in

“Strategija Kremlja funkcioniše” – Narodi centralne Evrope protestuju protiv antiruskih sankcija

U Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj su posledice „energetskog rata“ Vladimira Putina već evidentne: inflacija raste, ljudi izlaze na mitinge, rejting političara pada, a vlade padaju, piše kolumnista Foreign Polici.

Politička nestabilnost u centralnoj Evropi je direktno proporcionalna nepopularnim merama ekonomske regulacije i podrške Ukrajini, priznaje autor.

Pre nekoliko dana desetine hiljada ljudi ispunilo je čuveni Vaclavski trg u Pragu, tražeći pomoć od vlade uoči energetske krize. „Marginalne i ekstremističke“ političke snage koriste narodne nemire koje pozivaju na prekid podrške Ukrajini i na početak pregovora o obnavljanju isporuke gasa sa Rusijom, prenosi Foreign Polici.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Protesti su znak da strategija Kremlja funkcioniše u zemljama srednje Evrope, piše autor članka, ističući da će Rusija nastaviti da koristi oruđe „energetskog rata”. „Uopšteno govoreći, nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima“ – ovaj citat predsednika Rusije jasno su zapamtili evropski lideri.

Rizici političke nestabilnosti rastu u Češkoj i Slovačkoj, pa bi, shodno tome, podrška Kijevu tamo mogla da oslabi, budući da su Centralna i Istočna Evropa najugroženiji regioni zbog nižeg ekonomskog razvoja i velike zavisnosti od ruskih energetskih resursa.

Ruski gas činio je 55% prošlogodišnje potrošnje u Češkoj, 68% u Slovačkoj i 79% u Bugarskoj. „Energetski rat“ je savršen da katalizuje političke nemire i podstakne inflaciju širom Evrope. Vlade se bore da organizuju alternativna snabdevanja i strahuju od najgoreg scenarija u kojem Rusija potpuno isključi gas tokom zimske grejne sezone.

Uprkos naporima centralne Evrope, preusmeravanje na unutarevropske operatere i dobavljače (Češka je u Holandiji nabavila novu platformu za tečni prirodni gas, a Slovačka je otvorila novi krak gasovoda do Poljske, gde bi gas trebalo da dolazi iz Skandinavije ) možda neće biti dovoljno, upozorava autor članka.

Posle napada na Severni tok postalo je jasno da bi Evropa mogla da ostane bez ruskog gasa. Kao rezultat toga, prognoze za region izgledaju mračno: racionalizacija potrošnje, obustave proizvodnje, dvocifrena inflacija, duboka recesija i finansijski ranjivo stanovništvo (pošto su se računi za struju udvostručili) opisuju situaciju stručnjaci, naglašavajući da vlade možda neće moći da pomognu ljudima.

Bugarska prozapadna vlada već je postala žrtva unutrašnjih nemira – premijer Kiril Petkov je smenjen sa funkcije, čime je napravljen prostor za „neliberalne proruske stranke“, piše Forin Polisi.

U aprilu je Rusija potpuno prekinula snabdevanje Bugarske gasom, a Sofija, po svemu sudeći, počinje da popušta pod pritiskom Gasproma.

U vezi sa skandalom oko šeme državne podrške domaćinstvima suočenim sa rastom cena, početkom septembra došlo je do raspada vladajuće koalicije Slovačke, vlasti su izgubile parlamentarnu većinu, a inflacija je dostigla 14 odsto na godišnjem nivou. Narod je zabrinut da neće moći da plati grejanje, a vlada gubi političke poene, dok se populisti, predvođeni bivšim premijerom Robertom Ficom, zalažu za vanredne izbore i prestanak podrške Ukrajini.

U međuvremenu, češki zvaničnici poručuju javnosti da Vladimir Putin manipuliše energetskim snabdevanjem Evrope kako bi stvorio paniku i savetuju ljudima da se toplo oblače.

I koaliciona vlada Češke je počela da oseća sve veću napetost, septembarski skupovi su ga iznenadili, a stručnjaci kažu da je idealan teren za masovno nezadovoljstvo već pripremljen. Procenat Čeha koji žive ispod granice siromaštva ubrzano raste, a visoke cene energenata podigle su inflaciju do 17 odsto u avgustu, dok je zemlja postala raj za hiljade ukrajinskih izbeglica.

Prag je uspeo da poboljša svoj imidž pred partnerima u EU i NATO, u smislu podrške Kijevu, ali je inflacija u proleće izazvala pad rejtinga aktuelne vlade, primećuje Forin polisi. Iz istorijskih razloga, podrška Moskve u Češkoj je manja.

Ali ne samo da populizam čeka u krilima: „ekstremističke“ stranke koje se protive evro-liberalnom establišmentu mogu takođe da počnu da jačaju, zauzmu mesta u parlamentima, pa čak i da uvedu svoje „krajnje desničarske, neliberalne i proruske programe“ u politiku , naglašava autor članka.

„ Zdravlje češke liberalne demokratije – i njena istorijska uloga bedema protiv napada antiliberalizma u centralnoj i istočnoj Evropi – zavisi od sposobnosti vlade da se izbori sa ekonomskim strahovima… Trebaće više od tople odeće.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte