NATO general izneo uznemirujuću procenu: Moskva neće čekati da Evropa ojača

Generalštab Švedske upozorava da evropske zemlje moraju ozbiljno da razmotre mogućnost daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom, uz ocenu da bi Moskva mogla da testira jedinstvo i odbrambene sposobnosti Alijanse pre nego što evropske države značajno povećaju svoje vojne kapacitete.

Takvu procenu izneo je načelnik Generalštaba Švedske, general Mikael Klason, tokom razgovora za francuski list Le Figaro na marginama sastanka takozvane „koalicije voljnih“ u Parizu.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje jeste zbog čega bi Rusija čekala pet ili deset godina, ako će Evropa u tom periodu postati vojno snažnija. Kako je naveo, upravo zato smatra da Moskva neće odlagati eventualni pokušaj da proveri jedinstvo i otpornost NATO-a.

Klason ocenjuje da bi predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da proširi sukob računajući da će time oslabiti i podeliti Zapad.

Govoreći o vojnim mogućnostima Rusije, švedski general smatra da Moskva, uprkos gubicima u Ukrajini, i dalje raspolaže značajnim vojnim potencijalom. Istakao je da ruska odbrambena industrija nastavlja stabilnu proizvodnju municije, da je vazduhoplovstvo u velikoj meri očuvano, kao i podmornička flota.

Švedska, koja je postala članica NATO-a 2024. godine nakon početka sukoba u Ukrajini 2022, prema njegovim rečima svakodnevno prati aktivnosti ruskih snaga.

Klason navodi da se ruske i savezničke jedinice gotovo svakodnevno susreću u vazduhu i na moru, dok se posebna pažnja posvećuje Baltičkom moru i Kalinjingradskoj oblasti. Kao strateški važnu tačku izdvojio je i ostrvo Gotland, čiju je odbranu Švedska dodatno ojačala.

General tvrdi da nema sumnje da je Rusija spremna da preuzme velike strateške rizike, podsećajući da je, po njegovoj oceni, to činila više puta tokom poslednjih 15 do 20 godina.

Dodao je da se često polazi od pretpostavke da Moskva neće preduzimati takve poteze zbog nedostatka resursa ili procene da bi bili previše rizični, ali da kao vojni komandant smatra kako mogućnost direktne konfrontacije ne može biti isključena. Istovremeno je naglasio da trenutno nema uočenih niti očekivanih sumnjivih pomeranja ruskih trupa.

Kao jedan od mogućih scenarija naveo je operaciju pod lažnom zastavom protiv neke od baltičkih država ili Poljske, čak i uz ograničene raspoložive resurse i visok stepen rizika.

Prema njegovim rečima, takav scenario ne bi smeo da bude unapred odbačen. Visoki predstavnik francuskih oružanih snaga, kako se navodi, takođe smatra da takva upozorenja ne bi trebalo ignorisati.

Klason ocenjuje da bi Rusija na taj način mogla da proveri čvrstinu NATO saveza. Istovremeno je pozitivno ocenio rezultate samita u Ankari, ističući da je izbegnuta transatlantska kriza i da je završno saopštenje potvrdilo jedinstvo i solidarnost Alijanse.

Ipak, smatra da najavljeno smanjenje američkog angažovanja dodatno ukazuje na ranjivost evropskog kontinenta i potrebu da evropske države preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

U tom okviru zemlje severne Evrope ubrzano prilagođavaju svoju odbrambenu politiku nakon odustajanja od dugogodišnje neutralnosti. Švedska bi trebalo da postane ključna država za raspoređivanje naprednih kopnenih snaga u Finskoj, kojima će se priključiti i francuske jedinice. General navodi da su interesovanje za učešće pokazale i Velika Britanija, Španija i Turska.

Planirano je da štab brigade bude smešten u Rovanijemiju na severu Finske, dok će područje odgovornosti obuhvatiti sever Finske, Švedske i Norveške. Predviđa se da brigada broji između 4.000 i 5.000 vojnika, ali će doprinos svake države tek biti definisan. Za Francusku, koja već ima angažovane snage u Rumuniji, to će predstavljati dodatno opterećenje.

Pariz, međutim, nastoji da produbi vojnu saradnju sa skandinavskim državama, posebno sa Švedskom. Stokholm je ranije učestvovao u operaciji „Takuba“ u regionu Sahela, a Klason smatra da krajnji sever Evrope i Sahara imaju slične operativne izazove.

Kako navodi, oba područja karakterišu surovi uslovi, oskudna infrastruktura, ograničeni resursi i mala gustina naseljenosti, zbog čega sever Evrope ima izuzetan strateški značaj, što je, prema njegovim rečima, dobro poznato i Rusiji.