Nataša i Ivan, slepi bračni par iz Srbije: Ljubavna priča od upoznavanja do venčanja

Nataša i Ivan upoznali su se 30. novembra 2023. godine, na njegov rođendan, preko zajedničkih prijatelja. Dve nedelje kasnije sreli su se uživo, a 13. januara njihovo prijateljstvo preraslo je u vezu. Usledila su tri meseca razdvojenosti jer je Ivan želeo da bude siguran da će njih dvoje moći samostalno da funkcionišu i da Natašin život sa njim neće biti teži. Pomirili su se, počeli zajednički život, a 13. septembra veza je prerasla u brak. Danas u Aleksincu grade svakodnevicu u kojoj kuvaju, izlaze, druže se, svađaju oko stvari ostavljenih na pogrešnom mestu i, kako kažu, ne traže jedno od drugog da se menjaju.

Nataša ne vidi od rođenja, Ivan je vid izgubio u 36. godini

Njihove priče do gubitka vida potpuno su različite.

Nataša je rođena prevremeno, u sedmom mesecu trudnoće. Kako kaže, tri meseca provela je u inkubatoru i od rođenja ima slepilo.

– Rođena sam prevremeno, u sedmom mesecu. Odmah su me odveli za Beograd i u inkubatoru sam provela tri meseca. Tamo mi je oštećen vid i od tada ne vidim. Roditeljima je bilo teško kada su saznali, to je ono što sam od njih slušala – priča Nataša.

Ivan je, međutim, veći deo života video. Prekretnica je došla krajem 2020. godine, kada je primetio da mu se vid naglo pogoršava.

Radio je u alatnici i iz dana u dan primećivao da stvari koje je do juče jasno video više ne može da razazna.

– Bukvalno bih legao da spavam, a ujutru ustao i video drugačije. Na poslu su brojevi na policama bili ogromni, veličine dve šake, a kada sam se početkom januara vratio posle praznika, više nisam mogao ni njih da vidim – priseća se Ivan.

Prema njegovim rečima, ustanovljena mu je ablacija retine na oba oka. Lekar mu je otvoreno saopštio da postoji velika verovatnoća da će potpuno izgubiti vid.

Operisan je, a u početku je izgledalo kao da se stanje popravlja. Međutim, Ivan navodi da je ubrzo došlo do ozbiljne zdravstvene komplikacije zbog koje je više od deset dana proveo u bolnici. Nakon toga izgubio je i preostali vid.

– Vid mi je pao bukvalno na nula odsto. Više nisam razlikovao ni dan ni noć – kaže Ivan.

“Neke stvari vidiš bolje u mraku”

Na pitanje kako se čovek navikne na potpuni mrak, Ivan nema odgovor kakav bi većina očekivala.

– Ne znam zašto se zapravo bojimo mraka, kada neke stvari možda vidiš bolje u mraku. Počneš bolje da osećaš ljude. Čak i po vibraciji u glasu, ako obratiš pažnju, možeš da prepoznaš kada neko pokušava da te zavlači ili slaže – objašnjava.

Primećuje da mu se nakon gubitka vida izoštrilo čulo sluha, ali i mirisa. Ipak, otvoreno kaže da se i dalje češće udara o stvari nego Nataša, koja se bez vida snalazi čitavog života.

Njih dvoje danas i od tih situacija prave šalu.

– Ona povremeno ostavi otvorena vrata ili viseće delove, pa ih ja zatvorim glavom – kroz smeh kaže Ivan.

– To mu uradim obično kada mi nešto stavi toliko visoko na policu da ne mogu da dohvatim – uzvraća Nataša.

Upoznali su se preko interneta, a ona mu je odmah postavila “ultimatum”

Natašu i Ivana spojila su dva zajednička prijatelja. Prvi put su razgovarali preko Google Meeta 30. novembra 2023, baš na Ivanov rođendan.

Razmenili su brojeve telefona, a Nataša mu je vrlo brzo jasno stavila do znanja šta želi.

– Ja pričam, a ona me prekida usred rečenice i kaže: “Meni ne treba još jedan drugar. Ako hoćeš da mi budeš drugar i nemaš nameru da mi budeš momak, ne moramo više ni da se čujemo.” To je bio njen prvi ultimatum – kroz smeh prepričava Ivan.

