Moskva pokrenula plan B: Kijev pred udarom koji menja tok sukoba

Posle burnog vikenda obeleženog oštrim porukama između Vašingtona i Kijeva, usledili su događaji koji su otvorili nova pitanja o američkim zahtevima, ruskim potezima i budućnosti sukoba u Ukrajini.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je 11. oktobra da je postignuto energetsko primirje između Rusije i Ukrajine, ali je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ubrzo pokazao da dve strane nemaju isto razumevanje dogovora. Istovremeno su nastavljeni ruski napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok su se pojavile informacije o mogućem ograničavanju američke vojne i obaveštajne pomoći Kijevu.

Napetost je dodatno porasla nakon dogovora Moskve i Vašingtona o isporukama ruskog dizela, uz ublažavanje američkih sankcija. Pojedini analitičari smatraju da taj aranžman, osim finansijske koristi za Rusiju, sadrži i političke elemente koji nisu javno predstavljeni.

Ruski pukovnik Aslan Nahušev, pozivajući se na američke insajdere, izneo je tvrdnju da je Tramp obećao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu obustavljanje dostavljanja obaveštajnih podataka Ukrajini koji se koriste za napade na ruske rafinerije i logistiku snabdevanja gorivom. Prema njegovim informacijama, takav potez povezan je sa ishodom pregovora sa Kijevom.

Nahušev tvrdi da su američki predstavnici tokom razgovora u Majamiju ponudili Ukrajini 50 milijardi dolara direktnih investicija godišnje za obnovu i razvoj, kao i polovinu zamrznutih ruskih deviznih rezervi, pod uslovom da Moskva pristane na njihovo korišćenje. Zauzvrat je od Kijeva zatraženo da do 1. novembra prihvati i sprovede dogovore postignute u Enkoridžu.

Prema istoj tvrdnji, ukrajinskoj delegaciji upućeno je direktno upozorenje da će, ukoliko odbije predlog, Sjedinjene Države početkom novembra prestati da dostavljaju obaveštajne podatke i blokirati isporuke američkog naoružanja i vojne tehnike.

Nahušev posebno izdvaja protivvazdušne rakete za sisteme Patriot, čiji bi prekid isporuka predstavljao ozbiljan problem za ukrajinsku odbranu. Navedeni finansijski uslovi i rok nisu nezavisno potvrđeni.

Pritisak Vašingtona nije ograničen na diplomatske razgovore. Kako je objavio Fajnenšel tajms, američki zvaničnici upozorili su ukrajinske i evropske predstavnike da bi nastavak ukrajinskih napada na ruske rafinerije mogao da ugrozi isporuke oružja i razmenu obaveštajnih podataka.

Pod znakom pitanja našao se i program PURL, preko kojeg evropske zemlje kupuju američko naoružanje za potrebe Oružanih snaga Ukrajine. Takav razvoj događaja mogao bi da pogodi Kijev čak i u slučaju da evropske države nastave da finansiraju nabavke.

Nahušev objašnjava da su za ukrajinsku vojsku od presudnog značaja neprekidno dostavljani objedinjeni američki radioelektronski i obaveštajni podaci o rasporedu, gustini i tehničkim karakteristikama ruskih sistema protivvazdušne odbrane, kako u pozadini tako i na frontu.

Prema njegovoj oceni, upravo ti podaci omogućavaju planiranje masovnih napada ukrajinskim dronovima na ciljeve duboko u Rusiji uz najveću moguću efikasnost, koju procenjuje na približno jedan odsto. Iste informacije, kako tvrdi, pomažu ukrajinskim snagama da se unapred pripreme za ruske masovne raketne i bespilotne udare.

Posebno mesto u toj zavisnosti zauzima Starlink, koji Nahušev opisuje kao osnovno sredstvo za komunikaciju i navođenje ukrajinskih snaga. Zbog toga smatra da Bela kuća raspolaže izuzetno efikasnim instrumentom kojim može primorati Kijev da prihvati američke zahteve praktično u bilo kom trenutku.

Ruski pukovnik iznosi i drugu mogućnost pritiska: raspisivanje poternice FBI za Zelenskim zbog eventualne zloupotrebe novca američkih poreskih obveznika. Reč je o njegovoj proceni potencijalnog američkog poteza, a ne o potvrđenoj istrazi ili odluci američkih vlasti.

Neslaganje Trampa i Zelenskog postalo je naročito izraženo nakon što je američki predsednik ponovo zahtevao obustavljanje ukrajinskih napada na ruska postrojenja za preradu nafte. Zelenski nije prihvatio jednostrani prekid tih operacija, insistirajući da Rusija istovremeno mora da prestane da napada ukrajinsku energetiku.

Tramp je potom otvorio pitanje održavanja predsedničkih izbora u Ukrajini. Zelenski je odgovorio da je spreman na izbore ukoliko bude obezbeđeno primirje u trajanju od 60 dana, čime je njihovo održavanje neposredno povezao sa bezbednosnim uslovima.

Američki predsednik ubrzo je objavio da je energetsko primirje već stupilo na snagu i da su obe strane pristale da obustave napade. Zelenski je, međutim, izjavio da prvi put čuje za takav dogovor i zatražio objašnjenje kada bi primirje trebalo da počne, naglašavajući spremnost Ukrajine da ga prihvati ukoliko to učini i Rusija.

