Ivković: Rast inflacije u Srbiji bio bi veći da vlada nije brzo reagovala nizom merom

Ivkovićeva je, na panelu “Maintaining Monetary Stability in a World of Rising Uncertainty and Restrictions on International Flows” istakla da je međugodišnja inflacija u Srbiji u maju iznosila 3,5 odsto, što je nešto više u odnosu na 2,8 odsto u martu ili 3,3 odsto u aprilu, ali da je ta korekcija bila gotovo u potpunosti posledica viših globalnih cena nafte.

Istakla je da su odluke Evropske centralne banke (ECB) o podizanju kamatnih stopa veoma značajne i za Srbiju zbog snažne povezanosti domaće privrede sa evrozonom, ali je naglasila da NBS vodi samostalnu monetarnu politiku i da ne reaguje automatski na poteze ECB.

Prema rečima Ivkovićeve, NBS pri donošenju odluka prvenstveno prati domaću inflaciju, finansijske uslove, kretanja na deviznom tržištu i ekonomska kretanja u Srbiji, dok međunarodno okruženje predstavlja važan, ali ne i presudan faktor.

Prema njenim rečima, NBS je među prvima u regionu reagovala na inflatorne pritiske, započevši zaoštravanje monetarne politike još u oktobru 2021. godine.

Govoreći o poslednjim odlukama ECB, Ivkovićeva je navela da povećanje kamatnih stopa za 25 baznih poena (0,25 procentnih poena) 11. juna nije predstavljalo iznenađenje za NBS i da je ocenjeno kao očekivano i primereno.

Istog dana, kako kaže, Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži nepromenjenom, na osnovu procene kretanja inflacije i inflatornih očekivanja u Srbiji.

“Odluke i projekcije ECB važan su deo našeg informacionog skupa, ali nisu ni nalog, ni instrukcija, niti direktiva za Narodnu banku Srbije. Ne postoji automatsko pravilo da, ukoliko reaguje ECB, reaguje i NBS”, naglasila je Ivkovićeva.

Ratnovski: Srbija vodi dobru monetarnu politiku,inflacija u 2026. biće 3,6%,rast BDP 2,8%

Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Lev Ratnovski izjavio je danas, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, da Srbija vodi dobru monetarnu politiku i da MMF prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6 odsto, a rast BDP-a 2,8 odsto.

“Procenjujemo da je monetarna politika Narodne banke Srbije odgovarajuća odnosno da održava odgovarajuću restriktivnu monetarnu politiku. Projektujemo da će prosečna inflacija za 2026. godinu iznositi 3,6 odsto. Inflacija na kratkoročnom merenju mogla bi da bude malo brža pred kraj godine, odražavajući privremene faktore, ali očekujemo da će se inflacija u 2027. godini vratiti u raspon tolerancije NBS zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici”, rekao je Ratnovski za Tanjug posle učešća na panelu o monetarnoj politici.

Na pitanje koji će biti najveći izazovi za stopu inflacije za Srbiju ove godine i za srpsku ekonomiju uopšte, Ratnovski je rekao da MMF očekuje rast BDP-a od 2,8 odsto ove godine, kao i da projektuju ubrzanje rasta na četiri odsto sledeće godine.

“Ubrzanje na četiri odsto biće vođeno povećanom potrošnjom jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, dajući domaćinstvima više prostora za potrošnju. Takođe, izvoz sledeće godine će doneti dodatne ekonomske dobitke za Srbiju, što se ogleda u većim brojkama BDP-a”, rekao je Ratnovski.

Napomenuo je da treba, ipak, imati na umu da je globalno okruženje veoma neizvesno.

“Na primer, projekcije o kojima smo ranije razgovarali napravljene su tokom perioda veoma intenzivnog bliskoistočnog sukoba. I mislim da bi i projekcije inflacije i proizvodnje zaista zavisile od toga kako bi se globalno okruženje razvijalo. Ako je globalno okruženje povoljnije, možemo očekivati pozitivne šokove ka nižoj inflaciji i ka većem rastu. Ali očigledno, ukoliko se sukob ponovo pojavi, oni se mogu preliti i na ekonomsko okruženje u Srbiji”, naveo je Ratnovski.

Na pitanje koliko će održavanje Ekspo izložbe u Beogradu sledeće godine uticati na rast BDP-a, on je rekao Tanjugu da nema konkretne cifre, ali da može da kaže da su Ekspo izložbe značajno povećane broj turista, što povećava potrošnju i prihode u ekonomiji i da MMF između ostalog zato i projektuje rast od četiri odsto BDP-a sledeće godine.

“Nakon Ekspa očekujemo da će rast polako konvergirati svojoj dugoročnoj stopi za Srbiju, koju smo procenili na oko 3,5 odsto. I zato mislim da je ono što je zaista važno za Srbiju da razmisli o načinima za poboljšanje svojih dugoročnih stopa rasta. A da bi se to postiglo, važno je da se uključi u reforme koje povećavaju produktivnost. A to je nešto što je neophodno da bi Srbija napredovala ka ekonomiji sa većom dodatom vrednošću, sofisticiranijoj ekonomiji”, rekao je Ratnovski.

Kako je rekao, to je potrebno i da bi se zaustavio “odliv mozgova” u Srbiji.

“I sa fokusom na ove reforme, mislimo da Srbija može očekivati veće dugoročne stope rasta”, dodao je Ratnovski.