Ovo baštovani rade na jesen sa plastenikom i tako ih u proleće sačeka rastresita zemlja

Zašto zemlja u plasteniku preko zime postane tvrda kao kamen? Glavni razlog leži u tome što u zatvorenom plasteniku nema snega koji na otvorenim lejama prirodno štiti površinski sloj od isušivanja i naglih temperaturnih promena. Kada zemlja ostane ogoljena, ona se tokom zime postepeno sabija i stvrdnjava.

Prvi korak: Čišćenje i umereno zalivanje

Pre bilo kakvog prekrivanja, iz plastenika je neophodno ukloniti sve biljne ostatke i korenje.

Zdrave ostatke biljaka možete odložiti u kompost, ali sve biljke i korenje sa znakovima bolesti obavezno iznesite van plastenika. Zemlja pre prekrivanja ne sme da bude potpuno suva — ako se rasipa kao prašina, umereno je zalijte (pazeći da ne napravite blato).

Pre nanošenja zaštitnog sloja, dovoljno je samo lagano preći po površini vilama ili ručnim rijačem kako bi se razbila tvrda skorupa, bez dubokog prevrtanja zemljišta.

Glavni trik: Sloj zrelog komposta od 5 do 7 centimetara

Glavna tajna uspeha jeste da se pre stabilnih mrazeva po lejama ravnomerno rasporedi sloj zrelog, dobro pregorelog komposta debljine od 5 do 7 centimetara. Ovaj organski sloj deluje kao zaštitna “šuba” koja sprečava isparavanje vlage i čuva stabilnost gornjeg sloja zemljišta. Tokom zime organska materija se postupno sleže i obogaćuje zemljište hranljivim materijama.

Nikada nemojte koristiti svež stajnjak umesto komposta!

Svež stajnjak se ponaša potpuno drugačije, može sadržati seme korova i zahteva poseban način primene. Takođe, nemojte praviti predebeo sloj — nekoliko centimetara zrelog komposta je sasvim dovoljno.

Kada prođe zima i dođe vreme za sadnju, dovoljno je samo skloniti ostatke sloja i lagano rastresti površinu. Ako se kompost tokom zime pomešao sa zemljom, duboko prekopavanje uopšte neće biti potrebno.

Čitav posao u jesen oduzima manje od sat vremena, a u proleće vam štedi vreme, energiju i čuva leđa!