Miršajmer otkrio zašto Vašington menja kurs prema Iranu i šta se dešava u Ukrajini

Dok sukobi na Bliskom istoku i dalje izazivaju globalnu pažnju, profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer u razgovoru sa voditeljem Tomom Svicerom izneo je svoje viđenje odnosa SAD i Irana, rata u Ukrajini, položaja Evrope i budućnosti međunarodnih odnosa.

Na pitanje novinara šta se zapravo dešava između Sjedinjenih Država i Irana nakon najnovijih izjava Donalda Trampa, Miršajmer je odgovorio da je američki predsednik najpre naredio napad na Iran nakon tvrdnji da je oboren američki helikopter Apache.

Potom su usledile uzastopne razmene udara između dve strane, a da je zatim najavljena mogućnost zauzimanja ostrva Hark i preuzimanja kontrole nad iranskom naftom. Međutim, ubrzo je usledio zaokret i povratak ideji o prekidu vatre.

Govoreći o razlozima takve promene kursa, Miršajmer je ocenio da Vašington ne može da ostvari pobedu daljom eskalacijom. Prema njegovim rečima, Iran je na svaki prethodni korak odgovorio sopstvenim merama, dok ideja o zauzimanju ostrva Hark nema stratešku logiku.

Dodao je da bi nastavak sukoba proizveo ozbiljne ekonomske posledice i da je Tramp verovatno zaključio da proces mora biti zaustavljen.

Na pitanje kako komentariše pozive pojedinih američkih političara i komentatora na još agresivniji pristup prema Iranu, Miršajmer je bio veoma direktan.

Pomenuo je Džona Podhoreca, generala Džeka Kina i Lindzija Grejama kao zagovornike eskalacije, navodeći da zanemaruju realne okolnosti na terenu.

Podsetio je da čak ni Robert Kejgan, jedan od najpoznatijih neokonzervativaca, više ne veruje da postoji vojno rešenje za ovakve probleme. Kao dodatni argument naveo je činjenicu da Iran ima oko 93 miliona stanovnika, ogromnu teritoriju i veoma zahtevan teren za bilo kakvu vojnu operaciju.

Kada je razgovor prešao na ekonomsku dimenziju krize, Miršajmer je istakao da upravo ekonomski faktori guraju američku administraciju ka prekidu sukoba.

Upozorio je da posledice mogu biti dugotrajne i uporedio ih sa efektima naftnog embarga OPEK-a iz 1973. godine. Istovremeno smatra da Teheran ima interes da sukob traje duže jer mu to povećava pregovarački uticaj.

Na pitanje da li bi američko povlačenje moglo da podstakne Iran da razvije nuklearno oružje, Miršajmer je rekao da je rat već stvorio snažan motiv za takav scenario.

Naveo je da Iran raspolaže sa više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto i procenio da bi takva količina mogla da omogući proizvodnju između deset i dvanaest nuklearnih bombi ukoliko bi materijal bio dodatno obogaćen.

Istovremeno je upozorio da bi to moglo da podstakne Izrael da razmatra i krajnje opcije protiv iranskog nuklearnog programa.

Na pitanje da li iranska pretnja odmazdom deluje kao faktor odvraćanja, Miršajmer je odgovorio potvrdno. Prema njegovoj oceni, mogućnost udara na američke baze, Izrael i zalivske države predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih Vašington pokušava da dođe do održivog prekida vatre.

Posebno je ukazao na napade na američke objekte u Bahreinu i Kuvajtu, kao i na nastojanje Saudijske Arabije da ostane po strani.

Govoreći o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja protiv Irana, Miršajmer je upozorio da bi takav potez imao ozbiljne posledice po globalni režim neširenja nuklearnog naoružanja.

Smatra da bi mnoge države iz toga izvukle zaključak da jedino sopstveni nuklearni arsenal garantuje bezbednost, zbog čega insistira da nuklearni prag ne sme biti pređen ni na Bliskom istoku ni u Ukrajini.

Kada ga je voditelj upitao kako sukobi utiču na Evropu i njenu sposobnost da podržava Ukrajinu, Miršajmer je rekao da evropske ekonomije trpe dvostruki udar.

