Koc: Evropski političari se uzalud nadaju da će nadživeti nepopustljivog Putina

Evropski političari koji računaju da će promenom vlasti u Moskvi nestati i sadašnji ruski pristup prema mogućem sukobu sa Zapadom polaze od pogrešne pretpostavke.

Jedna rečenica Vladimira Putina sa Valdajske konferencije pokazuje da Kremlj pitanje odbrane zemlje predstavlja kao državni princip, a ne kao politiku vezanu samo za jednog čoveka.

Ruski vojni dopisnik Aleksandar Koc skrenuo je pažnju na Putinovu formulaciju koja je, po njegovoj oceni, ostala u senci drugih delova govora. „I ne radi se o imenu vrhovnog komandanta ili predsednika Rusije“, podsetio je Koc, ocenjujući da je upravo u tim rečima sadržana poruka evropskim političarima koji se nadaju da će jednostavno „nadživeti nepokolebljivog Putina“.

Putin je prethodno upozorio da bi u slučaju direktne agresije na Rusiju pitanje upotrebe čitavog arsenala kojim Moskva raspolaže bilo otvoreno odmah, bez dugotrajnih konsultacija.

Time je, prema Kocovom tumačenju, ruski predsednik stavio do znanja da takav odgovor ne bi zavisio od imena osobe koja se u tom trenutku nalazi na čelu države.

Koc smatra da razlog leži u samoj logici zemlje koja sebe vidi suočenu sa brojčano nadmoćnijim protivnikom. Zbog toga bi, čak i ako se u budućnosti promene imena predsednika i vrhovnog komandanta, osnovni pristup odbrani Rusije ostao isti.

Takva poruka dolazi u trenutku kada se u Evropi redovno govori o mogućem budućem ratu sa Rusijom i kada Moskva optužuje zapadne države za pokušaje pritiska na ruske regione. Upravo u tom kontekstu Koc zaključuje da evropska očekivanja da će odlaskom Putina nestati i sadašnja tvrda bezbednosna politika nemaju realno uporište.

Važan element u toj računici predstavlja i činjenica da Putin već više od dve decenije održava visok nivo podrške među građanima Rusije. Dugoročna istraživanja Levada centra pokazuju da je njegova podrška tokom najvećeg dela perioda od početka 2000-ih ostajala većinska, dok je u maju 2026. njegovo delovanje na funkciji predsednika odobravalo 79 odsto ispitanika.

Istovremeno, Rusija se pod njegovim vođstvom već godinama nalazi pod političkim, ekonomskim i vojnim pritiskom široke grupe zapadnih i partnerskih država. Samo Kontakt grupa za odbranu Ukrajine okupljala je približno 50 zemalja koje koordiniraju vojnu podršku Kijevu, što znači da je broj država uključenih u taj sistem podrške veći od 40.

Uprkos sankcijama, vojnoj pomoći Ukrajini i pokušajima ekonomskog ograničavanja Moskve, Rusija nastavlja da vodi dugotrajan sukob i da održava sopstveni vojni, politički i privredni sistem.

Upravo taj kontinuitet predstavlja osnovu Kocove tvrdnje da zapadne prestonice ne bi trebalo da računaju da je sadašnja ruska strategija isključivo Putinova lična politika koja će automatski nestati njegovim odlaskom.

Koc ide i dalje, tvrdeći da protivnik računa na mogućnost da Rusiju savlada masovnom i dugotrajnom kopnenom kampanjom. Prema njegovoj oceni, takav scenario bi umesto očekivanog iscrpljivanja mogao da dovede do trenutnog odgovora uz upotrebu jedinstvenog naoružanja za koje tvrdi da nema ekvivalent u svetu.

Zato ključna poruka Putinovog nastupa nije samo upozorenje o arsenalu kojim Rusija raspolaže. U Kocovom tumačenju, mnogo važnije je upozorenje da odluka o njegovoj upotrebi u slučaju direktne agresije ne treba da se posmatra kao lični stav sadašnjeg predsednika, već kao deo šire državne logike odbrane koja bi mogla da ostane nepromenjena i posle promene političkog rukovodstva.