Majka čiji je sin sebi oduzeo život tek posle 10 godina shvatila njegove poslednje reči

Posle godina straha, lečenja, zavisnosti i neizvesnosti, činilo se da je porodica konačno dobila srećan kraj. Ali nije bilo tako. Ričard je imao samo 24 godine kada je izvršio samoubistvo. Godinama kasnije njegova majka počela je potpuno drugačije da posmatra neke njegove rečenice i postupke.

Rečenica iz tinejdžerskih dana koju nikada nije zaboravila

Problemi nisu počeli neposredno pred tragediju. Ričard je još kao veoma mlad prolazio kroz periode depresije i anksioznosti. Bio je duhovit, harizmatičan i društven, ali je postojala i druga strana koju su najbliži primećivali – trenuci kada bi se potpuno povukao u sebe.

Kada ga je majka kao srednjoškolca zatekla sa marihuanom, pokušala je da mu objasni koliko posledice takvih izbora mogu biti ozbiljne. Njegov odgovor tada nije razumela na način na koji ga razume danas.

Rekao joj je da mu to pomaže da se oseća „normalno“. En Mari je u tom trenutku videla problem sa drogom koji mora da zaustavi. Tek mnogo kasnije počela je da se pita da li je njen sin zapravo pokušavao da joj objasni koliko mu je teško da živi sa sopstvenim mislima i osećanjima.

Problemi sa zavisnošću postajali su sve ozbiljniji, a porodica je godinama pokušavala da mu pomogne kroz različite programe lečenja.

Poslednji zajednički vikend

Za Majčin dan En Mari je otišla u Las Vegas da vidi sina. Ričard ju je dočekao sa ružama, ali je majka ubrzo osetila da nešto nije kako treba.

Tokom tih dana počeo je da joj daje svoje stvari – između ostalog ključeve i računar. Kada je pogledao jednu svoju fotografiju, govorio je negativno o sopstvenom izgledu. Majka ga je nagovarala da razgovara sa terapeutom.

Postojao je i trenutak koji će joj se kasnije neprestano vraćati u mislima. Ričard joj je dao do znanja koliko mu znači njeno prisustvo i da se nada da će sada, kada je ona tu, biti dobro. Tada nije mogla da zna da je to njihov poslednji zajednički vikend.

Umesto svadbenih pozivnica stigla je vest koje se svaki roditelj plaši

Mesec dana kasnije majka i sin su se dopisivali. Ništa u porukama nije joj jasno ukazivalo na ono što će uslediti. Kasnije je dobila vest da je njen sin preminuo. A onda je u kući ugledala svadbene pozivnice.

Do samo nekoliko nedelja ranije pažljivo je ispisivala imena ljudi koji je trebalo da gledaju njenog sina kako započinje novi život. Sada je te iste pozivnice stavljala u kesu za smeće.

Godinama je strahovala od poziva iz bolnice ili policije zbog njegove zavisnosti. Kada je Ričard tri godine ostao trezan, prvi put je sebi dozvolila da poveruje da je najveća opasnost prošla.

Danas želi da ljudi nauče nešto iz njihove priče

Posle sinovljeve smrti En Mari je nastavila da govori o njemu.

Svoje iskustvo pretočila je i u memoare u kojima opisuje život porodice uz zavisnost, ljubav prema sinu, njegov oporavak i sopstveni pokušaj da posle tragedije ponovo pronađe smisao.

Njena priča nosi i važnu poruku o tome koliko unutrašnja borba može ostati nevidljiva čak i ljudima koji nekoga najviše vole.

Pogledajte BONUS video: