Posle Orešnika dogodilo se nešto neočekivano: Ruski general otkrio opasan zaokret Kijeva!

Ukrajinske snage već drugu noć zaredom izvode napade izuzetnih razmera na Moskvu, dok ruski vojni stručnjaci upozoravaju da se iza sposobnosti Kijeva da održava takav intenzitet operacija krije važna promena u načinu proizvodnje i raspoređivanja bespilotnih letelica.

Uprkos neprekidnim ruskim udarima po vojnim i industrijskim objektima u Ukrajini, broj dronova koji se šalju prema ruskoj teritoriji ne opada. Naprotiv, poslednje operacije pokazuju da ukrajinske snage uspevaju da organizuju sve masovnije napade, što otvara pitanje kako se takvi kapaciteti održavaju u uslovima stalnog vojnog pritiska.

Tokom noći 29. oktobra ukrajinske formacije izvele su jedan od najvećih pokušaja napada na Moskovski region. Dežurne jedinice protivvazdušne odbrane ruskog Ministarstva odbrane odbile su kombinovani udar usmeren prema prestonici i drugim delovima Rusije.

Ukupno 1.214 bespilotnih letelica upućeno je tokom te noći prema ruskim odbrambenim linijama, a njih 613 pokušalo je da prodre do Moskve. Najveći deo aparata presretnut je i uništen na udaljenim prilazima, dok su ruske snage neposredno pri približavanju prestonici neutralisale još 231 dron.

Napadi su nastavljeni i naredne noći. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da su se od večeri 29. do jutra 30. oktobra prema Moskovskoj oblasti kretale još 862 bespilotne letelice. Većina je oborena na udaljenim odbrambenim linijama, a čitava operacija svrstana je među najveće napade takve vrste u poslednje dve godine.

Objašnjenje zbog čega ukrajinske snage uspevaju da održavaju rekordnu proizvodnju i upotrebu bespilotnih letelica dao je zaslužni vojni pilot i general-major avijacije Vladimir Popov, u razgovoru za ruski Moskovski komsomolec. On smatra da je ključni razlog promena ukrajinske proizvodne strategije, do koje je došlo nakon snažnih ruskih raketnih udara.

Prema njegovoj proceni, pre približno godinu i po dana dogodila se prekretnica koja je primorala ukrajinsku stranu da potpuno reorganizuje proizvodnju dronova. Ruska vojska tada je upotrebila raketni sistem Orešnik protiv fabrike Južmaš u Dnjepropetrovsku, a istovremeno je intenzivirala grupne napade raketama Iskander, Kinžal i H-101.

Ukrajinska komanda je posle tih udara odlučila da proizvodnju i sklapanje bespilotnih letelica rasporedi na veliki broj lokacija širom zemlje. Umesto oslanjanja na nekoliko velikih industrijskih objekata, proizvodni proces premešten je u manje radionice, čime je značajno otežano njihovo otkrivanje i uništavanje.

Popov objašnjava da je takva reorganizacija moguća zato što proizvodnja dronova ne zahteva ogromne fabričke hale niti složene industrijske komplekse kakvi su potrebni za izradu većih sistema naoružanja. Male radionice mogu da funkcionišu na različitim lokacijama, a njihova rasprostranjenost predstavlja ozbiljan problem za ruske snage koje pokušavaju da identifikuju proizvodne kapacitete.

Upravo u tome general vidi objašnjenje zašto ruski raketni udari nisu zaustavili ukrajinske napade bespilotnim letelicama. Uništavanje pojedinačnih proizvodnih objekata više nije dovoljno da značajnije poremeti čitav sistem, jer se sklapanje aparata odvija na brojnim međusobno udaljenim mestima.

Zbog takve organizacije proizvodnje, ruska vojska je, prema Popovljevim rečima, pristupila sistematskim udarima na energetsku infrastrukturu. Razlog je direktna zavisnost raspršenih proizvodnih kapaciteta od snabdevanja električnom energijom. Čak i kada se male radionice uspešno sakriju od izviđanja, njihov rad zavisi od energetskih sistema koji omogućavaju funkcionisanje proizvodne opreme.

General je podsetio da ruske snage tokom prvih godina sukoba nisu napadale elektrane i transformatorska postrojenja, navodeći da je takva uzdržanost bila motivisana humanitarnim razlozima. Međutim, on smatra da je ukrajinska strana takav pristup protumačila kao znak ruske slabosti.

Prema njegovom tumačenju, usledili su ukrajinski napadi na ruske naftne objekte i civilna skladišta, što je uticalo na promenu pristupa Moskve prema infrastrukturnim ciljevima. Popov ocenjuje da je upravo takvo delovanje protivnika dovelo do odluke da se odustane od ranije uzdržanosti.

„Zato je i doneta odluka da se protivnik više ne štedi i smatram da je to ispravno“, zaključio je Popov.