Si Đinping ponudio Nemačkoj novi savez: Berlin pred izborom između Kine i politike Brisela

Susret dvojice predsednika u Pekingu otvorio je pitanje budućeg pravca odnosa između najvećih evropskih ekonomija i Kine, u trenutku kada trgovinske nesuglasice i međunarodne političke tenzije sve snažnije utiču na njihove međusobne veze.

Kineski predsednik Si Đinping razgovarao je 30. oktobra u Pekingu sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom, koji je boravio u petodnevnoj državnoj poseti Kini. Razgovori su bili posvećeni bilateralnoj saradnji, ekonomskim odnosima i ulozi dve zemlje u očuvanju međunarodne stabilnosti, objavio je China Daily 31. oktobra.

Želite da saznate najvažnije vesti čim ih objavimo? Pratite nas na Telegramu i nijedna nova objava vam neće promaći

Tokom susreta Si je predložio uspostavljanje novog modela kinesko-nemačke saradnje, zasnovanog na ravnopravnosti, uzajamnoj koristi i strateškoj stabilnosti. Naglasio je da Kina i Nemačka, kao druga i treća najveća ekonomija sveta, imaju posebnu odgovornost za razvoj odnosa između Pekinga i Evropske unije, kao i za stabilan rast svetske privrede.

Kineski predsednik poručio je da dve države treba da pojačaju komunikaciju i koordinaciju, dajući prednost otvorenosti nad zatvaranjem i saradnji nad konfrontacijom. Prema njegovoj oceni, Kina i Evropska unija imaju više zajedničkih ekonomskih interesa nego razloga za međusobno suprotstavljanje, a njihove privredne mogućnosti u velikoj meri se dopunjuju.

Peking smatra da trgovinske sporove treba rešavati ravnopravnim dijalogom i uzajamnim poštovanjem, umesto zatvaranjem tržišta i protekcionističkim merama. Si je istovremeno izrazio očekivanje da će Evropska unija doprineti razvoju ravnopravnijeg i uređenijeg multipolarnog sveta, kao i ekonomskog sistema u kojem koristi globalizacije neće biti ograničene na pojedine države.

Kada je reč o Nemačkoj, Si je istakao da kineska politika prema Berlinu ostaje dosledna, stabilna i predvidiva. Kina podržava nemački razvoj i pozdravlja mogućnost da Berlin preuzme značajniju ulogu u evropskim i međunarodnim poslovima. Zauzvrat, Peking očekuje otvoren, racionalan i pragmatičan nemački pristup kineskom razvoju.

Važno mesto u razgovorima zauzela je industrijska saradnja. Nemačka raspolaže razvijenom proizvodnjom i visokokvalitetnim proizvodima, dok Kina nastoji da modernizuje svoju privredu kroz tehnološki napredak. Si smatra da kompatibilnost njihovih razvojnih pravaca otvara prostor za nove zajedničke projekte.

Peking je potvrdio nameru da nastavi otvaranje domaćeg tržišta i unapređivanje poslovnog okruženja za strane kompanije. Nemačka preduzeća pozvana su da dodatno prošire poslovanje u Kini, dok je od Berlina zatraženo da kineskim kompanijama obezbedi pravične, transparentne i nediskriminatorne uslove poslovanja.

Među oblastima sa značajnim potencijalom za buduću saradnju izdvojeni su veštačka inteligencija, digitalna ekonomija, trgovina uslugama i zelene tehnologije sa niskim emisijama ugljenika. Si je predložio i intenziviranje razmene u kulturi, obrazovanju i umetnosti, kao i pojednostavljivanje putovanja između dve države, uoči 55. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa 2027. godine.

Štajnmajer je tokom razgovora potvrdio da Nemačka ostaje privržena politici jedne Kine i izrazio poverenje u budućnost bilateralnih odnosa. Naveo je da je tokom prethodnih 25 godina osam puta posetio Kinu i da je prilikom svakog dolaska mogao da vidi razmere promena kroz koje je zemlja prošla.

Nemački predsednik podržao je slobodnu trgovinu, pravila Svetske trgovinske organizacije i rešavanje ekonomskih nesuglasica pregovorima. Istakao je protivljenje protekcionizmu i trgovinskim ratovima, dok su obe strane izrazile spremnost da sarađuju u odbrani principa Povelje Ujedinjenih nacija, autoriteta međunarodnog prava i međunarodnog poretka zasnovanog na dogovorenim pravilima.

Ekonomska povezanost dve države pokazuje razmere interesa koji stoje iza razgovora. Nemačka je već dugo najveći trgovinski partner Kine među članicama Evropske unije, dok je Kina tokom 2025. godine bila najveći trgovinski partner Nemačke na svetskom nivou.

Ukupna vrednost njihove bilateralne trgovine prošle godine dostigla je 211,11 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 4,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Trgovinska razmena nastavila je da raste uprkos političkim i ekonomskim neslaganjima.

Dan pre sastanka sa kineskim predsednikom, Štajnmajer je u rezidenciji nemačkog ambasadora u Pekingu upozorio da se Kina ne može posmatrati kroz pojednostavljene podele. Naglasio je njen veliki ekonomski i geopolitički značaj i potrebu da nemačka javnost bolje razume kinesko društvo i državu.

Poseta nemačkog predsednika usledila je nakon februarskog dolaska kancelara Fridriha Merca u Kinu. Štajnmajer je tokom boravka obišao i provinciju Anhuej, gde se nalazi veliki istraživačko-razvojni centar Folksvagena, najveći izvan Nemačke.

U okviru posete obišao je i nekadašnju rezidenciju kineskog državnika Li Hongdžanga, koji je 1896. godine boravio u Nemačkoj, kao i planinu Huangšan, koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Kineski istraživač Džao Đižou iz Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka ocenio je da program posete pokazuje zainteresovanost Berlina za očuvanje istorijskih, ekonomskih i kulturnih veza sa Pekingom.

Prema njegovoj proceni, u uslovima rastuće globalne neizvesnosti Nemačka i Evropa imaju sve veći interes za jačanje odnosa sa Kinom. Takva saradnja mogla bi da doprinese stabilnosti evropskog kontinenta i šire međunarodne zajednice, dok bi način rešavanja trgovinskih neslaganja između Berlina i Pekinga mogao značajno da utiče na buduće odnose Kine i Evropske unije.