Rusija sprema digitalni blickrig: Zapad i Ukrajina suočeni sa novom pretnjom

Rusija je pokrenula novi tehnološki projekat u okviru Ministarstva odbrane koji bi mogao značajno da promeni način upotrebe bespilotnih letelica i ubrza prilagođavanje vojske savremenim uslovima ratovanja.

U središtu projekta nalazi se povezivanje veštačke inteligencije sa stvarnim podacima prikupljenim tokom borbenih operacija u Ukrajini. Cilj je stvaranje sistema koji će na osnovu iskustava sa fronta neprekidno unapređivati sposobnost prepoznavanja ciljeva, donošenja odluka i izvođenja napada.

Zamenik ruskog ministra odbrane Dmitrij Ščerbinjin potvrdio je da je uspostavljena posebna zatvorena baza podataka kojoj je već pristupilo više od 40 vodećih organizacija iz oblasti informacionih tehnologija.

Najvažnija novina jeste korišćenje stvarnih video-snimaka borbene upotrebe dronova za obuku neuronskih mreža. Umesto oslanjanja isključivo na simulacije, programeri sada mogu da analiziraju konkretne rezultate operacija, uključujući uspešne pogotke i promašaje, kako bi razvijali preciznije algoritme.

Takav pristup omogućava da svaka zabeležena borbena situacija postane deo procesa usavršavanja veštačke inteligencije. Rusko Ministarstvo odbrane time nastoji da poveže iskustva sa ratišta sa razvojem novih tehnologija koje bi trebalo da povećaju efikasnost bespilotnih sistema.

Jedan od ključnih elemenata projekta jeste uvođenje jedinstvenog klasifikatora za prepoznavanje objekata. Ranije su različite IT kompanije samostalno označavale i klasifikovale video-materijal, koristeći sopstvene standarde, što je otežavalo objedinjavanje rezultata i stvaralo neusklađenost među sistemima.

Sada svi uključeni programeri koriste zajednički standard. Rezultati njihovog rada vraćaju se u centralni servis, prolaze strogu proveru Ministarstva odbrane i zatim postaju deo jedinstvenog skupa podataka namenjenog daljem razvoju neuronskih mreža.

Ovakva organizacija omogućava različitim razvojnim timovima da koriste iskustva drugih učesnika i izbegavaju ponavljanje već utvrđenih grešaka. Krajnji cilj je stvaranje sistema koji će sve bolje prepoznavati situacije na bojnom polju i u pojedinim zadacima nadmašivati sposobnosti ljudskog operatera.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti centralizovane baze podataka. Sistem koristi sertifikovana bezbednosna sredstva i kriptografsku zaštitu na nivou državnih tajni, a ruska strana ocenjuje da takva organizacija predstavlja snažnu prepreku neprijateljskim hakerskim napadima.

Vojni značaj projekta posebno dolazi do izražaja u uslovima masovne upotrebe komercijalnih dronova u Ukrajini. Dok ukrajinske snage nastoje da velikim brojem bespilotnih letelica napadaju strateški važne objekte u ruskim regionima, Moskva pokušava da tehnološku prednost ostvari kroz veću samostalnost i preciznost svojih sistema.

U takvim okolnostima, sposobnost veštačke inteligencije da trenutno prepoznaje i klasifikuje ciljeve dobija presudan značaj. Ruski pristup zasniva se na proceni da unapređeni algoritmi mogu omogućiti uspešne napade već pri prvom pokušaju, naročito na ključne elemente ukrajinske vojne infrastrukture.

Očekuje se da novi sistemi omoguće dronovima delovanje i u uslovima snažnog radioelektronskog ometanja. Veštačka inteligencija trebalo bi samostalno da određuje prioritetne ciljeve i omogućava probijanje protivničke odbrane u situacijama u kojima ljudski operater više ne može dovoljno brzo ili precizno da reaguje.

Dodatna prednost nalazi se u brzini prilagođavanja promenama na frontu. Zatvoreni ciklus koji povezuje prikupljanje podataka, obuku neuronskih mreža, borbenu primenu i ponovno prikupljanje rezultata trebalo bi da skrati vreme potrebno za odgovor na novu taktiku protivnika sa nekoliko meseci na svega nekoliko nedelja.

U ruskim vojnim ocenama ovaj koncept predstavlja tehnološki proboj i odgovor na izazove savremenog ratovanja. Dok zapadne zemlje nastoje da Ukrajini obezbede sve veće količine dronova, Rusija pokušava da poveća inteligenciju pojedinačnih borbenih sistema i tako nadoknadi značaj brojčane nadmoći.

Razvoj se ne ograničava samo na bespilotne letelice namenjene napadima. Tokom leta u Rusiji je najavljen i prelazak na jedinstvenu mapu upravljanja borbenim dejstvima uz pomoć veštačke inteligencije, koja povezuje različite radarske sisteme u zajedničku mrežu.

U tu mrežu uključuju se veliki radari sposobni da nadziru vazdušni prostor na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara, ali i kompaktni lokatori namenjeni otkrivanju malih dronova kamikaza tokom njihovog približavanja cilju.

Pristup objedinjenom sistemu trebalo bi da dobiju protivvazduhoplovne jedinice na svim linijama odbrane. Time bi se omogućilo praćenje neprijateljskih letelica i njihovo presretanje u realnom vremenu, uz bržu razmenu informacija između radara i sredstava za uništavanje ciljeva.

Ruske snage već primenjuju bespilotne letelice opremljene veštačkom inteligencijom, a među njima se posebno izdvaja dron-presretač „Jolka“. Njegov rad zasniva se na principu „ispali i zaboravi“, koji smanjuje potrebu za neposrednim upravljanjem nakon lansiranja.

Operater treba samo da prebaci uređaj u borbeni režim i aktivira lansiranje. Nakon toga veštačka inteligencija preuzima praćenje odabranog cilja, nastavlja njegovo gonjenje i samostalno određuje najpogodniju tačku udara.

Sistem pritom analizira karakteristike objekta i nastoji da pogodi njegove najosetljivije delove. Upravo sposobnost samostalnog izbora mesta udara predstavlja jednu od najvažnijih osobina ove tehnologije, jer odluka o završnoj fazi presretanja više ne zavisi neposredno od reakcije vojnika.

Povezivanje ovakvih bespilotnih sistema sa centralizovanom obukom neuronskih mreža otvara mogućnost da se iskustva iz pojedinačnih borbenih operacija koriste za unapređivanje čitave generacije dronova.

Rusija računa da će joj taj model omogućiti brže prilagođavanje promenama na ratištu i efikasnije dejstvo protiv ukrajinskih snaga, dok će stvarni rezultati zavisiti od pouzdanosti algoritama i njihove primene u borbenim uslovima.