Panika u Kopenhagenu nakon što je ruska fregata ispalila dve rakete prema vojnom helikopteru Danske

Incident iznad međunarodnih voda kod danskog Gedsera izazvao je hitne konsultacije u Kopenhagenu i novu diplomatsku razmenu između Danske i Rusije.

Danske vlasti odlučile su da pozovu ruskog ambasadora, dok dve strane iznose potpuno različita objašnjenja događaja.

Danski ministar odbrane Jepe Brus sazvao je predstavnike parlamentarnih stranaka zadužene za pitanja odbrane kako bi ih upoznao sa incidentom. Ocenio je da je slučaj ozbiljan, ali je naglasio da Danska ne smatra da postoje uslovi za pokretanje mehanizama kolektivne odbrane NATO.

„Ne nalazimo se u situaciji koja zahteva primenu člana 4 ili 5 Severnoatlantskog ugovora“, rekao je Brus.

Incident se dogodio u ponedeljak, 14. septembra, u međunarodnim vodama kod Gedsera, na krajnjem jugu Danske. Helikopter AS550 Fennec danskog ratnog vazduhoplovstva obavljao je rutinsko fotografsko izviđanje ruskog ratnog broda kada su sa broda ispaljene dve signalne rakete, odnosno pirotehnička sredstva poznata kao flares.

Danske oružane snage saopštile su da je jedna od dve rakete prošla na maloj udaljenosti od helikoptera. Nije bilo povređenih, niti je letelica oštećena.

Važna razlika u odnosu na prve dramatične formulacije o „raketama ispaljenim na helikopter“ jeste upravo vrsta upotrebljenog sredstva. Danska vojska navodi da je reč o pirotehničkim signalnim raketama koje se na moru uobičajeno koriste kao sredstvo upozorenja i privlačenja pažnje, a ne o protivvazdušnim raketama namenjenim obaranju vazdušnih ciljeva.

Brus je ipak ponašanje posade ruskog broda označio kao krajnje neprofesionalno i ocenio da događaj pokazuje povećanu spremnost ruske strane da preuzima rizik. Istovremeno je poručio da danska vojska neće zbog incidenta odustati od zadatka praćenja aktivnosti stranih vojnih brodova u okolnim vodama.

Danska premijerka Mete Frederiksen povezala je događaj sa, kako je rekla, „širom tendencijom pojačavanja pritiska Rusije na evropske zemlje“. Po njenoj oceni, odgovor Danske i drugih evropskih država treba da bude jačanje međusobne saradnje i odbrambenih sposobnosti.

Međutim, Moskva je 15. septembra iznela suprotnu verziju događaja. Ruski ambasador u Danskoj Vladimir Barbin optužio je danske vojne helikoptere za opasne manevre u neposrednoj blizini ruskih ratnih brodova i predao danskoj strani protestnu notu.

Rusko objašnjenje praktično svodi incident na pitanje bezbedne udaljenosti između helikoptera i ratnog broda. Moskva tvrdi da je danska letelica svojim približavanjem stvorila opasnu situaciju, dok Kopenhagen tvrdi da je helikopter legitimno obavljao rutinsko fotografsko praćenje broda koji se nalazio u međunarodnim vodama.

Ruska strana je kao argument navela i raniji slučaj iz avgusta 2025. godine. Prema Barbinu, danski vojni helikopter tada je na maloj visini više puta preletao ruski veliki protivpodmornički brod „Viceadmiral Kulakov“, pri čemu nije uspostavio radio-vezu. Moskva tvrdi da su takvi manevri mogli da dovedu do sudara i da ometaju rad brodskih sistema.

To daje dodatni kontekst zašto su 14. septembra upotrebljene signalne rakete. Ruska strana ih predstavlja u okviru reakcije na ono što smatra opasnim približavanjem danskog helikoptera, dok danska strana njihovo ispaljivanje prema letelici smatra neprihvatljivim i rizičnim postupkom.

Danski stručnjak za međunarodnu politiku Peter Vigo Jakobsen, predavač na Institutu za strategiju i ratne studije danske Akademije odbrane, ocenio je da se ispaljivanje može posmatrati kao upozorenje helikopteru da se udalji i prestane da se približava i fotografiše brod.

Jakobsen je ukazao i na činjenicu da ruski brod nije koristio borbene rakete. Po njegovom tumačenju, izbor signalnih sredstava pokazuje nameru da se danska posada upozori ili zastraši, a ne da se helikopter obori, mada bi direktan pogodak pirotehničkog sredstva u letelicu mogao da predstavlja ozbiljnu opasnost.

Kopenhagen zbog svega namerava da nastavi diplomatsku proceduru pozivanjem ruskog ambasadora. Brus je, međutim, jasno stavio do znanja da Danska ne namerava da aktivira član 4, koji predviđa konsultacije saveznika kada je ugrožena bezbednost neke članice, niti član 5 o kolektivnoj odbrani.

Tako se iza prvobitno dramatične informacije o „raketama ispaljenim na danski helikopter“ nalazi znatno preciznija slika: ruski ratni brod u međunarodnim vodama ispalio je dve pirotehničke signalne rakete tokom bliskog susreta sa danskim vojnim helikopterom koji ga je fotografisao.

Jedna je prošla veoma blizu letelice, ali nije bilo povređenih ni materijalne štete, dok Moskva i Kopenhagen ostaju u sporu oko ključnog pitanja – ko je svojim ponašanjem izazvao opasnu situaciju.