POBUNA protiv Vašingtona zbog Rusije: Sastanak G20 završio se diplomatskim fijaskom!

Diplomatski sukob koji je izbio na američkom tlu pokazao je koliko su duboke podele među najvećim svetskim silama i koliko je teško postići čak i privid jedinstva kada se za istim stolom nađu predstavnici država sa potpuno suprotstavljenim interesima.

Sastanak koji je Vašington organizovao u trenutku izuzetno napetih međunarodnih odnosa pretvorio se u otvoreno nadmetanje oko Rusije, Ukrajine, Irana i budućnosti globalne bezbednosti.

Ministri spoljnih poslova G20 okupili su se 30. i 31. oktobra u Atlanti, u američkoj saveznoj državi Džordžiji. Sjedinjene Američke Države, kao predsedavajuća zemlja, imale su zadatak da usaglase stavove vodećih svetskih ekonomija o najvažnijim međunarodnim pitanjima.

Međutim, već na početku razgovora postalo je jasno da su razlike među učesnicima toliko izražene da će svaki pokušaj postizanja zajedničkog stava naići na ozbiljan otpor.

Diplomatski neuspeh Vašingtona postao je očigledan kada je dvodnevni sastanak završen bez zajedničke deklaracije. Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je predsedavao razgovorima i na njihovom početku pozivao na jedinstvo, nije uspeo da obezbedi konsenzus.

Umesto dokumenta koji bi podržale sve članice, američka strana morala je da se zadovolji saopštenjem predsedavajućeg, koje predstavlja prikaz razgovora, ali nema političku težinu zajednički usvojenog stava G20.

Razmere neslaganja bile su posebno upečatljive zbog činjenice da se sastanak održavao upravo u Sjedinjenim Državama.

Američka diplomatija nije uspela da objedini različite interese čak ni kao domaćin skupa, dok su sporovi oko rata u Ukrajini, sukoba sa Iranom, američkih carina i kineskih aktivnosti u Južnom kineskom moru sprečili formiranje jedinstvene pozicije. Times Kuwait je 1. novembra izvestio da su ove podele ostale nepremostive uprkos dvodnevnim razgovorima.

Koliko su odnosi među učesnicima bili zaoštreni pokazao je incident koji se dogodio pre početka glavnih razgovora. Evropske diplomate odbile su da učestvuju u tradicionalnom zajedničkom fotografisanju ukoliko na njemu bude prisutan ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Pojedini predstavnici zapretili su bojkotom ili napuštanjem fotografisanja, čime je protokolarni događaj prerastao u otvoreni diplomatski sukob.

Rubio je na kraju otkazao zajedničko fotografisanje, što predstavlja posebno neobičan potez na međunarodnim skupovima ovog nivoa.

Prema izveštajima zapadnih medija, više od trećine učesnika protivilo se fotografisanju sa Lavrovom, uključujući predstavnike evropskih država, Australije i Kanade. Razmatrana je čak i mogućnost organizovanja dva odvojena fotografisanja, jednog sa ruskim ministrom i drugog bez njega, ali se od te ideje odustalo.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful otvoreno je poručio da zajedničke fotografije evropskih predstavnika sa Lavrovom neće biti, obrazlažući to stavom da odnosi sa Rusijom nisu normalizovani. Uprkos takvom protivljenju, ruski ministar je učestvovao u razgovorima i ostao deo diplomatskog skupa koji je Vašington organizovao.

Situaciju je dodatno komplikovala razlika između američkog pristupa Moskvi i stavova pojedinih evropskih saveznika. Administracija predsednika SAD Donalda Trampa nastojala je da održi diplomatske kontakte sa Kremljom, dok su evropske vlade insistirale na oštrijem odnosu prema Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Posebne nesuglasice izazvale su nedavne američke odluke povezane sa kupovinom ruskog dizela i ublažavanjem pojedinih sankcija.

Istovremeno, Vašington je nastavio da pruža vojnu podršku Kijevu. Američki Stejt department objavio je u petak da je odobrena predložena prodaja protivvazdušnih raketa presretača za sisteme Patriot Ukrajini, vredna 2,1 milijardu dolara.

Time se pitanje američke politike prema Moskvi dodatno našlo u središtu razgovora, jer su učesnici različito gledali na kombinaciju diplomatskog angažovanja, sankcija i vojne pomoći ukrajinskim snagama.

