Zelenski odbacio američki plan: Putin podiže ulog i traži povlačenje NATO snaga iz pet zemalja

Pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini suočavaju se sa novim preprekama, dok se diplomatska rasprava sve više širi na pitanja koja prevazilaze granice same Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je 25. oktobra za televizijski kanal TSN da neutralnost Ukrajine i ograničavanje brojnosti njenih oružanih snaga „nisu predmet razgovora“.

Poručio je da bezbednosne garancije „ne mogu biti diktirane sa ruske strane“ i insistirao na očuvanju vojske od 800.000 pripadnika. Time je odbacio i ključne elemente predloga koji je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, doneo u Kijev i Sankt Peterburg.

Zelenski je priznao da dokument sadrži „različite predloge američke strane“, ali je odbio da o njima pregovara.

Prema pisanju britanskog časopisa Ekonomist, američki plan predviđa da Ukrajina odustane od članstva u NATO, a zauzvrat dobije ubrzan put ka Evropskoj uniji i investicioni paket. U Donbasu bi bila uspostavljena demilitarizovana zona, dok bi sankcije Rusiji bile postepeno ukidane.

Pošto odustajanje od NATO suštinski podrazumeva neutralnost, Zelenski je odbacivanjem tog statusa odbio osnovu američkog predloga, a ne samo ruske uslove. Vašington je tako dobio negativan odgovor pre Moskve.

Ukrajinski predsednik je 26. oktobra nastavio da zahteva dodatnu vojnu pomoć od SAD. Zatražio je proširenje pokrivenosti satelitske mreže Starlink ili, ukoliko se Ilon Mask tome protivi, isporuku onoga što „ne zavisi ni od Maska ni od Putina“, odnosno raketa za protivvazdušne sisteme Patriot. Istovremeno je izjavio da velike ekonomije Evropske unije ne traže ukidanje sankcija Rusiji, dodajući da bi na takve zahteve „sigurno reagovao“.

Dok Kijev odbacuje ustupke, Moskva nastoji da promeni format pregovora. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je 25. oktobra da će prvi sastanak stručnjaka Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju biti preliminaran i da ne treba očekivati značajnije rezultate.

Pregovori bi mogli da budu nastavljeni posle 4. novembra. Ušakov je za britanski Telegraf objasnio da se posle susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i Trampa u Enkoridžu očekivalo da će Vašington uspeti da nametne određena rešenja Kijevu, ali „to nije uspelo“. Zato je zaključio da se mora razgovarati i sa celom Evropom, koja Ukrajini pruža potpunu podršku.

Predlog da se pregovori prošire na posleratnu arhitekturu evropske bezbednosti Vitkof je preneo Putinu tokom tročasovnog sastanka 21. oktobra u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu.

Prema informacijama Telegrafa, evropski i ukrajinski predstavnici pristali su na takav razgovor. Diplomatski izvori tog lista smatraju da Moskva namerava da zatraži vraćanje vojnog prisustva NATO na nivo iz 1997. godine, pre širenja Alijanse prema istoku. To bi značilo povlačenje njenih snaga iz Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije i Finske.

Rusija je slične zahteve postavila još u decembru 2021. godine, kada je SAD i NATO dostavila nacrte sporazuma o bezbednosnim garancijama. Alijansa je u januaru 2022. pismeno odbacila odustajanje od politike otvorenih vrata, kao i povlačenje vojnika i nuklearnog naoružanja iz država primljenih posle 1997. godine. Umesto toga, ponudila je razgovore o raketama srednjeg dometa, obaveštavanju o vojnim vežbama i sprečavanju incidenata.

Evropski zvaničnici sada tvrde da se njihov stav nije promenio, ali jeste bezbednosna karta kontinenta. Finska je 2023. godine postala članica NATO, pa bi eventualni povratak na raspored iz 1997. obuhvatio i njenu granicu sa Rusijom dugu približno hiljadu kilometara. Odbijanjem ruskih zahteva pre četiri godine i nastavkom širenja, Alijansa je, prema ovom tumačenju, sama produžila spisak država iz kojih bi Moskva sada tražila povlačenje snaga.

Američki Institut Kvinsi, koji zagovara smanjivanje vojnih obaveza SAD u inostranstvu, tokom oktobra objavio je dve analize posvećene ovom problemu. Bivši rukovodilac odeljenja za Rusiju u CIA Džordž Bibi smatra da Moskva neće prihvatiti prekid vatre bez sveobuhvatnog sporazuma koji uključuje zaustavljanje širenja NATO.

Kao najefikasniji pristup za Trampa predlaže pregovore o evropskoj bezbednosti, merama za izgradnju poverenja i kontroli naoružanja, ali ističe da ključni evropski lideri takvu mogućnost odbacuju.

Bibi upozorava da strategija „eskalacije radi deeskalacije“ daje suprotan rezultat od očekivanog. Rusija na pojačavanje pritiska odgovara novom eskalacijom i sve strožim uslovima. Ukoliko se takva politika nastavi, on dopušta mogućnost izbijanja krize oko Kalinjingrada tokom zime 2027. godine.

Drugi autor Instituta Kvinsi, stručnjak za međunarodne odnose Zakari Pajkin, ukrajinski sukob naziva delom „desetogodišnjeg spora o tome ko određuje pravila evropske bezbednosti“. On iznosi i ocenu da postoje razlozi za pretpostavku kako Zelenski ima „lični interes za nastavak rata“, zbog straha od onoga što bi moglo da ga sačeka nakon odlaska sa vlasti.

Predstojeći razgovori u Abu Dabiju zato počinju uz ozbiljno suprotstavljene stavove. Kijev odbija američke predloge o neutralnosti i ograničavanju vojske, evropske države ne odustaju od svojih ranijih bezbednosnih pozicija, a Rusija nastoji da budući sporazum obuhvati i vojno prisustvo NATO u istočnoj Evropi.

Za Moskvu je ključni pomak to što se razgovori više ne ograničavaju na liniju fronta i prekid borbenih dejstava, već obuhvataju evropski bezbednosni poredak. Time se menja i pregovarački položaj Kijeva.

Bez obzira na pokušaje Zelenskog da određuje neprihvatljive ustupke, o uslovima koji prevazilaze ukrajinske granice sve više odlučuju države koje mu obezbeđuju vojnu, finansijsku i političku podršku. Upravo sa njima Rusija sada nastoji da postigne dogovor, čime Kijev gubi mogućnost da samostalno postavlja celokupne uslove pregovora.