир је наша нација” са 10 мандата и платформа “Црно на бијело” са четири мандата, док је Ђукановићев ДПС са 30 мандата остао појединачно најутицајнија странка у опозицији.

За мандатара, а потом и премијера изабран је до тада јавности потпуно непознат професор Здравко Кривокапић, који је био први на листи “Будућност Црне Горе”.

Са уверењем да Црна Гора пише историју, током протекле две године пале су две владе – Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, који је формирао другу мањинску владу, уз подршку Ђукановићевог ДПС, а Црна Гора је и даље у тешкој политичкој кризи, чије решење је у овом тренутку тешко предвидети – нова влада или ванредни парламентарни избори.

Једна од солуција је да се поново уз подршку ДПС-а формира извршна власт која би радила на припреми избора и чији би мандатар био лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић, док с друге стране Нова српска демократија Андрије Мандића, која је и чланица ДФ-а нуди договор о поновном формирању владе на основу народне воље са партнерима из старе парламентарне већине.

Из БС-а за подгоричке Вијести кажу да је формирање нове мањинске владе уз подршку ДПС, на челу са лидером БС Ервином Ибрахимовићем на нивоу идеја и спекулација, али истичу да је било разговора о превазилажењу кризе, да је држави потребна стабилна влада због тешке јесени која предстоји и да би се о могућности уласка у причу око извршне власти упустили када виде платформу за то.

Друга опција је да “стара парламентарна већина” формира нову владу и за њу се залаже Демократски фронт, чији су се званичници трудили и да на дан рушења Абазовићеве владе то спрече и издејствују реконструкцију.

Од тога нису одустали, па се у том контексту разматра и политичка судбина председнице Скупштине Данијеле Ђуровић (Социјалистичка народна партија), потврђено је Вијестима незванично у ДФ-у.

За петак 2. септембар заказана је седница Скупштине на чијем дневном реду је иницијатива за смену Ђуровићеве.

Влада Дритана Абазовића срушена је у ноћи између 19. и 20. августа, а за формирање нове за сада у парламенту не постоји потребна већина. Демократе понављају да неће са ДПС-ом, ДФ такође, док ГП УРА и СНП неће с Демократама. ДПС с бившим дугогодишњим коалиционим партнерима такође нема 41 глас за избор владе.

У случају одсуства парламентарне већине (41 од укупно 81 посланика) за избор нове извршне власти, председнику државе Милу Ђукановићу остаје обавеза по Уставу да распише превремене парламентарне изборе. Он по Уставу има рок да најпре предложи новог мандатара до 19. септембра.

Из Нове српске демократије затражено је да мандат за састав нове владе добије Андрија Мандић, јер је та коалиција освојила највише мандата на изборима 2020. Посланик ДФ-а Јован Вучуровић рекао је у недељу за Вијести да није касно да се политичка ситуација врати у нормалу и да се крене у поштовање онога што се десило 30. августа 2020.

“Дужни смо грађанима да макар у име тог датума покушамо да се договоримо и кренемо у процес формирања владе по свим демократским правилима… Време је да ДФ и Андрија Мандић воде будућу владу”, казао је Вучуровић.

За Демократе је, међутим, то неприхватљиво, јер су они, кажу, појединачно најјача партија чији носилац листе једини није био премијер.