Drugi se odnosio na pitanje gde bi jednog dana mogli da žive. Nataša je tada želela Vršac, jer je tamo imala prijatelje za koje je verovala da bi mogli da im pomognu dok se ne osamostale.

Ali do prvog susreta trebalo je tek da dođe.

Nataša mu je praktično prethodne večeri javila da sledećeg jutra sa roditeljima dolazi u Aleksinac.

Ivan je organizovao ručak uz pomoć sestre i zeta, a onda ga je, priznaje, uhvatila trema.

– Kada su stigli, toliko sam bio pogubljen da sam zaboravio da Nataša dolazi sa njima. Pozdravio sam se sa njenom mamom i tatom i krenuo da ulazim u kuću. Natašu sam potpuno zaboravio – kroz smeh se priseća.

Pogledajte i Sava je sa 17 skočio u Tamiš, SLOMIO VRAT i završio u kolicima: Na rehabilitaciji u Igalu upoznao je Snežanu, ženu sa kojom 43 godine deli život

“Ja sam se zaljubila u njegovu dobrotu”

Nataša kaže da je kod Ivana nisu osvojile stvari koje čovek može da vidi.

– Zaljubila sam se u njegovu dobrotu. On je mnogo dobar, pažljiv i duhovit. Nije iskvaren, jako je prijatan, voli da se šali i druželjubiv je – opisuje svog supruga.

Ivan, sa druge strane, kaže da kod njega ljubav nije došla u jednom trenutku.

– Moja teorija je da čovek ne može nekoga da zavoli odmah, nego mu treba vreme. Svakog dana je sve više volim. Čak su i neke stvari koje bi me pre godinu dana mnogo iritirale sada postale stvari koje kod nje volim. Što više vremena provodim sa njom, to je više volim – priznaje Ivan.

Nataši je važan i glas.

Kaže da po njemu vrlo brzo može da prepozna raspoloženje druge osobe, da li joj je prijatna i kakvu energiju nosi.

– Sve mogu da prepoznam po glasu, da li je osoba prijatna, pozitivna. Ivan ima smiren glas, a sada ću javno da mu kažem i da ima lep glas – kaže ona.

Poljubila ga je prva

Mesec dana nakon prvog susreta, 13. januara, Ivan je sa porodicom otišao kod Nataše u Smederevo. Tamo je upoznao njenu sestru i sestrića Viktora, koji ga je gotovo odmah prihvatio i počeo da ga zove „teča“.

A onda je došao trenutak koji je njihov odnos promenio. Natašina majka predložila je da Ivanu pokaže svoju sobu.

– Ona je tamo napravila prvi korak. Poljubila me je – otkriva Ivan.

Raskinuli su na tri meseca: “Morao sam da znam da joj život sa mnom neće biti teži”

Njihova veza, međutim, nije išla pravo ka venčanju. U jednom trenutku Ivan je odlučio da naprave pauzu. Nije, kaže, sumnjao samo u osećanja, već prvenstveno u sebe i zajednički život koji bi mogao da pruži Nataši.

– Morao sam sebi da utvrdim da sam sposoban da brinem i za nju i za sebe i da njen život neće biti gori nego što je bio. Moja poenta je da, ako čoveku ne mogu da pomognem da mu bude bolje ili makar jednako kao do tada, ne želim da se mešam. Nisam bio spreman da rizikujem sa njenim životom – objašnjava Ivan. Nataša je raskid teško podnela.

– Bila sam tužna i preplakala sam taj dan. Želela sam da ostanemo u kontaktu i nadala sam se da ćemo se pomiriti, ali mi je bilo mnogo teško – priznaje ona.

Razdvojenost je trajala tri meseca. Pomirili su se kada je Nataša početkom jula došla kod Ivana. Njegova porodica otišla je na more, pa su prvi put ostali sami u kući i dobili priliku da vide kako bi njihov zajednički život zaista izgledao.

– Meni se kod njega dopalo što mi nije obećavao: “Ja ću ti ovo, ja ću ti ono.” On je sve pokazao na delu – naglašava Nataša.

