Hrvatska zabija konačni nož u leđa Crnoj Gori i Srbiji na EU putu

Da li će Crna Gora uspeti da ostvari svoj cilj i uđe u EU 2028. godine – veliko je pitanje nakon što je pet država na čelu sa Holandijom zatražilo pauzu u daljim evrointegracijama, zbog čega će Podgorica teško do kraja godine zatvoriti preostalih 15 poglavlja, ocenjuju analitičari. Hrvatska, kao u slučaju sa Srbijom, nije propustila priliku da blokira Crnu Goru na evropskom putu, pošto joj je još letos isporučila listu od čak šest zahteva.

Crna Gora je i dalje “front raner” na Zapadnom Balkanu kada je reč o procesu evrointegracija, s tim što je prošle nedelje po prvi put u poslednjih nekoliko godina dobila “klipove u točkovima”. Pet država EU odlučilo je da privremeno pošalje Podgoricu u “pit stop” makar na mesec dana dok ne bude spremna da nastavi svoj evropski put, a to su:

Zanimljivo je da je reč o EU državama koje su do sada imale najtvrđi stav u vezi sa napretkom Srbije ka EU, pa Beograd već skoro punih pet godina nije otvorio nijedno poglavlje, delom zbog njihove intervencije.

Imajući sve to u vidu, jasno je zbog čega je evropski optimizam u Crnoj Gori skoro “preko noći” splasnuo.

Hrvatska ponovo blokira EU put Crne Gore

Željko Đukić iz NVO Multimedijal Montenegro smatra da će nakon svega Podgorica “teško zatvoriti preostalih 15 poglavlja, i to iz više razloga”.

Kako je rekao, opravdano je da države članice žele da se “uvere da se uspešno primenjuju svi oni zakoni koji su usvojeni”, ali ocenjuje da je “Crna Gora pod lupom Brisela i zbog haških osuđenika Ratka Mladića sa jedne strane i Hašima Tačija i ostalih osuđenih vođa terorističke OVK sa druge strane.

– Neizvodljivo je da se preostalih 15 poglavlja zatvori do kraja decembra. Vremena je malo, a posla još dosta, a uz sve to, izborna kampanja je počela i narednih meseci će se samo zahuktavati – analizira Đukić.

Nezvanično se u Briselu može čuti da pet država EU želi da se “detaljno proveri ispunjenost ključnih kriterijuma pre donošenja novih odluka” u vezi sa procesom evrointegracija Crne Gore.

– Trenutno imamo blokadu pre svega Holandije, koja traži da se stvari preispitaju, a već je kraj septembra. Postoje obaveze koje su i te kako zahtevne, kao što je poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene prim. aut.) koje uz svu volju i donosilaca odluka i želju i ambiciju Evropske komisije da nas podrže, mi ne možemo da završimo do kraja godine. Osim toga, imamo i pauzu u Skupštini i deo izmena Ustava je na čekanju. Ne bi mi bilo iznenađujuće da EU zaista da pauzu u procesu pristupanja Crne Gore zbog više okolnosti – ocenjuje Đukić za podgorički “Dan”.

Podseća da je sledeća godina izborna u Crnoj Gori.

– Dovode se u pitanje rezultati reformi na terenu, ali imamo i poruke pojedinih državnih funkcionera koje se kose sa vrednostima Evropske unije. Konkretno mislim na predsednika Skupštine Andriju Mandića i potpredsednika Vlade Nika Đeljošaja – navodi Đukić.

Đukić smatra da su izjave Mandića o Mladiću i Đeljošaja o Tačiju “ono što najviše može da zakomplikuje” evropski put Crne Gore.

– I potez Andrije Mandića i potez Nika Đeljošaja sigurno su upali u oči zvaničnicima EU i zemalja članica. U Briselu se sve to pomno prati i koliko god oni želeli da ožive proces proširenja i podržavaju Crnu Goru kao narednu članicu, ne žele nekoga ko neće poštovati standarde, vrednosti i ko neće igrati po pravilima – ističe Đukić.

