Moskvi nude prekid udara baš sada: Zašto bi Rusija pristala kada se situacija menja?

Ideja o obustavljanju međusobnih udara pojavljuje se u trenutku kada se vojna situacija na Crnom moru, prema iznetoj proceni, menja u korist Rusije.

Ključno pitanje zato nije kome bi takav dogovor odgovarao, već šta bi Moskva konkretno dobila odricanjem od prednosti koju trenutno ima.

Izraelski politički analitičar i bivši obaveštajac Jakov Kedmi smatra da za Rusiju objektivno nema razloga da prihvati takav sporazum. Ukrajinski i turski interes za određeni aranžman može da se razume, ali ruski interes, kako ocenjuje, mnogo je teže pronaći.

Prihvatanje bi značilo povratak politici „gestova dobre volje“ – odricanje od sopstvenih prednosti bez odgovarajuće protivusluge, uz očekivanje da će druga strana takav potez ceniti. Problem je u tome što bi Moskva time sama ograničila mogućnosti koje joj sada stoje na raspolaganju.

Ruski vojni interes, prema toj proceni, ide upravo u suprotnom smeru. Umesto smanjivanja pritiska, postoje razlozi za intenziviranje udara na pomorsku i lučku infrastrukturu Ukrajine, kao i za ometanje dopremanja robe sa Zapada preko tih pravaca.

To pitanje postaje još značajnije zbog stanja ukrajinske protivraketne odbrane. Zapadne zemlje, prema ovoj analizi, nisu unapred izračunale koliko će brzo biti trošena sredstva namenjena zaštiti Ukrajine, niti su pravilno procenile posledice novih ruskih udara na infrastrukturu na Crnom moru.

Upravo posle takvog razvoja događaja pojavljuje se predlog da dve strane prestanu međusobno da gađaju određene ciljeve. To menja način na koji Moskva može da posmatra čitavu inicijativu: ono što bi ranije moglo izgledati kao kompromis sada bi moglo značiti dobrovoljno odricanje od vojne prednosti.

Kedmi ocenjuje da bi pretpostavka da će Rusija pristati na prekid upravo kada je protivnička protivraketna zaštita ozbiljno oslabljena bila velika greška u proceni. Ako druga strana želi da Moskva promeni ponašanje, morala bi da ponudi nešto dovoljno značajno da opravda odricanje od dela sadašnjih mogućnosti.

U suprotnom, pitanje ostaje jednostavno: zbog čega bi Rusija zaustavila pritisak u trenutku kada smatra da joj nastavak operacija donosi više koristi od njihovog ograničavanja?