Veliki preokret u Vašingtonu: Trampu stiglo moćno oružje protiv Moskve

Američki Kongres završio je višemesečnu raspravu o velikom paketu sankcija koji istovremeno obuhvata Rusiju i Iran. Odluka je doneta uz dvostranačku podršku, ali i ozbiljan spor oko toga koliko dodatnih ovlašćenja treba dati Beloj kući.

Predstavnički dom usvojio je „Zakon Lindsija O. Grejema o sankcijama Rusiji i Iranu iz 2026. godine“ sa 262 glasa za i 159 protiv. Za zakon je glasalo 58 demokrata, dok je sedam republikanaca bilo protiv.

Senat ga je prethodno usvojio u avgustu uz snažnu dvostranačku podršku, pa je dokument sada upućen predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Jedna od najvažnijih odredbi daje predsedniku mogućnost da uvede carine do 100 odsto na robu iz pet zemalja koje su najveći kupci ruske sirove nafte ili prirodnog gasa. Time Vašington dobija instrument kojim može da izvrši ekonomski pritisak ne samo direktno na Rusiju već i na države koje nastavljaju veliku trgovinu ruskim energentima.

Najveći kupci ruske sirove nafte su Kina i Indija, pokazuju podaci Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. EU je, s druge strane, tokom poslednjih godina značajno smanjila uvoz ruskog gasa.

Zakon ipak predviđa izuzetke. Od pojedinih mera mogu biti izuzete zemlje čiji uvoz ruskog prirodnog gasa predstavlja manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza tog energenta i koje istovremeno preduzimaju „značajne“ korake za dalje smanjenje uvoza.

Paket se ne završava na energetici i carinama. Predviđene su sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, članovima njegove vlade, oligarsima, ruskim bankama i drugim finansijskim institucijama. Cilj zakonodavaca koji su podržali meru jeste povećavanje ekonomskog pritiska na Moskvu zbog rata u Ukrajini.

Na zahtev Trampove administracije u paket je uključen i Iran. Zakon produžava sankciona ovlašćenja koja pogađaju iranski energetski i oružarski sektor, čime je prvobitno ruski paket dobio znatno širi spoljnopolitički domet.

Istovremeno, Tramp dobija važnu mogućnost za samostalno odlučivanje o primeni novih mera. Predsednik može da ukine određene sankcije ako Kongresu potvrdi da je takva odluka u nacionalnom interesu SAD. Upravo je proširenje predsedničkih ovlašćenja postalo jedna od glavnih tačaka političkog spora u Predstavničkom domu.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson ocenio je da zakon šalje „snažnu poruku američkog jedinstva“ i daje administraciji sredstva koja može da koristi u nastojanju da okonča rat u Ukrajini.

Deo demokratskog rukovodstva zauzeo je suprotan stav. Lider demokratske manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris, demokratska liderka Ketrin Klark i predsednik demokratskog kokusa Pit Agilar saopštili su da Trampu ne žele da povere nova ovlašćenja za uvođenje carina. Njihova procena je da bi takve mere mogle dodatno da povećaju troškove američkih porodica.

Demokratski poslanici Gregori Miks, Don Bajer i Ričard Nil prethodno su upozorili da bi zakon „dramatično proširio predsednička carinska ovlašćenja“. Posle glasanja Miks je rekao da se nada da će Tramp dokazati da su njihove sumnje bile neopravdane i da će zakon sprovesti na način koji je predviđen.

Republikanski kongresmen Majkl Mekol naglasio je još jednu dimenziju novog paketa – podršku Kijeva. On je rekao da zakon ima podršku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ocenio da carine predstavljaju način da se dodatno pojača dejstvo sankcija protiv Rusije.

Posle glasanja u Predstavničkom domu odluka više nije na Kongresu. Zakon je stigao do Trampa, a njegova primena može Beloj kući dati znatno širi prostor da kombinovanjem sankcija i carina vrši pritisak na ruske institucije, ali i na najveće svetske kupce ruskih energenata.