Ivan danas kaže da su ta tri meseca bila nepotrebna.

– Da mogu nešto da kažem tadašnjem sebi, rekao bih mu da mu ta tri meseca razmišljanja nisu bila potrebna, jer je sve ispalo bolje nego što sam predvideo – priznaje.

Pogledajte i Sem je iz Londona došao u Novi Sad, a zbog Vesne se VIŠE SE NIJE VRATIO: “Nije to bila ljubav na prvi pogled gde sve odmah eksplodira, sve je išlo spontano i prirodno”

Mislila je da se nikada neće udati, njega su zvali “večitim neženjom”

Pre nego što su se upoznali, nijedno nije bilo naročito optimistično kada je ljubav u pitanju.

– Nisam se ni nadala da ću se udati. Mislila sam da se nikada neću udati – iskrena je Nataša. Slično je bilo i sa Ivanom.

Porodica ga je, kaže, smatrala „večitim neženjom“. Njegov zet i danas ima rečenicu kojom ga zadirkuje zbog svega što mu se dogodilo.

– Kaže mi: “Ti otkad si oslepeo, obnevideo, ti si progledao.” Mene su ranije zanimale knjige, programi, filmovi, serije i to je bio moj život – priča Ivan.

A onda se pojavila Nataša i potpuno mu, kako sam kaže, „poremetila koncepciju života“.

Venčali su se 13. septembra

Na kraju je došlo i venčanje.

Nataša je venčanicu birala dodirom. Znala je kakav model želi, a posebno su joj bili važni detalji koje može da oseti pod prstima.

– Odmah sam znala kakvu venčanicu hoću. Želela sam da ima perlice i detalje po sebi. Kada sam je dodirnula, odmah mi se dopala. Probala sam i drugu, ali je na njoj bilo nešto što me je bockalo i nije mi prijalo. Rekla sam: “Hoću onu prvu” – opisuje Nataša.

Pomogla joj je i Ivanova sestra, čije joj je mišljenje bilo važno.

Ivan je svoje odelo birao uz pomoć sestre, ali sa daleko manje entuzijazma za probavanje više kombinacija.

– Pantalone, prsluk, košulja, cipele, pa da se nešto sužava, pa kod krojača… Rekao sam: „Samo da znaš, ako se razvedem, budala sam. Ovo je Goli otok, ne pada mi na pamet ponovo” – kroz smeh prepričava Ivan.

Na svadbi je bilo oko 100 ljudi.

Za Ivana je nekoliko pesama bilo posebno emotivno teško, jer danas nema žive roditelje. Otac mu je preminuo iznenada, dok je majku izgubio 2018. godine.

Uprkos tim trenucima, oboje svadbu pamte kao veselu i emotivnu.

Žive samostalno, ali kažu da bi im lični asistent promenio svakodnevicu

Danas žive u Aleksincu, u porodičnoj kući u kojoj je blizu i Ivanova sestra sa porodicom. Imaju svoju privatnost, ali i ljude na koje mogu da se oslone kada im je pomoć potrebna.

Ipak, otvoreno govore o problemu sa kojim se susreću kao slepi bračni par – nemaju ličnog asistenta.

– Mi spremamo svoju hranu i gledamo da druge ne opterećujemo maksimalno. Imamo ljude koji će da nam pomognu i priskoče, ali Aleksinac ne dodeljuje lične asistente jer, koliko znamo, nema sredstava u budžetu – kaže Ivan.

Na pitanje koliko bi im lični asistent olakšao život, odgovara bez razmišljanja:

– Za 200 odsto. Ne za 100, nego za 200. Ne biste morali da zovete tri ili četiri osobe da vidite ko je slobodan da vam pomogne. Mi nikada ne idemo sa stavom da neko mora da nam pomogne. Prvo pitamo čoveka šta planira, pa tek ako nema obaveze pitamo da li može da nam izađe u susret – objašnjava on.

Nataša kaže da se od dolaska u Aleksinac dodatno osamostalila, ali i dobila društveni život koji joj mnogo znači.

– Njegovo društvo me je stvarno lepo prihvatilo i mnogo mi je drago zbog toga – kaže ona.

Pogledajte BONUS video: