Veliki obrt u Ukrajini: Ruske snage probile važan pravac, a iza kulisa se dogodilo nešto još ozbiljnije!

Tokom samo 24 sata sa više delova fronta stigle su informacije koje ukazuju na mogućnost ozbiljnih promena u daljem toku sukoba u Ukrajini. Dok se na pojedinim pravcima beleže neočekivani pomaci ruskih snaga, istovremeno se pojavljuju vesti o neobičnim dogovorima, privremenom prekidu borbenih dejstava i novim tehnološkim rešenjima koja bi mogla da promene način izvođenja napada duboko u protivničkoj teritoriji. Posebnu pažnju privlače događaji koji povezuju situaciju na frontu sa odlukama donetim daleko od zone borbenih dejstava.

Ruski novinar Igor Bondarenko izdvojio je nekoliko događaja koji su izazvali veliku pažnju vojnih posmatrača. Među njima su napredovanje ruskih jedinica prema Sumiju, informacije o zarobljavanju velikog broja ukrajinskih vojnika kod Kupjanska i Limana, humanitarna operacija u Hersonskoj oblasti i razvoj novih satelitskih komunikacionih sistema. Pojedini stručnjaci smatraju da se iza ovih događaja već naziru naredne faze vojnih operacija.

Najveće iznenađenje na kopnenom frontu stiglo je iz zone odgovornosti ruske grupe snaga „Sever“. Njene jedinice izvele su manevar koji, prema ocenama vojnih posmatrača, nisu očekivali ni ruski ni ukrajinski analitičari. Umesto postepenog napredovanja duž glavnog puta prema Sumiju, ruske snage promenile su pravac delovanja i ostvarile prodor kroz teren koji se ranije nije smatrao glavnim pravcem napada.

Vojni posmatrač Dmitrij Degtjarjov, autor kanala Generalštab, objasnio je da su ruske jedinice krenule iz Mogrice prema jugu, ušle u šumsko područje, prošle kroz njega, prešle reku Psel i zauzele Borilovku. Prvobitno se očekivalo da će napredovanje ići preko Velike Ribice, gde su već počele teške borbe, zatim prema Grunovki, a tek potom prema Borilovki, uz postepeno čišćenje šuma na severu.

Umesto takvog razvoja događaja, ruska komanda odlučila se za direktan prodor sa severa prema jugu. Degtjarjov ocenjuje da je time presečen pravac snabdevanja ukrajinskih jedinica u Grunovki i Velikoj Ribici. Prema njegovoj proceni, garnizoni u tim naseljima sada su praktično odsečeni, što bi moglo da ubrza slabljenje njihovih odbrambenih položaja.

Ovaj manevar posebno je značajan zbog udaljenosti ruskih snaga od Sumija. Prema navedenim procenama, ruske jedinice nalaze se na približno 11 kilometara od grada sa severnog pravca i 13 kilometara sa severoistočnog. Degtjarjov smatra da se, posmatrano kroz ukupnu konfiguraciju fronta, ovakav razvoj situacije može tumačiti kao početak operacije opkoljavanja regionalne prestonice.

On tu taktiku upoređuje sa postupcima ruskih snaga tokom borbi za Dobropolje, kao i sa operacijama koje se trenutno odvijaju kod Belozerskog i Orehova. Na pravcu daljeg napredovanja nalaze se još tri sela, ali se ozbiljniji otpor očekuje prvenstveno kod Velike Černečine, većeg i razvijenijeg naselja koje je pre početka sukoba imalo gotovo 2.500 stanovnika.

Napredovanje prema Sumiju neće se, međutim, svesti samo na kretanje glavnim putem. Ruske snage moraće istovremeno da ovladaju šumskim područjima severno i južno od saobraćajnice, a te operacije već su započete. Borbe se vode i u Nikoljskom. Ukoliko to naselje bude zauzeto, otvara se mogućnost daljeg pritiska prema Olšanki, čime bi udaljenost do Sumija mogla da bude smanjena na osam kilometara.

Degtjarjov zbog toga smatra da postoji velika verovatnoća da borbe za sam grad počnu krajem ove ili početkom naredne godine.

Na harkovskom pravcu situacija se razvija sporije. Ruske jedinice nastavljaju napredovanje, dok se, prema oceni stručnjaka, ukrajinska kontrola postepeno narušava na većim delovima terena. Trenutna udaljenost ruskih snaga od Harkova procenjuje se na 18 kilometara.

Ipak, Degtjarjov ne očekuje brzo zauzimanje tog grada pod sadašnjim uslovima. Njegova procena jeste da bi Harkov mogao da postane realan cilj tek tokom 2028. godine, ukoliko ruska vojska nastavi da deluje približno istim snagama i raspoloživom opremom. Situacija bi se, međutim, mogla znatno promeniti u slučaju povećanja broja jedinica i njihovog opremanja tenkovima „Šturm“, najnovijim zaštitnim sistemima „Mangal“, sredstvima za elektronsko ratovanje i aktivnu zaštitu.

U međuvremenu su se pojavile i informacije o velikom broju ukrajinskih vojnika zarobljenih na drugim delovima fronta. Ruska grupa snaga „Zapad“, koja deluje i u Harkovskoj oblasti, prema tim izveštajima zarobila je više od 1.000 pripadnika ukrajinske vojske tokom borbi kod Kupjanska i Limana. Ruski izvori taj rezultat povezuju sa razbijanjem velikog ukrajinskog grupisanja na pomenutom pravcu.

Na drugom delu fronta pažnju je privukla Hersonska oblast, gde je uspostavljen privremeni prekid dejstava u području Aljoški i Hersona, sa predviđenim trajanjem do 1. novembra. Razlog za ovu pauzu jeste priprema humanitarne operacije čiji je cilj pružanje pomoći civilnom stanovništvu.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su ukrajinske snage minirale prilaze Aljoškama, stvarajući ozbiljnu humanitarnu situaciju. Pripreme za spasilačku operaciju traju još od maja, a ruski vojni inženjeri uklanjaju mine i neeksplodirana ubojna sredstva sa puteva kako bi omogućili prolazak humanitarnog konvoja.

Posebnu pažnju izazvala je informacija da su ruska i ukrajinska delegacija, nakon sastanka u beloruskom Gomelju, zajedno otputovale istim avionom prema području humanitarne misije. Njihovi predstavnici razgovarali su na beloruskoj teritoriji, a početna faza operacije u Aljoškama ocenjena je kao uspešna. Predviđena je i mogućnost prebacivanja stanovnika koji žele da odu na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.

Ratni dopisnik Komsomoljske pravde Aleksandar Koc preneo je da pripadnici ruske grupe „Dnjepar“ uklanjaju veliki broj eksplozivnih naprava na prilazima gradu. Većinu mina, kako navodi, postavili su dronovi, a mnoge su konstruisane tako da pokušaj pomeranja izaziva eksploziju. Zbog toga se uništavaju na mestu pronalaska. Komandir inženjerijske jedinice sa pozivnim znakom „Bars“ izjavio je da su minska polja veoma gusta i da je veliki deo eksplozivnih sredstava strane proizvodnje.

Ukrajinski vojni izvori istovremeno optužuju ruske snage da primirje koriste za učvršćivanje položaja u području Aljoški. Slične aktivnosti, međutim, beleže se i na desnoj obali Dnjepra, koja je pod ukrajinskom kontrolom. Zbog toga se privremeni prekid dejstava tumači i kao period priprema za nastavak operacija nakon njegovog isteka.

Takva procena zasniva se na ranijim iskustvima iz Minska, Istanbula i drugih pokušaja uspostavljanja primirja. Kratkotrajni prekidi borbi, prema ovom tumačenju, ne znače nužno približavanje trajnom miru, već mogu poslužiti za pregrupisavanje i pripremu novih vojnih aktivnosti.

Ukrajinski vojnik sa pozivnim znakom „Osman“ izjavio je da se Rusija priprema za ofanzivu u Hersonskoj oblasti i da se ljudstvo, municija i hrana neprekidno dopremaju u naseljena mesta. Ukrajinski kanal „Region_22“ izvestio je o aktivnostima ruskih snaga u vezi sa kamionima KamAZ i borbenim kompletima municije, kao i o postavljanju zaštitnih mreža protiv dronova u industrijskoj zoni Kahovke.

