Ljudi često prave ovu grešku kada mere krvni pritisak, pa dobiju netačne rezultate

Smernice britanske zdravstvene službe NHS savetuju pacijentima da tokom merenja pritiska sede uspravno, sa rukom oslonjenom na sto. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ta preporuka u užurbanim bolnicama i kod kuće ne poštuje uvek, što značajno povećava rizik od netačnih merenja.

Nedavno istraživanje naučnika iz ustanove Džons Hopkins Medisin, objavljeno u stručnom časopisu JAMA Internal Medisin, otkrilo je da položaj ruke ima ogroman uticaj na izmerene vrednosti krvnog pritiska. Ukoliko ruka slobodno visi bez oslonca uz telo, gornji sistolički pritisak može skočiti za gotovo 7 mmHg.

Sa druge strane, ako ruka počiva u krilu, izmerena vrednost je takođe precijenjena za skoro 4 mmHg. Razlog leži u tome što dok ruka “visi” mišići se blago kontrahuju, dok u krilu nastaje visinska razlika u odnosu na srce.

Pravilno merenje pritiska

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su baš u trenutku kada je Američko udruženje za srce ažuriralo svoje preporuke, stavljajući poseban naglasak na pravilno merenje pritiska u kućnim uslovima. Lekari savetuju da pre svakog merenja mirno sedite najmanje 5 minuta, sa oba stopala ravno na podu i leđima oslonjenim na naslon stolice. Sredina manžetne mora biti postavljena u visini sredine srca, dok ruka mirno leži na stolu.

Poznati doktor Milan Mazalin, specijalista opšte medicine, objašnjava da pritisak nije stalna vrednost i da varira tokom dana u zavisnosti od stresa, sna, hrane i tečnosti. Zbog toga je važno meriti ga u mirovanju i više puta tokom nekoliko dana pre donošenja bilo kakvih zaključaka.

Za snižavanje visokog pritiska doktor Milan Mazalin preporučuje namirnice bogate kalijumom poput banana, paradajza, spanaća, krompira, avokada i pasulja, koje neutrališu natrijum u organizmu. Istovremeno treba ograničiti so, mesne prerađevine i alkohol, dok za niske vrednosti pomaže veći unos tečnosti i umereno slani obroci.

Vrednosti

Za zdravu odraslu osobu optimalnim se smatra krvni pritisak od oko 120/80 mmHg. Niže vrednosti od toga su sasvim uredne ukoliko osoba nema neprijatne simptome poput vrtoglavice ili nesvestice.

Međutim, trajno povišene vrednosti od 140/90 mmHg ili više zahtevaju obaveznu lekarsku obradu i detaljnije analize. Isto važi i za učestalo niske vrednosti ispod 90/60 mmHg koje spadaju u hipotenziju.

Doktor Milan Mazalin napominje da na pritisak utiču i telesna težina, fizička aktivnost, kvalitet sna, pušenje, hronični stres, genetika i hormoni.