Most preko Dnjepra otkriva ruski plan: Sledeći potez može promeniti čitav rat

Ruske snage poslednjih nedelja pojačavaju pritisak na više pravaca, ali događaji na jugu mogli bi da imaju znatno šire posledice od pomeranja same linije fronta.

Posebnu pažnju privlači područje Zaporožja i komunikacije preko Dnjepra, jer bi promena situacije na tom prostoru otvorila sasvim novu fazu borbi.

Jedan od ključnih mostova preko Dnjepra u Zaporožju već je oštećen, ali nije potpuno uništen. Takvo postupanje može da ukazuje na to da ruska komanda računa da bi joj postojeći prelaz kasnije mogao biti potreban za dalje operacije i prebacivanje snaga preko reke.

Ako ruske jedinice stignu do Dnjepra i obezbede uslove za prelazak, pitanje više ne bi bilo ograničeno samo na Zaporožje. Otvorio bi se pravac prema zapadnim i jugozapadnim delovima Ukrajine, a time bi dodatno porastao pritisak na Odesu, grad od presudnog značaja za ukrajinski izlaz na Crno more.

Odesa je istovremeno saobraćajno, privredno i logističko čvorište. Njeno eventualno gubljenje predstavljalo bi daleko veću promenu od pada jednog velikog grada, jer bi Ukrajina ostala bez svog najvažnijeg crnomorskog centra i bila potisnuta prema položaju kontinentalne države.

Takav razvoj događaja, međutim, zahtevao bi znatno veće snage nego dosadašnje rusko napredovanje. Za širi prodor preko Dnjepra i nastavak operacija prema Hersonu i Odesi ranije se pominjala potreba za dodatnih 300.000 do 500.000 ljudi, uz ogromnu logistiku, pomeranje protivvazdušne i protivraketne odbrane i pripreme koje bi morale da počnu mesecima unapred.

Upravo zbog toga pažnju privlače ruske rezerve. Trenutno se iznosi procena da se još oko 150.000 nedavno regrutovanih rezervista nalazi na obuci, dok je ukupan broj ruskih vojnika poslednjih meseci znatno povećan.

Istovremeno se tvrdi da je na ratištu najmanje 20.000 severnokorejskih vojnika, možda i više, mada nezavisne procene osporavaju tvrdnju da severnokorejske jedinice u tom broju deluju unutar same Ukrajine.

Moskva, prema toj proceni, dodatno ljudstvo iz Severne Koreje ne smatra presudnim. Rusija raspolaže dovoljnim brojem svojih vojnika na frontu i u pozadini, pa je važnije pitanje da li će postojeće rezerve biti iskorišćene za nastavak sadašnjeg metodičnog napredovanja ili za znatno snažniju ofanzivu.

Vladimir Putin je početkom septembra javno govorio o ubrzavanju ruskog napredovanja i tvrdio da ruske jedinice napreduju na svim delovima linije borbenog dodira, negde brže, a negde sporije. Takva procena nije opšteprihvaćena: nezavisne analize fronta ukazuju da su ruska teritorijalna osvajanja i dalje neravnomerna i na mnogim pravcima postepena.

Iza vojne slike pojavljuje se još jedno pitanje koje bi moglo biti veoma važno za nastavak operacija – ko će u narednom periodu voditi ruski Generalštab. General armije Valerij Gerasimov nalazi se na mestu načelnika Generalštaba, a vojna služba na toj funkciji produžena mu je 2021. godine za pet godina. Zbog toga se sada otvara pitanje njegovog daljeg statusa.

Mnogi su Gerasimova tokom rata kritikovali upravo zbog sporog i iscrpljujućeg načina napredovanja. Ipak, činjenica da je ostao na funkciji pokazuje da je Vladimir Putin do sada prihvatao takav pristup: postepeno trošenje protivničkih snaga, ograničavanje rizika i metodično pomeranje fronta umesto velikih operacija sa znatno većim gubicima.

Sada se ponovo pojavljuje ime generala Sergeja Surovikina. On je ranije komandovao ruskim snagama u Ukrajini, a period njegovog komandovanja obeležili su masovni raketni udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i odluka o povlačenju ruskih jedinica iz Hersona na levu obalu Dnjepra u novembru 2022. godine. Gerasimov ga je u januaru 2023. zamenio na čelu združene grupe ruskih snaga.

Surovikin se vezuje i za višeslojni sistem utvrđenja, minskih polja i protivtenkovskih prepreka poznat kao „Surovikinova linija“, koji je imao važnu ulogu tokom ukrajinske kontraofanzive 2023. Njegov pristup dugo se opisuje kao agresivniji od Gerasimovljevog, posebno kada je reč o koncentrisanju vatrene moći i udarima duboko iza linije fronta.

Bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Mekgregor tvrdi da je Putin nedavno opozvao Surovikina iz Afrike i da je general potom imao dug telefonski razgovor sa ruskim predsednikom.

Mekgregor kaže da ne zna da li će Surovikin zaista zameniti Gerasimova, ali smatra da će izbor narednog načelnika Generalštaba pokazati kakvu vrstu završnice rata Moskva namerava da pokuša.

Mogućnost promene komandnog pristupa dobija dodatnu težinu zbog stanja ukrajinskih ljudskih resursa. Broj stanovnika zemlje znatno je manji nego u sovjetsko vreme, dok rat, emigracija i dugotrajna mobilizacija dodatno sužavaju bazu iz koje Kijev može da popunjava jedinice.

Istovremeno se iznosi podatak da Ukrajina ima do deset miliona penzionera, uz tvrdnju da će pritisak nedostatka ljudstva dovesti do daljeg širenja kategorija stanovništva obuhvaćenih mobilizacijom.

Ruska računica zato nije zasnovana samo na osvajanju teritorije. Ideja je da se istovremeno povećava vojni pritisak, troše ukrajinske rezerve i sistematski slabe transportne, energetske i lučke veze koje omogućavaju nastavak rata.

Odesa u takvoj strategiji dobija posebno mesto. Ranije procene Mekgregora bile su da bi ruski pritisak na crnomorske luke mogao da odseče Ukrajinu od mora i da eventualno zauzimanje Odese ne mora početi neposrednim velikim pomorskim desantom. Rusija bi najpre mogla da pokušava da oslabi logistiku grada i stvori uslove za kopneno približavanje sa istoka.

To vraća pažnju na Zaporožje i Dnjepar. Ako sadašnje operacije ostanu ograničene na sporo pomeranje linije fronta, rat može nastaviti dosadašnjim tempom. Ako se, međutim, velike ruske rezerve uvedu u borbu zajedno sa promenom načina komandovanja, prelazak Dnjepra više ne bi predstavljao samo lokalnu operaciju oko Zaporožja, već moguću početnu tačku mnogo šire kampanje prema jugu Ukrajine.