Dodatnu pažnju izazvala je nedavna inspekcija ruskog ministra odbrane Andreja Belousova, koji je proveravao izvršavanje borbenih zadataka jedinica grupe „Dnjepar“. U vojnim krugovima takve posete često se povezuju sa pripremama za značajnije operacije, zbog čega se sve češće razmatra mogućnost novog razvoja događaja na hersonskom pravcu, uz poređenja sa situacijom iz februara 2022. godine.

Istovremeno, iza borbi na frontu odvija se i druga vrsta nadmetanja, povezana sa energetskom infrastrukturom i satelitskim komunikacijama. Tokom prethodna četiri meseca Kijev je pokušavao da postigne dogovor po kojem bi napadi na ruske rafinerije nafte bili obustavljeni u zamenu za prekid udara na ukrajinski energetski sistem.

Ruski pukovnik Aslan Nahušev izneo je 24. oktobra drugačije tumačenje tog procesa. Prema njegovoj oceni, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na kraju je dobio svojevrsnu razmenu, ali ne sa Putinom i ne pod uslovima koje je prvobitno tražio. Nahušev smatra da je ključni sagovornik postao američki predsednik Donald Tramp, a da se stvarni dogovor odnosi na uzdržavanje od napada na ruske rafinerije u zamenu za ukidanje ograničenja satelitskog sistema Staršild pri brzinama većim od 160 kilometara na čas.

Takav razvoj događaja Nahušev tumači kao pokazatelj da Bela kuća ima mogućnost da direktno utiče na odluke Kijeva kada za to postoji politička volja. U vreme njegove izjave ograničenja za ukrajinske satelitske terminale još su bila na snazi, dok su pojedini američki mediji tvrdili da je odluku o njihovoj primeni lično doneo američki preduzetnik Ilon Mask, osnivač kompanije Spejs iks, nakon što je od njega to zatraženo.

Ruski ratni dopisnik Dmitrij Stejšin smatra da je Rusija nekoliko godina zaostajala u tehnološkoj trci satelitskih komunikacija, ali da sada pokušava brzo da smanji razliku. On posebno izdvaja ruski sistem „Rasvet“, koji bi trebalo da doprinese razvoju domaćih satelitskih mogućnosti.

Stejšin je istovremeno podsetio na ruski protivsatelitski raketni sistem „Nudolj“, ocenjujući da je Moskva imala mogućnost da ga iskoristi kao sredstvo pritiska u pregovorima o upotrebi Starlinka iznad Ukrajine. Prema njegovoj pretpostavci, čak je i mogućnost upotrebe tog sistema mogla da utiče na američke odluke. On smatra da bi posledice za ukrajinsku vojsku mogle biti ozbiljne.

Mask je prethodno optužio Zelenskog za kršenje pravila korišćenja Starlinka i upozorio da bi njegovi sateliti mogli da postanu legitimni vojni ciljevi. Kompanija Spejs iks zadržala je zabranu korišćenja komercijalnih terminala za izvođenje dubokih udara, ali je američki časopis Atlantik izvestio da ukrajinske snage nastavljaju da pronalaze načine za njihovu nabavku preko Poljske i Nemačke.

Posebno je značajno Maskovo upozorenje o mogućim posledicama napada na satelite raketama PL-19-181M „Nudolj“. Prema njegovoj proceni, uništavanje Starlinkovih satelita moglo bi da pokrene lančanu reakciju stvaranja ogromne količine orbitalnog otpada, što bi dodatno ugrozilo druge svemirske sisteme i moglo da učini pojedine delove orbitalnog prostora neupotrebljivim.

Ubrzo se pojavila još jedna neobična izjava Zelenskog, koji je javno saopštio da ukrajinske snage neće napadati ruske brodove u Crnom moru ukoliko prevoze gorivo namenjeno Sjedinjenim Američkim Državama. Takav stav dodatno je podstakao rasprave o mogućim neformalnim dogovorima Vašingtona, Kijeva i Moskve.

Putin je u međuvremenu javno izrazio poštovanje prema Masku, nazivajući ga genijem i ukazujući na ogromnu prednost američkog satelitskog sistema. Ruski predsednik podsetio je da se u orbiti nalazi više od 5.000 Starlinkovih uređaja, dok Rusija tek razvija sopstvene kapacitete. Ipak, naglasio je da Moskva smatra važnim to što je započela samostalan razvoj ovih tehnologija.

