Zapadni đak na Milovom putu: Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu

Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović obećao je da će ubrzati put svoje zemlje ka članstvu u EU i da će se držati njene političke linije prema Rusiji vezano za Ukrajinu, kao i da će se zalagati za jače veze sa Srbijom i drugim balkanskim susedima.

„Jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta za Crnu Goru, kao i za mene kao novog predsednika zemlje, biće ubrzanje pristupanja zemlje EU kako bi Crna Gora, nadam se, postala sledeća članica EU u narednih pet godina mog mandata“, rekao je Milatović u intervjuu za agenciju Asošiejted pres (AP) koja dodaje da je njegova posvećenost EU u suprotnosti sa optužbama da je marioneta Moskve.

Milatović je rekao da su ključni razlozi poraza Mila Đukanovića njegova dugogodišnja vlast, kao i optužbe za raširenu korupciju tokom njegove vladavine.

„Zato volimo da kažemo da smo pobedili jednog od poslednjih diktatora u Evropi…Zato zaista verujem da je jučerašnja pobeda u ovoj maloj balkanskoj državi i velika evropska pobeda, pobeda evropskih vrednosti“, rekao je Milatović u intervjuu dan nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora, 2. aprila.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.

AP navodi da je to bio prvi Đukanovićev poraz na izborima otkako je ušao u politiku u bivšoj jugoslovenskoj republici početkom 1990-ih dodajući da je, tokom decenija na vlasti, ovaj 61-godišnjak prešao put od prosrpskog komuniste do prozapadnog političara, da je dva puta bio predsednik i sedam puta premijer i da je tokom svog mandata, često optuživan za korupciju i pritisak na pravosuđe što je poricao.

Odgovarajući na engleskom, Milatović je za AP rekao da je njegov prethodnik „zaista simbol režima koji je vladao zemljom koristeći organizovani kriminal i korupciju“.

„Te tri stvari, značajan ekonomski pad, organizovani kriminal i korupcija i zaista veoma spora evropska integracija su simboli (Đukanovićevog) režima“, rekao je on.

AP navodi i da su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali otkako je Đukanović 2006. godine izveo zemlju iz zajednice sa Srbijom i kasnije uveo u NATO 2017. i dodaje da je Đukanović tokom predizborne kampanje rekao da birači biraju između članstva u EU ili pridruživanja „srpskom svetu“ – kopiji „ruskog sveta“.

Milatović je rekao da će pokušati da popravi odnose sa Srbijom, kao i sa drugim susednim balkanskim državama.

„Verujem da je budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana u EU i mislim da Crna Gora sigurno može biti prva koja će ući“, rekao je Milatović.

Što se tiče odnosa sa Rusijom, Milatović je podsetio da „Crna Gora snažno, 100 odsto vodi spoljnu politiku EU“ i da će „tako i ostati“.

„Dakle, punopravna politika EU je ona koju Crna Gora treba da vodi u budućnosti, a posebno je važna sada kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu… Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju“, dodao je novoizabrani predsednik Crne Gore za AP.

Ko je Jakov Milatović

Rođen je u Podgorici 7. decembra 1986. godine. Oženjen je Milenom i ima troje dece – ćerke Saru i Anu, i sina Davida.

Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.

Osnovnu, srednju školu i fakultet završio je Podgorici. Bio je student generacije sa prosečnom ocenom 10, što mu je omogućilo da dobije razne stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu.

Kao stipendista američke vlade jednu studijsku godinu je proveo na Državnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State Universiti).

Posle toga je jedan semestar slušao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije. Evropska komisija mu je omogućila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University).

Pored formalnog obrazovanja, Milatović je pohađao i programe u organizaciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, nemačke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Rimu i Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici.

Pored toga, prošao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, te brojne programe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LCE) i drugih.

Usavršavao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu.

Dobitnik je brojnih priznanja, govori engleski, italijanski i španski jezik.

Radio je u bankarskom sektoru u zemlji i inostranstvu, bio je deo tima za ekonomsku i političku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), bavio se ekonomskom analizom regiona Jugoistočne Evrope, a potom analizom zemalja Zapadnog Balkana.

Od 2018. do 2020. godine je u Bukureštu radio kao glavni ekonomski analitičar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju u Bugarsku. Autor je više stručnih radova i koautor dve knjige.