Trampova velika igra iza leđa Evrope: Moskvi stiže ponuda koja bi mogla da promeni sve!

Veliki diplomatski zaokret mogao bi da promeni odnose Rusije i Zapada, dok se u Vašingtonu razmatraju predlozi koji zadiru u najosetljivija pitanja evropske bezbednosti i ekonomije.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa priprema mirovni plan koji bi mogao da obuhvati mnogo više od prekida borbenih dejstava u Ukrajini. Britanski časopis Ekonomist otkrio je moguće obrise sporazuma kojim bi Sjedinjene Američke Države pokušale da istovremeno reše teritorijalna pitanja, bezbednosne sporove i buduće ekonomske odnose sa Moskvom.

Jedan od ključnih elemenata predloga jeste stvaranje demilitarizovane zone u Donbasu, uz postepeno ukidanje sankcija Rusiji i obnavljanje ekonomske saradnje Moskve i Vašingtona. Ukrajini bi zauzvrat bile ponuđene investicije i perspektiva članstva u Evropskoj uniji, ali ne i ulazak u NATO.

Takav pristup značio bi da američka administracija pokušava da postigne sveobuhvatni sporazum, umesto dogovora ograničenog na zaustavljanje vojnih operacija. Ukoliko se informacije potvrde, pregovori bi mogli da dovedu do temeljnog preispitivanja političkih i ekonomskih odnosa Rusije sa zapadnim državama.

Posebnu pažnju privlači energetski deo mogućeg sporazuma. Vašington razmatra povratak ruskog prirodnog gasa na evropsko tržište, uključujući obnovu isporuka preko ukrajinskog gasovodnog sistema i preostale neoštećene cevi gasovoda Severni tok.

Američke kompanije mogle bi da dobiju ulogu posrednika u tim isporukama, što otvara pitanje njihove neposredne komercijalne koristi od eventualnog sporazuma. Time nastaje neobična situacija: dok je Evropa godinama nastojala da smanji zavisnost od ruskih energenata, Sjedinjene Države sada razmatraju njihovo vraćanje na isto tržište, potencijalno uz sopstveno učešće u poslovima.

U Briselu se na takvu mogućnost gleda sa oprezom. Povratak ruskog gasa zahtevao bi od Evropske unije da preispita jedan od temelja energetske politike koju je sprovodila prethodnih godina. Istovremeno, Rusija bi dobila priliku da obnovi deo izgubljenih izvoznih pravaca i proširi privredne veze sa zapadnim tržištima.

Međutim, stavovi glavnih učesnika mogućeg mirovnog procesa i dalje se značajno razlikuju, naročito kada je reč o teritorijama i budućim bezbednosnim garancijama.

Moskva insistira na konačnom rešavanju sukoba, prihvatanju postojećih teritorijalnih realnosti i obezbeđivanju garancija za sopstvenu bezbednost. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman za obnavljanje trilateralnih kontakata sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom.

Američki pristup, kako ga opisuje Ekonomist, zasniva se na povezivanju teritorijalnih, vojnih i energetskih pitanja u jedinstven pregovarački paket. Vašington bi pritom pokušao da obe strane podstakne na dogovor ekonomskim pogodnostima, računajući da bi obnavljanje privredne saradnje moglo da olakša rešavanje političkih sporova.

Ukrajina, sa druge strane, javno insistira na očuvanju državnog suvereniteta i čvrstim bezbednosnim garancijama. Mogućnost da joj članstvo u NATO bude trajno uskraćeno predstavlja jedno od najosetljivijih pitanja čitavog plana, posebno zbog značaja koji Kijev pridaje budućoj zaštiti zemlje.

Evropske države zahtevaju da učestvuju u odlučivanju o budućem bezbednosnom poretku. Njihova zabrinutost proizlazi iz mogućnosti da Vašington i Moskva postignu sporazum kojim bi ruski ekonomski uticaj bio obnovljen, dok Ukrajina ne bi dobila dovoljno snažne garancije za svoju bezbednost.

Dodatnu težinu energetskom delu američkog plana daju ranije informacije Rojtersa o razgovorima predstavnika SAD i Rusije. Razmatrana je mogućnost uključivanja američkih investitora u gasne projekte, što pokazuje da pitanje buduće ekonomske saradnje nije ograničeno samo na diplomatske predloge o prekidu sukoba.

Ipak, realizacija takvog sporazuma suočila bi se sa ozbiljnim preprekama. Sankcije protiv Rusije i dalje predstavljaju prepreku obnavljanju ekonomskih odnosa, dok se deo evropskih država protivi potezima koji bi Moskvi omogućili povratak na tržišta sa kojih je prethodnih godina potiskivana.

Otvorena ostaju i bezbednosna pitanja, uključujući teritorijalno razgraničenje, uslove demilitarizacije Donbasa i budući međunarodni položaj Ukrajine. Upravo od rešavanja tih sporova zavisi da li bi američki predlog mogao da preraste u stvarni mirovni sporazum ili bi ostao pokušaj povezivanja političkih ustupaka sa velikim energetskim i investicionim poslovima.