admin
Sveta Petka se u narodu smatra zaštitnicom žena, dece, starih, bolesnih i siromašnih, a njen praznik prate brojni običaji i verovanja koja se prenose generacijama.
Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Svetu Petku?
Za ovaj veliki praznik posebno su vezana pravila koja se odnose na kućne poslove. Prema narodnom predanju, žene na Svetu Petku ne bi trebalo da peru veš, šiju, mese niti da obavljaju teške poslove po kući.
Umesto svakodnevnih obaveza, vernici ovaj dan posvećuju molitvi, porodici, odlasku u crkvu i činjenju dobrih dela.
Sveta Petka se vekovima poštuje kao zaštitnica onih kojima su potrebni pomoć i uteha, pa se veruje da je praznik posebno vreme za milosrđe i pomaganje ljudima koji žive u nemaštini.
Poseban običaj za devojke
Brojna narodna verovanja vezana su upravo za mlade devojke.
Prema jednom od njih, devojke na Svetu Petku beru cveće kojim ukrašavaju dom, uz verovanje da će tako u kući tokom naredne godine vladati mir i sloga.
Postoji i zanimljiv običaj povezan sa slavskim kolačem. Devojke, prema predanju, treba da pojedu komad kolača i sačuvaju nekoliko mrvica. Verovalo se da bi tada tokom noći mogle da sanjaju svoju budućnost, pa čak i budućeg supruga.
Devojčicama se, prema starom običaju, oblači nova odeća kako bi ih tokom naredne godine pratila sreća.
Ko je bila Sveta Petka?
Prepodobna mati Paraskeva, poznatija kao Sveta Petka, prema crkvenom predanju poticala je iz imućne i pobožne porodice.
Nakon smrti roditelja odlučila je da svoj život posveti veri. Napustila je dotadašnji način života, zamonašila se i godine provela u molitvi, postu i podvižništvu.
Predanje kaže da je dugo boravila u pustinji, a da joj se potom u snu javio anđeo i poručio da se vrati u svoj zavičaj.
Zbog njenog života posvećenog veri i pomaganja drugima, kult Svete Petke tokom vekova postao je izuzetno snažan na Balkanu.
Sveta Petka posebno se poštuje u Srbiji
Poštovanje Svete Petke duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji. Njene mošti su tokom istorije menjale mesto na kojem su čuvane, a jedno vreme nalazile su se i u Beogradu.
Danas se širom Srbije nalaze crkve, kapele, manastiri i izvori posvećeni ovoj svetiteljki. Među najpoznatijima je Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, koju tokom godine posećuje veliki broj vernika.
Na sam praznik mnogi joj se obraćaju molitvom za zdravlje, porodični mir i pomoć u teškim životnim trenucima.
Bez obzira na brojne narodne običaje koji su se tokom vekova razvili oko ovog praznika, njegova osnovna poruka ostaje vezana za veru, molitvu, milosrđe i brigu o bližnjima.
Pogledajte BONUS video:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.
Autorska prava Zadovoljna / Tekst / Slika / Video /