in

Protesti i nasilje u Iranu – borba za prava žena, u senci globalne politike prema Iranu – hidžab pao u drugi plan

Počelo je pre gotovo 20 godina, naizgled bezazlenim događajem: selfijem žene koja uživa u slobodi da oseti vetar u kosi. Ta sloboda je Iranskim ženama uskraćena od Islamske revolucije 1979. godine. Hrabra Iranka Masih Alinedžad koja je tom slikom pokrenula pobunu, danas živi u egzilu u SAD, odakle poručuje da se Iran nepovratno menja i kaže „Ne!“ Islamskoj republici:

“Ovo je prvi put da ogroman broj žena stoji rame uz rame sa muškarcima, spaljujući svoje marame. To je velika pretnja za Islamsku republiku, duboko uverenu da spaljivanje hidžaba predstavlja pretnju režimu, a poruka je jasna – što je mnogo, mnogo je! Spremni smo da umremo za budućnost Irana“

Država koja je godinama bila sinonim za nuklearnu pretnju, sada je u središtu pažnje zbog talasa nasilja i protesta čiji je simbol Mahsa Amini. Stradala je zbog dva pramena kose! Te reči Mahsinog oca pokrenule su masovno javno spaljivanje marama i hidžaba, zahtevajući pravo na izbor. Ubrzo su rame uz rame sa ženama, stali i muškarci, ali to je trenutak u kojem su se stvari otrgle kontroli, prestale da budu građanska neposlušnost i postale antirežimske demonstracije.

Neredi koji su počeli u Teheranu, proširili su se u više desetina gradova širom zemlje, iznedrivši političku krizu koja je uzdrmala establišment opterećen brojnim problemima, kaže za radio Novi Sad direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije Bahtijar Aljaf:

„To je neko razočaranje, vezano za nuklearni program i sankcije. 2015. godine, kada je bio potpisan sporazum sa SAD, Iranci su počeli da dišu, ali onda su se SAD povukle. Sada, kada je izbio rusko-ukrajinski rat, vidi se da tome nema kraja. Amerikanci neće ponovo da potpišu sporazum. Znači sankcije ostaju. I šta da rade, kada je 40 odsto stanovništva nezaposleno. Moramo imati u vidu i to da je Iran država sa najvećim brojem mladih u arapskom svetu, a ti mladi sada ne vide budućnost“.

Iako i dalje lajt motiv protesta, prava žena i osnovne slobode, trenutno su tema samo za Zapad. Ne i za Irance, objašnjava director IFIMES-a

“Ako pođemo od hidžaba, moramo se setiti toga da ovo nije jedini incident. Bilo je i drugih sličnih slučajeva. To što se dogodilo Mahsi Amini, samo je bila poslednja kap i taj slučaj otvorio je vrata protestima sa kojih stiže mnogo drugih zahteva. Ovo je poruka iranskim vlastima da takvo vođenje države više ne ide”.

Da su demonstracije dobile drugi fokus, potvrdio je iranski predsednik Ebrahim Raisi koji je optužio SAD i saveznike za pokušaj destabilizacije zemlje. Više od dve sedmice od početka protesta, ćutanje je prekinuo i vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamnei, optužujući SAD i Izrael, da su isprovocirali krizu. Istovremeno, Raisi je poručio da država neće tolerisati nasilje i haos i da sa pobunjenicima treba postupati oštro. To je pokrenulo novu spiralu nasilja koje je kulminiralo obračunom sa studentima na univerzitetu Šarif, jednom od najprestižnijih u zemlji.

Da li su iranske vlasti podizanjem lestvice nasilja učinile pogrešan korak? Sagovornik Radio Novog Sada odgovara potvrdno i ističe da su vlasti toga svesne:

„Recimo da je bila neka greška. Na primer sa odgovorom države. Sada je i predsednik Raisi izrazio žaljenje i obećao Mahsinoj porodici da će slučaj biti istražen. Čak i vrhovni verski poglavar , ajatolah Hamnei ukazuje na to da treba istražiti šta se dogodilo sa tom devojkom i zbog čega je pucano na demonstrante. To su već dva koraka unazad, a to znači da su svesni toga da eskalacija na unutrašnjem planu nije dobra za režim“.

Za vreme protesta, u Iranu je uhapšeno i devetoro Evropljana, pod optužbom da su strani agenti. Brisel traži nepristrasne istrage i preti kažnjavanjem Irana zbog nepoštovanja ljudskih prava. Iz Vašingtona, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven poručuje da Sjedinjene Države stoje uz Iranski narod i da preduzimaju korake kako bi i mu olakšali komunikaciju među sobom i sa svetom.

Bahtjar Aljaf ne misli da će to uticati na bitne promene konzervativne politike Teherana, jer istorija protesta ukazuje na to da bi hidžab, kao i neki raniji povodi, mogao da bude samo dobar izgovor:

“To jeste neka vrsta pritiska na Iran, ali samo kada je reč o njegovoj politici prema Izraelu, a na svim ostalim poljima, nema nesuglasica sa SAD. A što se tiče EU, ponovo su na sceni dvostruka merila. Uzmimo na primer Egipat, u kojem se krše sva moguća ljudska prava, pa ipak mu EU nije uvela sankcije. Znači cilj jeste destabilizacija i stvaranje anarhije koja će oslabiti Iran”

Da li su onda žene, koje su bile aktivne učesnice Islamske revolucije 1979. godine, bar malo bliže cilju? Verovatno da, ali tradicija ga i dalje čini nedostižnim, objašnjava naš sagovornik:

„To je već sociološko pitanje i tradicija jednog naroda. To je slučaj na primer u Turskoj, pa i u Iraku. Hidžab nije obavezan, ali ako ga žene ne nose, rizikuju dobacivanje na ulicama. Takođe, bez njega ne mogu ni da rade u državnim institucijama. Znači imate neka nepisana pravila, ali zbog njih niko ne reaguje. Osim toga, veliki deo irsnsakog stanovništva čini srednji sloj , kao i žitelji ruralnih sredina, a oni su po tradiciji konzervativci“.

Iranski zvaničnici sada su fokusirani na druge zahteve, koji se ne tiču toliko hidžaba, koliko ekonomije:

„Režim će se adaptirati situaciji i verovatno će biti neke liberalizacije, ali treba imati u vidu da se malo toga može učiniti kada u iranskom parlamentu sedi 85 odsto konzervativaca. Bacanje hidžaba jeste simbol revolta protiv režima, ali glavni problemi se tiču ekonomije i ne možemo očekivati da bude drugačije“

Vlasti sada pažljivo vagaju sledeći potez. Ukoliko nastave sa nasiljem, mogli bi da pokrenu revoluciju. Ako ne reaguju, rizikuju da protesti prerastu u pokret koji neće moći da se zaustavi.

Opširnije u audio zapisu.

SAD koordinira odgovor na gušenje protesta u Iranu

Vašington će nastaviti da koordinira sa svojim saveznicima i partnerima odgovor na iransko “krvavo gušenje” protesta i nasilje nad ženama “koje sponzoriše država”, saopštio je danas Stejt department.

“Nastavićemo da koordiniramo sa našim saveznicima i partnerima i da odgovorimo na nasilni napad Irana, kao i, iskreno, na nasilje nad ženama koje sponzoriše država”, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Vedant Patel, preneo je Rojters.

Patel je, pozivajući se na podatke kredibilnih grupa za ljudska prava rekao da je iranska vlada do sada ubila više od 100 ljudi.