Šta se zaista dešava u telu tokom 36 sati bez hrane i koje rizike nosi ovakav post

Ovaj viralni trend dobio je dodatnu pažnju nakon što se društvenim mrežama proširila simulacija koja obećava potpunu regeneraciju ćelija i brzo topljenje masnih naslaga. Međutim, lekari upozoravaju da mnogi prihvataju ovako ekstremne režime ishrane bez jasne predstave o njihovom uticaju na organizam. Zato je važno razdvojiti obećanja sa društvenih mreža od onoga što se tokom 36 sati bez hrane zaista dešava u telu.

Simulacija objavljena na kanalu FoodVFact prikazuje detaljnu satnicu promena kroz koje telo navodno prolazi tokom 36 sati bez hrane:

• Nakon 4 sata: Varenje se zaustavlja, a nivo insulina u krvi počinje da opada.
• Nakon 8 sati: Nivo šećera u krvi opada.
• Nakon 12 sati: Telo ulazi u ketozu i započinje sagorevanje masti radi dobijanja energije.
• Nakon 16 sati: Pokreće se proces autofagije, koji stručnjaci porede sa “prolećnim čišćenjem” u kojem ćelije razlažu i recikliraju sopstvene stare komponente.
• Nakon 24 sata: Organizam prelazi u režim “glavnog remonta”. Rezervni glikogen je pri kraju.
• Nakon 30 sati: Nivo hormona rasta se povećava, a sagorevanje masti se dodatno ubrzava.
• Nakon 36 sati: Telo dostiže fazu “dubinskog čišćenja”.

Mračna strana posta: Šta se zapravo dešava u organizmu?

Iako simulacija prikazuje brojne navodne koristi, lekari i nutricionisti upozoravaju i na moguće neželjene posledice dugotrajnog gladovanja.

Iz organizacije OrganiClinic navode da se rezerve glikogena smanjuju između 12. i 16. sata posta, nakon čega telo počinje da razlaže aminokiseline iz mišićnog tkiva kako bi obezbedilo glukozu za mozak. Prema njihovim tvrdnjama, gubitak mišićne mase česta je, ali zanemarena posledica ovakvog režima.

Pored toga, nakon 24 sata bez hrane javljaju se sledeći problemi:

• Nagli pad šećera u krvi uzrokuje vrtoglavicu, razdražljivost i jak umor.
• Hormon stresa (kortizol) naglo skače, što povećava anksioznost, remeti san i izaziva jaku žudnju za hranom.
• Varenje se “pauzira”, pa usled usporavanja rada creva može doći do opstipacije i nadutosti čim ponovo počnete da jedete.

Nakon punih 36 sati, telo se primarno oslanja na razgradnju masti i proteina. Gubitak ključnih elektrolita (natrijuma i kalijuma) može izazvati grčeve u mišićima, jaku vrtoglavicu, a u ekstremnim slučajevima i srčanu aritmiju. Pored toga, nedostatak stalnog goriva za mozak vodi do kognitivnog pada.

Lekari navode primer 38-godišnje Ane, koja je nakon probanja posta od 36 sati ostala malaksala, anksiozna i nesposobna da se koncentriše, a kada je napokon jela, prejedala se prerađenom hranom što je dovelo do jake nadutosti i iscrpljenosti.

Ko nikako ne bi smeo da proba ovakav režim?

Profesor nutricionizma sa Univerziteta u Sereju, Adam Kolins, upozorava da povremeni post nikako nije za svakoga.

Ovaj režim strogo treba da izbegavaju:

• Trudnice
• Osobe koje pate od poremećaja ishrane
• Dijabetičari, kod kojih postoji visok rizik od opasne hipoglikemije (iako kod pred-dijabetesa može postojati određena korist),
• Mladi, jer može doći do poremećaja hormona rasta
• Starije osobe, koje su posebno podložne opasnostima od gubitka elektrolita

Takođe, profesor Frank Madeo sa Univerziteta u Gracu napominje da ekstremni post još uvek nije dovoljno ispitan kroz nasumične kontrolisane studije da bi se sa sigurnošću potvrdile sve njegove zdravstvene koristi.

Nutricionisti zaključuju da su za većinu ljudi rizici posta od 36 sati veći od potencijalnih koristi, te da su uravnotežena ishrana i kvalitetan san daleko bezbedniji put do zdravlja.