in

ЕКОНОМСКИ САВЕЗ РУСИЈЕ И КИНЕ МОЖЕ СВЕ ДА ПРЕОКРЕНЕ!

Привредно окретање Русије Кини већ је тренд који је само потврђен у прва два месеца ове године. Он ће Москви сигурно значити да се лакше носи са економским санкцијама Запада. Та сарадња ће, дугорочно гледано, значити и ново геополитичко мапирање света, сматра спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић

Трговинска размена између Русије и Кине у прва два месеца ове године била је чак 38,5 одсто већа него у исто време прошле године и достигла је 26,43 милијарде долара, саопштила је кинеска царина. Руски извоз у Кину, у овом периоду, био је вредан 13,8 милијарди долара, док је Кина у Русију извезла робу вредну 12,6 милијарди долара.

На шта указује овај податак, поготово у светлу руске војне операције у Украјини због чега је Запад Москви увео додатне веома оштре економске санкције? Том ембаргу није се приклонио највећи број држава у свету међу којима и неке међу првих десет привреда, између осталих и Кина, друга светска економија.

Приближавање Русије и Кине – наставак тренда

Коркоделовић који је добар познавалац прилика у Азији, а посебно у Кини, за Спутњик каже да раст спољнотрговинске размене две земље јесте велики, али да је то само наставак тренда.

– Овај износ укупне размене од 26,4 милијарде долара за два месеца, је највећи од 2010. године. И уопште може да се каже да је у последњих седам година, негде од одржаног референдума на Криму за прикључење Русији, тај тренд присутан и биће настављен. Он је био мало поремећен у 2020. због пандемије да би опет и на страни Кине и на страни Русије увелико увећан извоз и увоз у прошлој години – истиче он.

Логично је, сматра он, да руска страна све више буде оријентисана на трговину са Кином, али и уопште са земљама Азије где се, како каже, војна интервенција Русије не доживљава катаклизмично као што је то у Европи и уопште у западном свету.

Сарадња без граница

Он напомиње да и руски аналитичари указују на то да у наредним годинама сарадња са Европом у највећој мери неће бити могућа због чега ће Русија морати што је могуће више да сарађује са Кином са којом у већој мери већ тргује у јуанима.

– С друге стране, председници Кине и Русије Си Ђинпинг и Владимир Путин приликом сусрета у Пекингу почетком фебруара, на дан отварања Зимских олимпијских игара, рекли су да њихова сарадња нема граница ни по висини, ни по дубини, ни по ширини, што је у Пекингу међу пословним људима примљено добро – подсећа Коркоделовић.

Он нема дилему да ће све већа привредна сарадња Русије са истоком омогућити да се лакше носе са економским санкцијама.

Кина је постала највеће одредиште руског извоза још 2014. године, практично од како је Запад Русији увео санкције када је Крим одлучио да јој се присаједини. Како је то ових дана оценио званичник Светске банке, бивши амерички трговински преговарач Хари Бродман, нове санкције могле би да подстакну Москву да додатно појача трговину с Кином, која није деноминована у доларима.

Много пре рока

– Планирано је пре него што је избила криза у Украјини, да економска сарадња Русије и Кине 2026. године достигне вредност од око 250 милијарди долара. Ако је у прва два месеца ове године тај износ 26,4 милијарде долара и ако се претпостави да ће остати исти темпо до краја 2022., онда би тих 250 милијарди могло да буде премашено већ ове године и да, како су рекла два председника, тој сарадњи нема граница – напомиње Коркоделовић.

Поготово, додаје он, што је и Кина свесна тога да је у суштини она прва на удару Запада, а да је Русија секундарни противник, што је потврдио и сам амерички председник Џозеф Бајден истичући Кину као главног конкурента САД.

Коркоделовић подсећа да иако се није није придружила санкцијама Запада, Кина често апелује на потребу што скоријег окончања оружаних борби у Украјини, како зарад постизања мира, тако и због привреде и међународне и кинеске.