Prvi povezuje sa prekidom dotoka jeftinih ruskih energenata nakon 2022. godine, a drugi sa novom energetskom krizom na Bliskom istoku. Kao najpogođenije naveo je Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku. Zbog toga smatra da evropske države neće moći neograničeno dugo da finansiraju Ukrajinu i nabavljaju dodatno naoružanje.

Na pitanje zbog čega su baltičke države i Poljska među najglasnijim protivnicima Rusije, Miršajmer je rekao da političke elite u tim zemljama veruju da Moskva predstavlja trajnu pretnju njihovoj bezbednosti.

On se sa tom procenom ne slaže i tvrdi da Rusija nema nameru da obnavlja nekadašnju imperiju. Ipak, smatra da su te zemlje svoju strategiju gradile oslanjajući se na američku zaštitu, dok sada postoji mogućnost smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi.

Govoreći o pitanju da li je NATO uzrok ili samo okidač rata u Ukrajini, Miršajmer je rekao da Rusija nema kapacitet da dominira čitavom Ukrajinom i istočnom Evropom.

Kao ilustraciju naveo je da rat traje duže od Prvog svetskog rata, dok je Rusija tokom više od četiri godine borbi zauzela približno petinu ukrajinske teritorije. Istakao je da najveći izazov za Sjedinjene Države vidi u Kini, a ne u Rusiji.

Na pitanje o tvrdnjama da je ruska ofanziva zaustavljena i da Ukrajina preuzima inicijativu, Miršajmer je odgovorio da se sa takvom procenom ne slaže.

Prema njegovim rečima, ruske snage nastavljaju napredovanje sporijim tempom zbog masovne upotrebe dronova na frontu. Tvrdi da Rusija ima prednost veću od dva prema jedan u ljudstvu, da Ukrajina ima ozbiljne probleme sa dezerterstvom i da se pominje broj od oko 200.000 vojnika koji su samovoljno napustili jedinice.

Dodao je da ruska industrija nastavlja da povećava proizvodnju naoružanja, dok evropska podrška Kijevu postepeno slabi.

Tokom razgovora otvoreno je i pitanje spora između Poljske i Ukrajine oko istorijskog nasleđa UPA. Miršajmer je podsetio na krvave sukobe između Poljaka i Ukrajinaca tokom Drugog svetskog rata i naveo da su pojedine ukrajinske formacije odgovorne za ubistva velikog broja Poljaka.

Odluku Vladimira Zelenskog da oda priznanje određenim ukrajinskim formacijama ocenio je kao potez koji je izazvao veliko nezadovoljstvo u Poljskoj. Pretpostavlja da je cilj bio jačanje političke podrške unutar Ukrajine, ali smatra da je efekat bio suprotan.

Na pitanje šta bi moglo da odvrati Iran od razvoja nuklearnog oružja, Miršajmer je rekao da bi sveobuhvatan sporazum sa Sjedinjenim Državama, uz značajno ublažavanje sankcija, mogao da promeni računicu u Teheranu.

Kao dodatne faktore naveo je geopolitički značaj Ormuskog moreuza i rizik da bi pokušaj razvoja nuklearnog arsenala mogao da izazove izraelsku reakciju.

Na kraju razgovora voditelj je zatražio procenu izgleda Bliskog istoka do 2030. godine. Miršajmer je odgovorio da ne očekuje da Iran postane nesporni regionalni hegemon.

Kao protivteže naveo je Izrael, Tursku, Irak i delimično Sjedinjene Države. Smatra da bi Teheran mogao da se okrene stabilnijim odnosima sa Saudijskom Arabijom, Kuvajtom, Bahreinom, Katarom i Omanom ukoliko dobije povoljne uslove za ekonomski razvoj.

Istovremeno je zaključio da su ratovi poslednjih godina pokazali koliko važnu ulogu imaju balističke rakete, krstareće rakete i dronovi, koji će, prema njegovom mišljenju, ostati među ključnim instrumentima vojne moći i u narednoj deceniji.