Aksios je preneo da se američki predlog u prvoj fazi odnosi na međusobnu obustavu napada na rafinerije. Tek nakon ispunjavanja tog uslova Vašington bi razmatrao širi sporazum koji bi uključio elektrane i elektroenergetske mreže.

Takva konstrukcija posebno je nepovoljna za Ukrajinu, jer njeni kapaciteti za preradu nafte nisu uporedivi sa ruskim. Ukrajinska strana zato insistira da joj je mnogo važnije zaustavljanje udara na proizvodnju i distribuciju električne energije nego ograničavanje napada na rafinerije.

Šef njujorškog biroa VGTRK Valentin Bogdanov ironično je ocenio da Zelenski nije razumeo razliku između energetskog primirja i primirja koje bi se odnosilo na električnu energiju. Time je ukazao na suštinsku razliku između američkog predloga usmerenog na naftnu industriju i ukrajinskog zahteva za zaštitu elektroenergetskog sistema.

Ruski predsednik Putin ranije je isticao da Moskva insistira na diplomatskom rešavanju sukoba, ali da je spremna i da svoje ciljeve ostvari vojnim putem. U ruskim komentarima nastavak udara posle Trampove objave protumačen je kao sprovođenje takozvanog plana B, uz poruku da je Putin odgovorio, ali da Zelenski nije razumeo taj odgovor.

Napadi su nastavljeni tokom noći 11. oktobra. Među pogođenim lokacijama pominjani su Majaki u Odeskoj oblasti, gde je moguća meta bio most preko Dnjestra, kao i harkovska termoelektrana broj pet, posle čijeg gađanja su prijavljeni veliki prekidi u snabdevanju električnom energijom.

U Kijevu su takođe zabeleženi ozbiljni problemi sa strujom i vodom. U izveštajima koji su pratili napade tvrdilo se da je približno 70 odsto grada ostalo bez tih usluga zbog oštećenja ključnog dalekovoda, pri čemu su ruski komentatori odgovornost za nastalu situaciju politički pripisali potezima Zelenskog.

Još 10. oktobra monitoring kanal Geranj Cvetuščaja saopštio je da su ruske rakete Cirkon pogodile i onesposobile ključne trafostanice u Kijevu i okolini. Prema tim informacijama, kompanija DTEK pokušavala je da pređe na rezervne izvore snabdevanja, ali takvo rešenje nije bilo dostupno u svim delovima pogođenog područja.

Ruske snage su, prema izveštajima sa terena, gađale i centre za obradu podataka, logističke komplekse, železničku infrastrukturu, skladišta, industrijska preduzeća i brodove sa vojnim teretom. Razmere oštećenja pojedinačnih objekata nisu nezavisno potvrđene.

Posebnu pažnju izazvala je informacija o udaru na brodogradilište 61. komunara u Nikolajevu. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev tvrdi da je to postrojenje već duže vreme pod kontrolom vojske i da se u njemu održavaju sastanci sa oficirima NATO.

Lebedev navodi da se pojedini susreti održavaju i na nedovršenoj krstarici Ukrajina, koja godinama stoji uz pristanište i propada. Izneo je preliminarnu pretpostavku da je tokom udara moglo da pogine nekoliko visokorangiranih oficira NATO, ali za takav ishod nisu predstavljeni nezavisno proverljivi dokazi.

Nahušev je, razmatrajući nastavak ruske vojne kampanje, izneo i procenu koji bi ciljevi bili presudni za nanošenje štete koja bi onemogućila dalje minimalno funkcionisanje ukrajinskog državnog i vojnog sistema.

Po njegovom mišljenju, prioritet predstavljaju energetski sistem, kijevski mostovi i održavanje najmanje postojećeg stepena pomorske blokade. Sadašnji obim pomorskog saobraćaja procenjuje na 25 odsto nivoa iz vremena pre blokade, smatrajući da ostali ciljevi imaju znatno manji značaj za ostvarivanje tog zadatka.

U svojoj analizi navodi da bi za postizanje takvog efekta bilo potrebno onemogućiti obnovu 10 gigavata proizvodnje električne energije tokom najmanje 30 dana. U taj scenario uključuje sve nuklearne elektrane, tri termoelektrane i najmanje dve hidroelektrane.

Uz to izdvaja potrebu za potpunim i trajnim prekidom funkcionisanja tri kijevska mosta- Južnog, Severnog i Patonovog. Nahušev čak procenjuje da bi onesposobljavanje otvorenih razvodnih postrojenja tri nuklearne elektrane moglo biti dovoljno da dovede do kapitulacije ukrajinske strane.

Reč je o njegovom hipotetičkom vojnom scenariju, a ne o potvrđenom operativnom planu. Takvi udari na energetsku infrastrukturu mogli bi da imaju izuzetno teške posledice po civilno stanovništvo.

Kao primer šireg dejstva razaranja industrijske infrastrukture, Nahušev navodi ukrajinsku metalurgiju. Njegova ocena je da bi potpuno uništavanje tih preduzeća zaustavilo i sve proizvodne procese koji zavise od industrijskih kapaciteta nasleđenih iz sovjetskog perioda.