– Кинеска велика предузећа, како државна, тако и приватна, имају одређену резерву и бојазан шта ће уследити уколико ова криза буде трајала дуже. Страхују да не дође и до даљих санкција према Русији, до покретања такозваних секундарних санкција према онима који тргују са Русијом. Велике кинеске компаније попут Хуавеја и ЗТЕ су се јако опекле у случају америчких санкција наметнутих Ирану ранијих година и никако не би желеле да се то понови – напомиње Коркоделовић.

Он је, међутим, уверен у то да ће све значајнија привредна сарадња Русије и Кине, чему је допринела и западна политика гурања Моске у загрљај Пекинга, допринети цртању нове геополитичке карте света.

Америчка и европска економија заједно чине око половине укупног светског БДП-а, али највећи број држава у свету се ипак није приклонио санкцијама Запада Русији. Не само Кина, као друга економија света, него ни Индија, шеста светска привреда, Бразил и Мексико чије су привреде међу првих десет у свету, као ни државе Блиског истока, највећи произвођачи нафте.

Мегаконтинент и планетрано острво

Уз то, Кина и Русија, подсећа Коркоделовић, увелико сарађују и на кинеској иницијативи „Појаса и пута“, која се повезује са руском творевином Евроазијском економском унијом и обе земље чврсто држе тај средишњи део Евроазије, мегаконтинента, који по оцени британског стратега, оца стратегијских наука Халфорда Макиндера, представља планетарно острво око кога се практично све креће.

Коркоделовић сматра да је прелазак на мултиполарни свет извесан, али дуготрајан процес и да ће тај нови светски поредак у неком тренутку настати и као резултат украјинске кризе и тродеценијског одбијања Запада и НАТО да се договоре о новој безбедносној архитектури у Европи.

– Превиђа се и да руска привреда уопште толико не заостаје нити је искључиво зависна од нафте и гаса. Нафта и гас, према подацима Ростата, чине тек нешто више од 15 одсто руског БДП-а. С друге стране, Русија другим земљама пружа више цивилних нуклераних реактора и сродних услуга него било која друга земља на свету. Други је највећи извозник конвенционалног наоружања у свету, Русија зарађује стотине милиона долара пружајући услуге у свемирском сектору и продаје метале вредне милијарде долара. Русија је, такође, највећи произвођач и извозник пшенице, велики извозник угља – подсећа он.

Руска економија јесте стагнирала под западним санкцијама од 2014. и њен номинални укупан домаћи производ (БДП) смањен на 1,7 билиона америчких долара у 2021. Али, како истиче Коркоделовић, за то је у великој мери одговорна веома конзервативна економска политика усвојена да би се носила са западним санкцијама.

Дуг процес до мултиполарног света

Од номиналног БДП је, пак, значајнији БДП мерен паритетом куповне моћи, а руски је шести највећи у свету. У исто време Русија је једна од најмање задужених држава са дугом који је тек 18 одсто БДП, а са девизним рзервама које су на путу да пређу 700 милијарди америчких долара, подсећа наш саговорник. Притом, Русија се и све мање ослања на спољнотрговинску размену и према подацима Светске банке, у 2020. години чинила тек 1,9 посто светске трговине, што према анализи коју је објавио Ројтерс, доводи у питање ефикасност нових санкција.

Коркоделовић ипак напомиње да државе које предводе тај нови свет у настајању још немају моћна оруђа. Кинески јуан јесте пета валута у корпи међународних финансијских институција, али се процењује да ће он постати трећа валута, иза америчког долара који се сада користи за 50 одсто свих плаћања у свету и иза евра, тек негде 2030-их када ће се њиме обављати око осам одсто свих плаћања.

При том су, како каже, реално гледајући, економски интереси Кине, мерено бројкама, и даље већи према Западу него према Русији. Билатерална трговина између Русије и Кине је 2021. била око 150 милијарди долара, са САД је била преко 650 милијарди, а са ЕУ чак 830 милијарди.

Он, међутим, не сумња да ће, с обзиром на устројство кинеског друштва, на јаку централизовану линију и на улогу коју има Комунистичка партија Кине, свет полако али сигурно кроз један дуготрајни процес постати мултиполарни, да се сигурно иде ка завршетку доминације САД као једине силе која се пита.

 

 

 

 

 

 

Извор: rs.sputniknews.com