Evo za šta je sud u Hagu optužio Biljanu Plavšić

Biljana Plavšić, prva posleratna predsenica Republike Srpske koja je danas preminula u Beogradu, bila je jedina žena osuđena u Haškom tribunalu, i to na 11 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i planiranja “etničkog čišćenja” nesrpskog stanovništva koje je živelo u oblastima pretežno naseljenim Srbima.

Evo za koje zločine je Hag optužio Biljanu Plavšić

Plavšić je sud u Hagu optužio u aprilu 2000. godine za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima i teške povrede Ženevske konvencije. Međutim, par meseci kasnije, ona odlučuje da se dobrovoljno preda.

U Hagu se izjasnila da nije kriva, a malo manje od godinu dana koliko je provela u pritvoru, sklapa nagodbu sa Tužilaštvom i priznaje krivicu za progon na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi (zločin protiv čovečnosti).

Zauzvrat, Tužilaštvo je povuklo ostale tačke optužnice, uključujući i optužbu za genocid.

Biljana Plavšić je kaznu izdržavala u ženskom zatvoru Hinsenberg u švedskom gradu Orebro gde je bila od 2003. godine do 2009. kada je puštena na slobodu pošto je odslužila dve trećine kazne. Kako je navela u jednom od intervjua nakon puštanja na slobodu, priznala je krivicu uz jedini uslov – da ne svedoči ostalim optuženicima.

Biografija Biljane Plavšić: Bivša predsednica Republike Srpske osuđena za ratne zločine.

“Da je Karla del Ponte načinila još dva koraka, olupala bih joj pepeljaru o glavu”

Međutim, Plavšić se žalila da ju je Karla del Ponte, tužiteljka Haškog tribunala, mučila i terala da svedoči protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije.

– U jednom momentu je bila toliko nasilna da je skočila sa stolice i krenula ka meni, skoro da je htela da me udari. Na stolu je bila neka velika pepeljara koju bih joj, da je načinila još dva koraka, olupala o glavu. Srećom, moj advokat je bio tu i predložio je pauzu, te se to tako završilo – navela je Plavšić objašnjavajući detaljno kako je izbegla to svedočenje, ali da su u trenutcima kada su je pritiskali da svedoči, u njenu ćeliju u Švedskoj, ispuštani “neki gasovi, neki otrovi”, i da su joj “uši bile crvene, a iz nosa curila krv”…

Dobrovoljno se predala sudu u Hagu

Sud u Hagu odobrio je Biljani Plavšić prevremeno puštanje na slobodu 14. septembra 2009. godine. Osuđena je u februaru 2003. na 11 godina zatvora. Plavšićeva se dobrovoljno predala Sudu u Hagu, odmah pošto je optužena u januaru 2001. za progon nesrpskog stanovništva iz delova Bosne i Hercegovine koji su bili pod srpskom kontrolom.

Priznala je krivicu za ratne zločine u zamenu za ukidanje optužnice o genocidu.

Ko je bila Biljana Plavšić

Biljana je bila političar, univerzitetski profesor i doktor bioloških nauka, narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsjedništva nekadašnje SR BiH.

Bivši je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivši fukcioner SDS-a i bivši predsednik Srpskog narodnog saveza (SNS).

Biljana Plavšić je rođena 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a odrasla u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista.

Kao naučnik-istraživač boravila je na Virološkom institutu u Pragu, Kalifornijskom univerzitetu “Minesota”, u Londonu, Bariju, Tripoliju, Nju Delhiju…

Nakon studija bila je profesor i dekan na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Uoči raspada bivše Jugoslavije, napustila je univerzitetsku karijeru i ušla u politiku.

Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva BiH.

Istovremeno je bila i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH. Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992. podnela je ostavku na obe funkcije i prešla u Predsedništvo Republike Srpske.

U Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. kada je Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na nju.

Na izborima te godine izabrana je za predsednika Republike Srpske, a na sledećim predsedničkim izborima 1998. pretrpela je poraz od kandidata Srpske radikalne stranke (SRS) Nikole Poplašena.

Iz DSD-a isključena 1997. godine

Iz SDS-a je isključena 20. jula 1997. godine. Mesec dana kasnije osnovala je stranku Srpski narodni savez (SNS) i 28. avgusta izabrana je za predsednika. Na Drugoj izbornoj skupštini 30. maja 1998. godine ponovo je izabrana za predsednika SNS-a.

Zbog poraza na lokalnim izborima u aprilu 2000, vanredna skupština SNS joj je 3. juna izglasala nepoverenje. Posle te odluke, ona je sa 105 delegata koji su je podržali nastavila delovanje pod izvornim imenom partije “Srpski narodni savez-Biljana Plavšić”.

Sredinom decembra 2000. godine Plavšićeva je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skupštini Republike Srpske.

Umrla Biljana Plavšić

Poznato gde će biti sahranjena Biljana Plavšić

Biljana Plavšić, biografija: Bivša predsednica Republike Srpske osuđena za ratne zločine

Biljana Plavšić mislila sve najgore o Radovanu Karadžiću i Momčilu Krajišniku

Evo za šta je sud u Hagu optužio Biljanu Plavšić

Biljana Plavšić je iz Haga puštena pre odsluženja kazne od 11 godina zatvora zbog dobrog vladanja

Biljana Plavšić pričala kako ju je mučila Karla del Ponte