in

Šmit razgovarao sa Vučićem i predsednikom Austrije, detalji nepoznati

“Danas sam razgovarao s predsednikom Srbije i predsednikom Austrije. Imam još neke razgovore danas”, rekao je Šmit.

On nije otkrio detalje razgovora s predsednicima Srbije i Austrije.

Šmit je danas u Sarajevu održao konferenciju za novinare na kojoj je govorio o odluci o izmenama izbornog zakona u BiH koje je doneo u izbornoj noći, i naveo da je na taj način “otvorio put ka tome da BiH dobije status kandidata (u članstvo EU), možda čak i do kraja ove godine”, prenal je TV N1.

U Republici Srpskoj Šmita ne priznaju, jer na funkciju visokog predstavnika u BiH nije verifikovana u Savetu bezbednosti.

FBiH bila “šepava patka”, dva pristupa BiH po Šmitu

Visoki predstavnik Kristijan Šmit čestitao je danas građanima i strankama na uspešno sprovedenim Opštim izborima u BiH i najavio veliku reformu izbornog zakonodastva koja mora biti sprovedena jer je, kako je kazao, do njegovog nametanja izmena u izbornoj noći FBiH bila “šepava patka”.

Šmit je na konferenciji za novinare rekao da BiH ima dva pristupa – dejtonski, tri konstitivna naroda i dva entiteta i jedna država.

Drugi koncept, prema njegovim rečima, dovodi u pitanje kako obezbediti da svi ljudi imaju ista prava.

Najavljujući razgovore o tome s građania, mladima i umetnicima, Šmit kaže da se BiH mora odmaći od toga da samo predstavnici partija donose odluke.

“Nada da će doći Dejton 2 ne vodi u pravom smeru. Odluka o tome neće biti doneta u vazduhoplovnoj bazi u SAD-u već među građanima”, jasan je Šmit, preneo je sarajevski portal Klix.

Šmit je govorio o nametnutim odlukama o izmeni Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH u cilju funkcionalnosti federacije.

“Imali smo FBiH koja je bila šepava patka, ljude koji su hteli da se stvari pokrenu pa se ništa nije desilo. Tu su nas dovela prethodna pravila. Hajmo pogledati šta imamo sada, šta da uradimo. Šta smo dobili nakon razgovora u Neumu? Ništa. Ulogu vitalnog nacionalnog interesa sam redukovao. Nema više generalne klauzule”, rekao je Šmit i dodao:

“Kada je reč o FBiH, onda bih rekao da razmislimo o tome da li taj drugi dom koji je etnički strukturisan, zar ne bismo trebali ići u pravcu da se u zakonu zastupe regionalni interesi. Upravo ti etnički korpusi ne predstavljaju kantone, nego dolaze iz kantona”.

Ponovio je da želi funkcionalnost FBiH, a je dodao da mora da kaže da bi funkcionalnost trebalo posmatrati s aspekta šta je Federaciji potrebno.

Šmit nije želeo da komentariše saopštenje hrvatske vlade da su sa njim direktno dogovarali izmene Izbornog zakona BiH, samo je istakao da on odluke donosi sam i u svoje ime.