Svet čeka katastrofa koja će promeniti istoriju: Stručnjak otkrio zašto je niko ne zaustavlja

Razvoj veštačke inteligencije sve češće izaziva upozorenja stručnjaka i tehnoloških lidera, a među njima se pojavljuju i procene da bi svet mogao da se suoči sa događajem koji bi iz temelja promenio odnos čovečanstva prema novim tehnologijama.

Upozorenja da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla da izmakne ljudskoj kontroli bila su tema razgovora doktora ekonomskih nauka i voditelja “Cargrada” Mihaila Deljagina sa Germanom Klimenkom, predsednikom saveta Fonda za razvoj digitalne ekonomije. Deljagin je ukazao na sve učestalije javne istupe u kojima se govori o opasnostima nekontrolisanog razvoja ove tehnologije.

Klimenko smatra, da je najveći deo takvih alarmantnih upozorenja slabo povezan sa stvarnošću. Prema njegovoj oceni, ona često proizlaze iz straha od nepoznatog i novih tehnologija čije mogućnosti i ograničenja široj javnosti još nisu dovoljno jasni.

Ipak, on priznaje da se u profesionalnim krugovima sve ozbiljnije raspravlja o potrebi ograničavanja razvoja veštačke inteligencije. Kao posebno važan problem izdvaja činjenicu da velike sile trenutno nisu spremne da postignu zajednički dogovor o pravilima koja bi važila za ovu oblast.

Da bi objasnio zašto čovečanstvo često reaguje tek kada se suoči sa ozbiljnim posledicama, Klimenko je podsetio na istoriju nuklearnog naoružanja. Prema njegovim rečima, protivnici nuklearnih projekata postojali su još u početnoj fazi razvoja atomskog oružja, ali povećavanje arsenala u pojedinim državama nije izazivalo naročito veliku zabrinutost dok snaga bombi nije prelazila 20 kilotona.

Kao prelomni trenutak izdvojio je 1962. godinu, kada je u svemiru izvedena nuklearna eksplozija snage približno 1,5 megatona. Eksplozija se dogodila na visini koju je Klimenko uporedio sa današnjom orbitom Međunarodne svemirske stanice.

On je naveo da je tada izgubljena približno trećina satelita, kojih je, prema njegovim rečima, ukupno bilo 24. Stradali su sateliti u nižim orbitama, dok oni na većim visinama nisu bili pogođeni.

Klimenko je ocenio, da bi ponavljanje takve eksplozije danas moglo da ima daleko teže posledice zbog ogromnog broja satelita koji se nalaze u Zemljinoj orbiti. Posebno je pomenuo satelitsku mrežu američkog milijardera Ilona Maska, tvrdeći da bi u slučaju eksplozije iste snage i na istoj visini svi njegovi sateliti mogli da prestanu da funkcionišu u roku od mesec dana.

Prema njegovoj proceni, deo satelita bio bi onesposobljen odmah, dok bi preostali postepeno prestali da rade. Taj primer upotrebio je da pokaže koliko ozbiljan događaj može da bude potreban da bi države počele stvarno da pregovaraju o ograničavanju opasnih tehnologija.

Klimenko smatra da bi se sličan razvoj događaja mogao ponoviti i sa veštačkom inteligencijom. On ne isključuje mogućnost velike tragedije koja bi primorala čovečanstvo da uspostavi stroga ograničenja njenog razvoja.

„Znate i sami, čovečanstvo bez nekakvih tragedija ne počinje da se dogovara. Dakle, nešto mora da se dogodi“, izjavio je Klimenko.

Kao hipotetički primer naveo je situaciju u kojoj bi veštačka inteligencija izmakla kontroli i izazvala požar u bolnici ili neku drugu ozbiljnu nesreću. Naglasio je da trenutno nije moguće pouzdano predvideti kakav bi događaj mogao da izazove preokret, ali smatra da će razvoj tehnologije otvoriti pitanja na koja će države morati zajednički da odgovore.

Posebnu prepreku vidi u odnosima Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovoj oceni, Peking i Vašington trenutno nisu u stanju da postignu ni načelni sporazum o ograničavanju veštačke inteligencije.

On je pritom ukazao na razliku između zabrane i regulisanja novih tehnologija. Kako je objasnio, čak ni Ilon Mask i drugi istaknuti zagovornici strožih mera uglavnom ne zahtevaju potpunu zabranu veštačke inteligencije, već uspostavljanje pravila za njen razvoj i upotrebu.

Upozorenja o mogućim katastrofalnim posledicama izneo je i američki milijarder i osnivač Majkrosofta Bil Gejts. U intervjuu televiziji En-Bi-Si njuz govorio je o mogućnosti da nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije dovede do katastrofe sa približno milijardu žrtava.

Gejts smatra da su savremene tehnologije već dostigle nivo koji omogućava ostvarivanje tako opasnog scenarija. Kao najveću pretnju izdvojio je mogućnost da zlonamerni pojedinci ili organizovane grupe iskoriste izuzetno moćne sisteme veštačke inteligencije za ostvarivanje svojih ciljeva.

Prema njegovoj oceni, čovečanstvo do sada nije stvorilo razorniji instrument. Zbog toga je pozvao političare da se aktivno uključe u raspravu o bezbednosnim merama i mehanizmima kontrole.

Osnivač Majkrosofta smatra da poštovanje takvih zahteva mora postati obavezno, a ne prepušteno dobrovoljnim odlukama tehnoloških kompanija. Kao ključnu meru za smanjenje opasnosti od nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije izdvojio je strogo zakonsko regulisanje.

Međutim, upozorenja poznatih milijardera ne nailaze na jednoglasnu podršku stručnjaka koji se neposredno bave ovom tehnologijom.

Stručnjak za veštačku inteligenciju i profesor Međunarodnog naučnoistraživačkog instituta za probleme upravljanja, Roman Duškin, kritikovao je sve učestalije pozive na ograničavanje njenog razvoja. On je ocenio da mnogi koji zahtevaju restrikcije ne nude dovoljno jasne i konkretne mere.

„Sada svaka seoska budala koja je juče saznala za veštačku inteligenciju danas trči da je ograničava. Nije baš jasno koje se konkretne mere predlažu, ali svi vole da pričaju o tome“, izjavio je Duškin.

On je posebno podsetio na Maskovu inicijativu iz aprila 2023. godine, kada je američki preduzetnik podržao predlog da se na šest meseci obustavi obuka naprednih modela veštačke inteligencije.

Duškin je ukazao na to da je Mask kasnije razvio sopstveni sistem veštačke inteligencije Grok, uprkos ranijem zalaganju za privremeni moratorijum.

„A onda se odjednom pojavio njegov Grok, kao đavo iz kutije. Čini mi se da tu nešto nije čisto“, ocenio je Duškin.

Njegova kritika odnosi se upravo na raskorak između javnih zahteva za ograničavanje razvoja veštačke inteligencije i poslovnih poteza tehnoloških preduzetnika koji istovremeno ulažu u sopstvene sisteme.

Time se otvara pitanje da li su pozivi na strožu kontrolu motivisani isključivo bezbednosnim razlozima ili iza njih postoje i drugi interesi, što Duškin posebno dovodi u pitanje kroz primer Maskovog zalaganja za moratorijum i kasnijeg razvoja Groka.