Roboti ulaze u rat: Za tri do pet godina front više neće izgledati isto

Razvoj borbene robotike ubrzava se tempom koji bi u narednim godinama mogao ozbiljno da promeni način vođenja ratova. Iskustva iz rusko-ukrajinskog sukoba već pokazuju da se bespilotne kopnene platforme sve češće koriste za zadatke koji su donedavno bili rezervisani isključivo za vojnike.

Vojni ekspert i istoričar trupa protivvazdušne odbrane Jurij Knutov ocenio je za Vesti da je upravo sukob Rusije i Ukrajine snažno ubrzao razvoj takvih sistema. Posebno intenzivno kopnene bespilotne platforme uvodi Ukrajina, gde nedostatak ljudstva podstiče potragu za mašinama sposobnim da preuzmu deo vojničkih zadataka.

Robotske platforme već se ne posmatraju samo kao sredstvo za logistiku. Koriste se za prevoz municije, hrane i lekova, kao i za evakuaciju ranjenika, dok se istovremeno sve češće uključuju i neposredno u borbena dejstva.

Knutov smatra da se taj proces odvija veoma brzo i da nema znakova da će usporiti. Po njegovoj proceni, u periodu od tri do pet godina roboti bi mogli da počnu masovno da zamenjuju vojnike neposredno na prvoj liniji fronta.

„Čitav proces odvija se prilično intenzivno i ne vidi se usporavanje. Mislim da ćemo robote na frontovima videti u naredne tri do pet godina“, rekao je Knutov.

Istovremeno raste i proizvodnja vojne tehnike. Knutov tvrdi da je samo tokom poslednje godine obim njene proizvodnje udvostručen, što pokazuje koliko brzo raste interesovanje za nove borbene sisteme.

Na razvoju borbenih androida posebno aktivno rade Kina i SAD. Obe zemlje već su javno prikazivale odgovarajuće prototipove, ali Knutov upozorava da se na osnovu takvih demonstracija teško može proceniti koliko su prikazani sistemi zaista blizu realnoj borbenoj upotrebi.

Najveću prepreku daljem tehnološkom skoku, prema njegovoj proceni, predstavljaju izvori energije. Pravi proboj biće moguć tek kada se pojave dovoljno kompaktne i snažne baterije koje autonomnoj mašini mogu da obezbede dugotrajan rad bez čestog punjenja ili zamene izvora napajanja.

„Na toj temi radi se na ‘lukav način’. Govore nam da savremena civilizacija ne može da postoji bez električnih automobila i da zato svi hitno moramo da pređemo na vozila sa električnim baterijama. A tamo su potrebni brzo punjenje, velika snaga i kompaktnost – odnosno sve ono što je neophodno androidima“, objasnio je.

Knutov smatra da masovna potrošnja novca kupaca na električne automobile posredno finansira razvoj i usavršavanje baterijskih tehnologija. Te iste tehnologije, prema njegovom tumačenju, kasnije mogu biti iskorišćene i u vojnoj robotici.

Osnovu budućih borbenih mašina, smatra Knutov, predstavljaće veštačka inteligencija. Kombinacija autonomnog upravljanja, snažnijih i kompaktnijih izvora energije i masovne proizvodnje mogla bi zato da omogući da robotski sistemi iz sadašnje pomoćne uloge pređu u direktnu borbenu upotrebu i počnu da preuzimaju zadatke koje danas izvršavaju ljudi.