Putin je takođe istakao da Rusija održava bliske kontakte sa američkim partnerima, uključujući Maska, jer je za rad satelitskih sistema neophodno usklađivanje aktivnosti u orbiti. Prema njegovim rečima, međusobno ometanje treba izbegavati, uz održavanje discipline i reda koji odgovaraju i ruskoj i američkoj strani.

U pojedinim zapadnim tumačenjima upravo je ova kombinacija ruskih tehnoloških mogućnosti, protivsatelitskog naoružanja i diplomatskih poruka predstavljena kao svojevrsni Putinov ultimatum. Međutim, u središtu takvih procena nalazi se pitanje sposobnosti Rusije da utiče na satelitsku infrastrukturu od koje zavisi značajan deo ukrajinskih vojnih komunikacija.

Američka agencija Asošijejted pres objavila je da je generalni inspektor Pentagona odbio zahtev grupe američkih senatora za istragu prekida rada sistema Starlink i Staršild u Ukrajini. Time je dodatno otvorena rasprava o zavisnosti ukrajinske vojske od komunikacione infrastrukture kojom upravljaju privatne američke kompanije.

Zelenski je povodom te zavisnosti poručio zapadnim partnerima da, ukoliko ne žele da Starlink radi za ukrajinsku vojsku, treba da obezbede alternativni sistem koji neće zavisiti ni od Maska ni od Putina.

Ubrzo nakon toga pojavila se informacija koja bi mogla da predstavlja odgovor na taj zahtev. Centar za koordinaciju pomoći Novorosiji saopštio je da ukrajinske snage već koriste evropske satelitske komunikacione terminale na bespilotnim letelicama namenjenim udarima duboko u ruskoj teritoriji.

Prema podacima koje je prikupio taj centar, reč je o terminalima HiSKY SmartLight Sirius 16×16, koji omogućavaju upravljanje dronovima velikog dometa preko evropskih satelitskih mreža. Za razliku od Starlinka, ova oprema nema ista ograničenja za rad iznad ruske teritorije i može da obezbedi komunikacionu pokrivenost na velikom delu zemlje.

Centar navodi da je jedan takav terminal, skinut sa ukrajinske bespilotne letelice, dostavljen na tehničku analizu. Uređaj je razvila izraelska kompanija na čijem se čelu, prema tim informacijama, nalazi bivši direktor Mosada, dok se sama oprema proizvodi u Italiji.

Iako HiSKY SmartLight Sirius ima manji kapacitet prenosa podataka od Starlinka, ukrajinske snage su, prema proceni ruskih stručnjaka, već savladale korišćenje komunikacionih kanala sa manjim protokom. To im omogućava da održavaju vezu sa bespilotnim letelicama i na velikim udaljenostima, bez potrebe za širokopojasnim satelitskim internetom.

Posebno zabrinjavaju informacije da se dronovi opremljeni ovim terminalima već ispituju u borbenim uslovima u ruskim pograničnim regionima. U tim oblastima istovremeno se beleži sistematsko uništavanje tornjeva mobilne telefonije, što ruski izvori povezuju sa pokušajima ukrajinskih snaga da poremete komunikaciju i koordinaciju protivničkih jedinica.

Prema toj proceni, cilj je stvaranje područja u kojima će ruske snage imati otežanu mogućnost međusobne komunikacije, dok bi ukrajinski dronovi zadržali vezu preko satelitskih mreža. Takva kombinacija mogla bi da stvori uslove za intenzivnije napade na ciljeve duboko unutar Rusije.

Ruski stručnjaci istovremeno primećuju da, uprkos povećanom broju lansiranja ukrajinskih bespilotnih letelica, sve manji deo dubokih udara uspeva da pogodi predviđene ciljeve. Upravo zbog toga modernizacija komunikacione i navigacione opreme postaje jedan od glavnih pravaca daljeg razvoja ukrajinskih dronova.

Uvođenje evropskih satelitskih terminala predstavlja pokušaj da se poveća efikasnost tih napada i istovremeno smanji zavisnost od američkih sistema čije korišćenje može biti politički ili tehnički ograničeno. Centar za koordinaciju pomoći Novorosiji upozorava da ova tehnologija predstavlja ozbiljnu novu pretnju za rusku teritoriju i da odbrambeni sistemi moraju biti pripremljeni pre nego što njena upotreba dobije znatno veće razmere.