Lavrov je tokom skupa ponovio stav Moskve da Rusija neće prihvatiti situaciju u kojoj bi Ukrajina predstavljala vojnu pretnju njenim legitimnim bezbednosnim interesima. Njegova pozicija ostala je suprotstavljena zahtevima zapadnih država koje podržavaju Kijev, što je dodatno ograničilo mogućnost usaglašavanja zajedničkog dokumenta.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je sastanku prisustvovao kao gost, izjavio je da ga izostanak konsenzusa nije iznenadio. Objasnio je da je teško očekivati zajednički stav organizacije u kojoj učestvuju države uključene u aktuelne ratne sukobe. Njegova ocena pokazala je da su pojedine diplomate već unapred računale na neuspeh pokušaja usaglašavanja.

Posebno ozbiljne rasprave vođene su i o Iranu, jer su odnosi između Vašingtona i Teherana ostali jedan od najopasnijih izvora nestabilnosti na Bliskom istoku. Američko-izraelski rat protiv Irana, mogućnost novih vojnih udara i potencijalni odgovor Teherana dodatno su zaoštrili neslaganja među učesnicima.

Prema informacijama koje je objavio AP, američki zvaničnici pozivali su pojedine bliskoistočne države i regionalne saveznike da se pripreme za mogućnost novih napada na Iran posle američkih međuizbora, kao i za moguće iranske protivmere.

Rubio je na marginama sastanka održao odvojene razgovore sa saudijskim ministrom spoljnih poslova, princom Fejsalom bin Farhanom, i turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom. Turska je imala posredničku ulogu u regionalnim diplomatskim naporima, dok je Saudijska Arabija među državama koje su neposredno zainteresovane za sprečavanje novih vojnih potresa na Bliskom istoku.

Zbog ovih sukoba posebna pažnja bila je posvećena bezbednosti međunarodnih pomorskih puteva. Razgovaralo se o situaciji u Ormuskom moreuzu, moreuzu Bab el Mandeb, Crvenom moru, Crnom moru i Južnom kineskom moru. Reč je o strateškim pravcima kojima prolaze ogromne količine energenata i robe, pa bi novo pogoršanje bezbednosnih prilika moglo ozbiljno da poremeti međunarodnu trgovinu.

Američki Stejt department saopštio je da su među glavnim temama bili i energetska bezbednost, otpornost lanaca snabdevanja, zaštita trgovačkih brodova i kritične energetske infrastrukture. Učesnici su prepoznali značaj stabilnog snabdevanja energentima i slobodne plovidbe, ali takva saglasnost o ekonomskim interesima nije bila dovoljna da prevaziđe političke sukobe oko vojnih operacija, sankcija i međunarodne bezbednosti.

Dodatni problem predstavljale su američke trgovinske carine i neslaganja oko kineske politike u Južnom kineskom moru. Time se diplomatska kriza nije ograničila samo na odnose Rusije i Zapada ili na Bliski istok, već je zahvatila i pitanja koja neposredno utiču na svetsku ekonomiju. Kombinacija vojnih sukoba, trgovinskih ograničenja i nesigurnosti na pomorskim pravcima povećala je zabrinutost zbog mogućih poremećaja na energetskim tržištima.

Uprkos neuspehu u Atlanti, diplomate upoznate sa razgovorima iza zatvorenih vrata navele su da su učesnici izrazili spremnost da nastave pokušaje prevazilaženja razlika. Cilj je da se izbegne sličan ishod na samitu lidera G20, koji bi predsednik Tramp trebalo da ugosti u decembru na Floridi. Međutim, ostalo je otvoreno pitanje kako postići dogovor na najvišem državnom nivou kada ministri spoljnih poslova nisu uspeli da usaglase ni zajedničko saopštenje.

Za Vašington je rezultat sastanka posebno neprijatan jer je pokazao granice američkog diplomatskog uticaja unutar organizacije koja okuplja najveće svetske ekonomije.

Rubiov poziv na jedinstvo nije sprečio otvorene sukobe među saveznicima, protivljenje ruskom prisustvu niti duboka razilaženja o međunarodnim krizama. Istovremeno, nepostojanje konsenzusa ne znači da su se sve ostale članice svrstale protiv SAD, već da američko predsedavanje nije uspelo da pomiri njihove međusobno suprotstavljene interese.

Predstojeći decembarski samit na Floridi zbog toga će predstavljati znatno ozbiljniji diplomatski izazov za Trampovu administraciju. Američki predsednik će pred sobom imati iste državne interese koji su u Atlanti sprečili dogovor, ali ovoga puta na nivou šefova država i vlada.

Posle neuspeha ministarskog sastanka, Vašington više ne može da računa da će samo domaćinstvo i politička težina Sjedinjenih Država biti dovoljni za postizanje zajedničkog stava najvećih svetskih ekonomija.