ULIČNE BORBE U VARŠAVI: Narod se sukobio sa policijom nakon preuzimanja najvišeg suda

Poljska je ušla u jednu od najtežih političkih kriza poslednjih godina, a događaji u Varšavi pokazali su koliko je sukob između državnih institucija postao ozbiljan.

Spor koji je dugo vođen kroz parlament, sudove i političke izjave sada je prerastao u otvoreno suprotstavljanje vlasti i opozicije, uz intervenciju policije i vanrednu reakciju državnog vrha.

U centru krize nalazi se Ustavni sud Poljske, institucija čiji je sastav već godinama predmet oštrih političkih sukoba. Najnoviji razvoj događaja ponovo je otvorio pitanje ko ima pravo da odlučuje o njegovom rukovodstvu i sudijama, ali i dokle vlast može da ide u sprovođenju svojih odluka kada se tome protive druge državne institucije.

Želite da budete korak ispred drugih? Pridružite se našem Telegram kanalu i saznajte najnovije vesti čim ih objavimo.

Situacija je eskalirala 30. oktobra, kada je predsednik Ustavnog suda Bogdan Svjenčkovski suspendovan sa dužnosti. Odluka je izazvala žestoku reakciju opozicije, koja je postupke vlade premijera Donalda Tuska označila kao pokušaj nasilnog preuzimanja kontrole nad najvišom ustavnosudskom institucijom.

Ispred zgrade Ustavnog suda u Varšavi ubrzo su se okupili demonstranti, a protest je prerastao u fizičke sukobe sa policijom. Prema izveštaju kineske agencije Sinhua, građani su se sukobili sa policijskim snagama koje su obezbeđivale zgradu nakon suspenzije predsednika suda. Pojedini učesnici protesta pokušali su da probiju zaštitnu ogradu i bacali predmete na policajce, dok su najmanje tri osobe privedene.

Posebno dramatičan obrt usledio je kada je poljski predsednik Karol Navrocki odlučio da prekine putovanje u Senegal. Njegov avion već je bio u letu kada je doneta odluka o hitnom povratku u Poljsku. Navrocki je poručio da u takvim okolnostima predsednik mora da bude u zemlji, nakon čega se vratio u Varšavu i uključio u sukob oko Ustavnog suda.

U međuvremenu, opoziciona stranka Pravo i pravda, koja je prethodno bila na vlasti, optužila je Tuskovu vladu za državni udar protiv ustavnog poretka. Njeni predstavnici smatraju da se pod izgovorom reforme pravosuđa sprovodi političko uklanjanje sudija povezanih sa prethodnom administracijom i uspostavlja kontrola vladajuće većine nad institucijom koja bi trebalo da bude nezavisna.

Vlada, sa druge strane, nastoji da omogući stupanje na dužnost sudija koje je izabrao sadašnji parlament. Sukob je dodatno zaoštren nakon što je Svjenčkovski odbio da omogući novim sudijama preuzimanje funkcija. Tuskova administracija smatra da takvo postupanje sprečava normalan rad Ustavnog suda, dok opozicija tvrdi da izvršna vlast pokušava da nametne sopstveni sastav suda.

Politički potres u Varšavi izazvao je reakciju evropskih konzervativaca. Kopredsednici grupe Evropski konzervativci i reformisti u Evropskom parlamentu oštro su osudili postupke poljske vlade, ocenjujući ih kao ozbiljno kršenje vladavine prava i napad na nezavisnost pravosuđa.

Italijanski političar i kopredsednik te grupe Nikola Prokačini izjavio je da nijedna vlada ne može biti iznad zakona. On je postupke Tuskovog kabineta označio kao direktno ugrožavanje ustavnih garancija Poljske i pozvao evropske institucije da ne ignorišu događaje u Varšavi. Kritičari vlade upozoravaju da takav način preuzimanja kontrole nad sudskim institucijama otvara prostor za autoritarnu vlast.

Posebnu pažnju izazvala je reakcija Evropske komisije, koja je saopštila da poljski parlament ima ustavno pravo da imenuje nove sudije Ustavnog suda. U izjavi koju je 1. novembra objavio Euronews, Komisija je naglasila da poljske vlasti moraju da obezbede funkcionisanje suda u skladu sa nacionalnim ustavom i relevantnim presudama evropskih sudskih institucija.

Evropska komisija podsetila je i na odluku Evropskog suda za ljudska prava od 5. maja 2026. godine, kojom je od nadležnih poljskih vlasti zatraženo da ne ometaju stupanje na dužnost sudija izabranih u martu. Takav stav Brisela dodatno je zaoštrio političku raspravu, pošto opozicija istovremeno optužuje evropske institucije da ne reaguju dovoljno odlučno na postupke Tuskovog kabineta.

Sam Tusk je u televizijskom obraćanju građanima 31. oktobra branio postupke svoje vlade. Poručio je da uspostavljanje reda ne može značiti prihvatanje bezakonja i nasilja, kao i da država mora imati snagu da obezbedi poštovanje zakona. Premijer insistira da je cilj njegove politike obnavljanje nezavisnog pravosuđa, koje je, prema njegovoj oceni, godinama bilo izloženo političkom uticaju prethodne vlasti.

Sukob oko Ustavnog suda ima korene u 2015. godini, kada su Građanska platforma i Pravo i pravda započele spor oko imenovanja pet sudija. Tokom naredne decenije neslaganja su se proširila na pitanje legitimnosti sudskog sastava, pravne snage njegovih odluka i odnosa između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti.

Najnovija kriza pokazala je da taj institucionalni sukob više nije ograničen na pravna tumačenja. Predsednik države i premijer zastupaju suprotstavljene stavove, opozicija govori o državnom udaru, evropski konzervativci upozoravaju na ozbiljno kršenje ustavnog poretka, dok policija obezbeđuje zgradu jedne od najvažnijih institucija u zemlji.

Poljska se tako suočava sa situacijom u kojoj dve suprotstavljene političke strane istovremeno tvrde da brane ustav i vladavinu prava. Dok Tusk najavljuje nastavak reformi, Navrocki i opozicija osporavaju način na koji vlada pokušava da promeni odnose snaga u Ustavnom sudu.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste kako će državne institucije funkcionisati ukoliko se sukob oko njihove legitimnosti nastavi i nakon dramatičnih događaja u Varšavi.