Džonson otkrio šta je čuo u Moskvi: Ovo su granice preko kojih Rusija neće preći

Moskva nije zatvorila mogućnost političkog sporazuma o Ukrajini, ali eventualni novi pregovori više ne bi počinjali od uslova koji su postojali na početku sukoba.

Ruska pozicija ostaje vezana za teritorijalna pitanja, vojni status Ukrajine, NATO i ono što Moskva naziva uklanjanjem osnovnih uzroka sukoba.

Tokom boravka u Moskvi Lari Džonson prisustvovao je večeri sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Među gostima su bili Džon Miršajmer i Alister Kruk, dok je sa ruske strane bio prisutan i zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Razgovor je, kako je opisano, bio otvoren i neformalan. Jedno od pitanja odnosilo se na to da li Moskva sada, za razliku od perioda administracije Džozefa Bajdena, ima sa kim da razgovara u Vašingtonu.

Odgovor je pokazao da određeni kanali postoje, ali da komunikacija i dalje nije na nivou uobičajenih diplomatskih odnosa. Kontakti postoje, ali ne funkcionišu prvenstveno kroz klasičnu vezu između ministarstava spoljnih poslova dve države.

Mnogo važnije bilo je pitanje uslova pod kojima bi Rusija prihvatila pregovore. Polazna osnova ostaje okvir koji je Vladimir Putin predstavio 2024. godine.

U njega ulaze status Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i Krima, zatim pitanje novih izbora u Ukrajini, demilitarizacije zemlje i budućeg odnosa Ukrajine prema NATO-u.

NATO je u ovom konceptu centralno pitanje. Moskva insistira da Ukrajina ne postane deo vojnog sistema Alijanse i da se reši ono što ruska strana opisuje kao problem višedecenijskog širenja NATO-a prema ruskim granicama.

Posebno mesto zauzimaju pregovori iz 2022. Džonson tvrdi da je u aprilu te godine postojao okvir sporazuma koji je Rusija bila spremna da prihvati i prema kojem bi Donbas ostao pod kontrolom Ukrajine uz zaštitu prava stanovništva koje govori ruski i pravoslavnog sveštenstva.

On odgovornost za propast tog procesa pripisuje pritisku SAD i Britanije na Kijev. To je jedna od njegovih ključnih interpretacija događaja iz 2022. godine.

Četiri godine kasnije, situacija je bitno drugačija. Teritorijalno stanje se promenilo, ruski zahtevi su prošireni, a poverenje između Moskve i zapadnih država dodatno je narušeno.

Džonson posebno ukazuje na razočaranje ruske strane zbog neispunjenih dogovora i obaveza koje pripisuje Donaldu Trampu nakon razgovora u Enkoridžu. To dodatno komplikuje pokušaj da se ponovo izgradi dovoljno poverenja za ozbiljan politički proces.

Zato vrata pregovorima ostaju otvorena, ali povratak na početnu tačku više nije realna opcija. Što sukob duže traje, cena budućeg sporazuma i uslovi pod kojima bi on mogao da bude zaključen postaju drugačiji.