“Mnogo zakona usvojeno skoro bez ikakve rasprave”

Kako kaže, stav Holandije da je potrebno analizirati ispunjavanje kriterijuma “ima smisla s obzirom na to da su u kratkom vremenu usvojeni čitavi setovi zakona i da se menja Ustav”.

– Mnogo zakona usvojeno je u prethodnom periodu skoro bez ikakve rasprave, poslanici su nekada dizali ruke, a da zakon nisu ni pročitali, tako da je dosta upitnih stvari. Moramo biti svesni da EU ne ocenjuje samo da li smo neki zakon uskladili i usvojili u parlamentu. Očigledno da Holanđani traže malo vremena da se utvrdi da li će usvojeni zakoni funkcionisati u praksi. Što je i suština čitavog procesa. Ne možemo ući u EU bez rezultata na terenu – analizira Đukić.

Zagrebu isporučio Podgorici listu zahteva

Ne isključuje mogućnost da pojedine članica svojom blokadom “žele da postignu neke svoje ciljeve”, pa koriste blagonaklonost Brisela prema evropskom putu Crne Gore i na neki način trguju, zbog čega “za zeleno svetlo za Crnu Goru od EK traže neke ustupke za sebe”.

Jedna od tih država je svakako i Hrvatska koja je još letos Podgorici isporučila listu od šest uslova za ulazak Crne Gore u EU:

• obeštećenje bivših logoraša
• nastavak potrage za 14 nestalih osoba iz rata
• procesuiranje ratnih zločina
• rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana
• očuvanje spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj
• nastavak razgovora o razgraničenju na moru te povratu školskog broda “Jadran”

Inače, Hrvatska je ranije izrazila nezadovoljstvo i rezolucijom o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, koju je crnogorski parlament usvojio u junu 2024. godine. Zagreb je taj potez ocenio kao politički motivisan i štetan za dobrosusedske odnose, dok su njegovi inicijatori tvrdili da rezolucija predstavlja izraz poštovanja prema žrtvama.

Đukić i izbornu kampanju vidi kao kao jedan od razlog za zastoj u procesu evrointegracija Crne Gore pošto su sledeće godine na programu redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori.

“Euro model” ukazuje da poglavlja neće biti zatvorena do kraja godine?

Kako kaže, kampanja je već počela, pošto je premijer Crne Gore Milojko Spajić izašao pred građane sa “najavom drastičnog povećanja zarada” kroz “Euro model”.

– Glavni fokus prebačen je na model za povećanje plata i moguće da je to upravo način da se pažnja javnosti skrene sa evropskih integracija. Tajming objave ostavlja prostor za sumnju da je ova priča došla upravo zato što je sve izvesnije da se pregovarački proces, ipak, neće završiti ove godine. Građanima su najvažni kvalitet života, standard, plata.. Očekivano je da će sva pažnja biti usmerena na obećana povećanja zarada – zaključuje Đukić.

Hrvatska blokada Srbije

Podsetimo, Hrvatska je od početka pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom u više navrata ulagala veto ili pretila blokadom. Glavne tačke spora odnose se na bilateralna pitanja proistekla iz raspada SFRJ i ratova 1990-ih, kao i na usklađivanje spoljne politike:

• Blokada Poglavlja 23 i 24: Hrvatska je u proleće 2016. odbila da da saglasnost za otvaranje Poglavlja 23 (Pravosuđe i temeljna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda i sigurnost)
• Blokada Poglavlja 26: Iste godine nastao je novi zastoj
• Uslovljavanje otvaranja novih klastera  Nakon što je EU prešla na novu metodologiju (grupisanje poglavlja u klastere), spornih tačaka je bilo u više navrata
• Pretnje blokadama: Hrvatski zvaničnici često koriste veto kao političko sredstvo u javnosti