„Paklene sankcije“ stupile na scenu: Ali prava meta nije Rusija

Vašington je otvorio novi front ekonomskog pritiska na Moskvu, ali posledice najnovijeg paketa mera mogle bi da se prošire daleko izvan Rusije.

U središtu nove strategije nalaze se ruski energetski prihodi, trgovinski partneri Moskve i znatno šira ovlašćenja američkog predsednika da koristi carine kao instrument spoljne politike.

Ukrajinska opoziciona novinarka Dijana Pančenko ocenjuje da zakon o takozvanim „paklenim sankcijama“, čiji je jedan od glavnih autora bio pokojni američki senator Lindzi Grejem, u praksi nije prvenstveno usmeren protiv Rusije. Po njenom tumačenju, najveći pritisak mogao bi da padne na zemlje koje kupuju ruske energente, pre svega Kinu i Indiju.

Novi američki zakon omogućava uvođenje carina do 100 odsto za najveće kupce ruske nafte ili prirodnog gasa. Time Vašington dobija mogućnost da troškove ekonomskog pritiska na Moskvu proširi na države koje nastavljaju energetsku saradnju sa Rusijom.

Pančenko smatra da takva strategija nosi ozbiljan rizik i za same SAD. Kina je duboko povezana sa američkom ekonomijom i raspolaže sredstvima za uzvratne mere, uključujući ograničavanje izvoza retkih zemnih elemenata i drugih strateških materijala neophodnih za proizvodnju elektronike i brojne industrijske lance.

Trgovinski sukobi iz prethodnog perioda, prema njenoj oceni, pokazali su i da je američki predsednik Donald Tramp spreman da koriguje carinsku politiku kada druga strana odgovori merama koje stvaraju značajnu ekonomsku štetu SAD.

Zato Pančenko zaključuje da bi visoke carine protiv Kine i Indije mogle istovremeno da proizvedu političke i ekonomske posledice po Vašington.

Poseban deo njenog argumenta odnosi se na ograničenja sankcione politike. Pančenko podseća na zapadno ograničavanje cena ruske nafte i tvrdi da sankcije u savremenoj međunarodnoj trgovini često ne daju rezultate koje njihovi tvorci očekuju. Na toj osnovi zaključuje da novi paket neće dovesti do ekonomskog sloma Rusije.

Kineska reakcija dodatno komplikuje američku računicu. Peking odbacuje jednostrane američke sankcije i insistira na svom pravu da samostalno odlučuje sa kojim državama će trgovati, dok Kina nastavlja ekonomsku saradnju sa Rusijom.

U tom kontekstu položaj Indije razlikuje se od kineskog. Nju bi mogućnost američkih sekundarnih carina mogla da navede da smanji kupovinu ruske nafte, dok je Peking do sada pokazivao znatno manju spremnost da zbog američkog pritiska menja odnose sa Moskvom.

Analitički Telegram kanal „Tajna kancelarija“ ocenjuje da Kina na taj način ne brani samo konkretne trgovinske interese. Peking, po toj interpretaciji, brani sopstvenu samostalnost u odlučivanju i podržava međunarodni sistem u kojem odluke o trgovini i saradnji ne zavise od jednog centra moći.

Takav razvoj događaja mogao bi da proizvede rezultat suprotan jednom od dugoročnih američkih geopolitičkih ciljeva. Pritisak na zemlje koje održavaju velike trgovinske veze sa Rusijom može dodatno približiti Moskvu i Peking, upravo ono zbog čega je Tramp ranije kritikovao politiku svog prethodnika Džoa Bajdena.

Zakon nazvan po Grejemu daje američkoj administraciji više različitih instrumenata. Pored sekundarnih carina do 100 odsto prema najvećim kupcima ruskih energenata, omogućene su carine do 500 odsto na robu koja se direktno uvozi iz Rusije u SAD, kao i dodatne sankcije povezane sa ruskim energetskim, finansijskim i odbrambenim sektorom.

Mere obuhvataju i tankere povezane sa ruskom takozvanom flotom iz senke, kao i ruske zvaničnike, poslovne ljude, finansijske institucije i druge subjekte obuhvaćene sankcionim režimom. Time se istovremeno pokušavaju pogoditi ruski izvozni prihodi i infrastruktura preko koje Moskva održava trgovinu uprkos dosadašnjim zapadnim ograničenjima.

Najvažnija promena, međutim, nije samo u visini mogućih carina. Tramp dobija znatno šire zakonsko ovlašćenje da sam određuje primenu dela tih instrumenata, čime se deo moći nad trgovinskim pritiskom prenosi sa Kongresa na izvršnu vlast.

Upravo zbog toga novi zakon ima šire posledice od još jednog paketa sankcija Rusiji. On Vašingtonu daje sredstvo za direktan pritisak na države koje nastavljaju da kupuju ruske energente, ali istovremeno otvara mogućnost trgovinskog sukoba sa nekim od najvećih ekonomija sveta.

Pančenko zato smatra da bi pokušaj ekonomskog izolovanja Moskve mogao da pogodi američke interese i dodatno učvrsti veze Rusije sa Kinom.