Kardiolog otkrio koliko tačno treba da smršate u pedesetim da biste poboljšali zdravlje srca

Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu decenijama su pratili telesnu težinu i zdravlje više od 6.000 ljudi rođenih u Velikoj Britaniji 1958. godine. Oko četvrtine učesnika održavalo je zdravu težinu tokom većeg dela života, dok je oko šest odsto njih do 50. godine smršalo najmanje pet odsto i tu težinu zadržalo do 55. godine.

U 62. godini života, ispitanici iz druge grupe imali su krvni pritisak, nivo holesterola i pokazatelje upale slične onima kod osoba koje su tokom čitavog odraslog doba održavale zdravu telesnu težinu. Istraživanje je pokazalo i da su osobe koje su se ugojile i prešle prag gojaznosti, kao i one koje su već bile gojazne i nastavile da dobijaju na težini, imale nepovoljnije pokazatelje kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja.

Nikad nije kasno za promenu nabolje

Dr Frančesko Lo Monako, kardiolog specijalizovan za prevenciju i osnivač klinike National Heart Clinic, ocenio je da rezultati istraživanja šalju ohrabrujuću poruku svima koji u srednjim godinama žele da preuzmu brigu o svom zdravlju.

“Ni u pedesetim nije kasno da napravite promene koje mogu značajno da poboljšaju vaše zdravlje. Ne možete promeniti svoju zdravstvenu prošlost, ali možete uticati na ono što vas čeka”, poručio je ugledni doktor.

“Za osobe s prekomernom telesnom težinom, čak i umeren gubitak kilograma koji je moguće dugoročno održati može biti vredan cilj. Važno je izbegavati ekstremne dijete i usmeriti se na promene navika koje mogu postati trajan deo svakodnevice”, dodao je.

Kako smršati bez celodnevnog osećaja gladi

Odakle početi? Dr Lo Monako savetuje da se pažnja usmeri na sastav obroka, umesto da se samo nastoji da se jede manje.

“Neka osnovu obroka čine izvor proteina, obilje povrća i ugljeni hidrati bogati vlaknima. Jaja, riba, pasulj, sočivo i običan jogurt mogu obezbediti proteine, dok ovas, integralne žitarice i mahunarke doprinose većem unosu vlakana i pomažu da obroci duže drže sitost.

Jednostavan korak je da deo rafinisanih ugljenih hidrata zamenite pasuljem ili sočivom, uz ručak i večeru dodate povrće, a umesto soka pojedete celu voćku. Takve promene mogu produžiti osećaj sitosti i istovremeno poboljšati nutritivnu vrednost ishrane”, objasnio je.

Savetuje i da se obrati pažnja na naizgled sitne dodatke koji zajedno mogu znatno povećati ukupan unos kalorija: zaslađene napitke, alkohol, često grickanje, ali i obilne količine ulja, preliva i sosova.

“Umesto da menjate sve odjednom, izdvojte jednu ili dve navike koje najviše doprinose vašem kalorijskom unosu i počnite od njih. Plan koji se uklapa u vašu svakodnevicu ima veće izglede da se održi na duže staze”, dodao je.