Savršena oluja guta Zapad: Nemački gigant priznao da Evropa srlja u potpunu propast!

Evropska privreda suočava se sa sve ozbiljnijim pritiscima, a upozorenje koje je stiglo iz vrha jedne od najpoznatijih nemačkih kompanija otvara pitanje koliko dugo postojeći ekonomski model može da izdrži.

Geopolitičke krize, međunarodni trgovinski sporovi i rastući troškovi poslovanja istovremeno pogađaju proizvođače koji su decenijama predstavljali temelj evropskog prosperiteta. Posebno zabrinjava činjenica da problemi više nisu ograničeni na pojedine industrijske grane, već zahvataju čitav sistem proizvodnje i izvoza.

Generalni direktor nemačkog industrijskog giganta Kerher (Kärcher), Hartmut Jener, upozorio je da Nemačka i Evropa prolaze kroz ono što je nazvao „savršenom olujom“.

U autorskom osvrtu koji je 1. novembra preneo Euronews, Jener je ocenio da je deindustrijalizacija već postala stvarnost, a ne samo opasnost koja bi mogla da se pojavi u budućnosti. Gubitak desetina hiljada industrijskih radnih mesta i smanjenje proizvodnje predstavljaju, prema njegovoj oceni, jasne pokazatelje dubine krize.

Jedan od najvažnijih spoljašnjih uzroka problema Jener vidi u nepredvidivoj trgovinskoj politici Sjedinjenih Američkih Država. Vašington stalno preti novim carinama i trgovinskim barijerama, često bez prethodnog upozorenja, čime stvara izuzetno nepovoljne uslove za slobodnu međunarodnu trgovinu.

Takva politika posebno pogađa evropske kompanije čiji prihodi zavise od izvoza, jer otežava dugoročno planiranje proizvodnje, investicija i poslovanja na stranim tržištima.

Međutim, američki trgovinski pritisak nije jedini izazov. Kina se u međuvremenu transformisala iz proizvođača jeftine robe u tehnološki izuzetno snažnog konkurenta, sposobnog da velikom brzinom preuzima vodeće pozicije u industrijama budućnosti.

Jener smatra da iza kineskog uspeha stoji ciljano vođena državna industrijska politika, koja uključuje ogromne subvencije strateškim sektorima i valutnu politiku usmerenu na jačanje konkurentnosti. Posledice su tržišni poremećaji i višak proizvodnih kapaciteta, što privatnim evropskim kompanijama, prema njegovoj oceni, gotovo onemogućava ravnopravnu konkurenciju.

Težina upozorenja posebno dolazi do izražaja kada se uzme u obzir položaj kompanije kojom Jener rukovodi. Kerher je osnovan 1935. godine, a tokom 2025. ostvario je promet od gotovo 3,5 milijardi evra.

Čak 86 odsto prihoda dolazi sa stranih tržišta. Kompanija je ostala u porodičnom vlasništvu, posluje u 87 država, zapošljava oko 17.000 ljudi i proizvodi više od 3.000 različitih uređaja i proizvoda za čišćenje i održavanje. Njeno sedište nalazi se u Vinendenu, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.

Jener, koji ima 61 godinu, nalazi se na čelu kompanije od 2001. godine. Za vreme njegovog rukovođenja broj zaposlenih i promet utrostručeni su. Kerher je dosad uspevao da održi stabilnost zahvaljujući velikim ulaganjima u istraživanje, razvoj robota za čišćenje, baterijske tehnologije i digitalizaciju poslovanja.

Više od 1.000 zaposlenih širom sveta angažovano je na istraživačkim i razvojnim poslovima. Ipak, Jener upozorava da čak ni tehnološki najnaprednije kompanije ne mogu neograničeno da izdržavaju pogoršavanje uslova poslovanja.

Posebno ozbiljno stanje vlada u nemačkoj automobilskoj i mašinskoj industriji, gde se već razmatraju zatvaranja proizvodnih pogona i premeštanje proizvodnje.

Istovremeno, rast strukturnih troškova, cena rada i energije dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost otvaranja novih fabrika i dodatnih radnih mesta u Nemačkoj i drugim evropskim državama. Jener smatra da je nemačka industrija stigla do kritične prekretnice, koju više ne mogu da ignorišu ni najoptimističniji posmatrači.

Njegova kritika usmerena je i prema nemačkoj vladi. Prognozirani privredni rast od 1,3 odsto ocenjuje kao razlog za veoma ograničen optimizam, jer smatra da se iza tih pokazatelja krije rast zasnovan na zaduživanju države, vojnim narudžbinama i subvencijama.

Takvo povećanje ekonomske aktivnosti naziva „pozajmljenim rastom“, upozoravajući da kratkoročni podsticaji finansirani dugovima ne mogu zameniti stvarni oporavak privatnih investicija.

Dodatni problem predstavljaju unutrašnje slabosti evropskog ekonomskog sistema. Jener smatra da su dugogodišnje odlaganje reformi i sve agresivnije administrativno regulisanje poslovanja među glavnim uzrocima stagnacije.

Umesto da podstiču preduzetništvo i ulaganja, propisi koji dolaze iz Brisela i Berlina, prema njegovim rečima, guše spremnost kompanija na promene. Preterana birokratija, kruta pravila, visoke cene energije i rastući doprinosi na zarade dodatno smanjuju privlačnost Nemačke kao industrijske lokacije.

Administrativne obaveze predstavljaju zaseban finansijski teret. Kompanije troše milione evra i ogromnu količinu radnog vremena na ispunjavanje dokumentacionih zahteva, dok novac i zaposleni koji bi mogli biti angažovani u proizvodnji i inovacijama ostaju vezani za birokratske procedure.

Jener zato odbacuje kozmetičke izmene propisa i zahteva temeljnu promenu načina rada državnih institucija. Administracija bi, prema njegovom predlogu, trebalo da postane servis privrede, da odluke donosi brže i praktičnije i da u svom radu koristi veštačku inteligenciju. Kao primer navodi države koje već pristupaju širokom ukidanju obaveza administrativnog izveštavanja.

Promene su, smatra, neophodne i na tržištu rada. Zbog nepovoljnih demografskih kretanja potrebno je povećati ukupan obim rada u ekonomiji, što podrazumeva podsticaje za prekovremeni rad, fleksibilnije radno vreme i prilagođavanje pravila o isplati zarada tokom bolovanja.

Zalaže se i za jednostavnije zapošljavanje kvalifikovanih stručnjaka. Jener upozorava da proglašavanje ovakvih rasprava napadom na radnička prava zanemaruje ekonomsku realnost i može ugroziti upravo ona radna mesta koja se žele zaštititi.

Njegov odnos prema radu oblikovan je još tokom odrastanja na porodičnom imanju u Vinendenu, gde je bio najmlađe dete. Studirao je poslovnu administraciju i inženjerstvo, istovremeno radeći na roditeljskoj farmi, a 1991. zaposlio se u Kerheru kao asistent.

Svoj pogled na uspeh opisuje jednostavnom računicom: 97 odsto čine rad i posvećenost, dva odsto talenat, a samo jedan odsto sreća. Iz takvog iskustva izvodi i širu ekonomsku poruku da se prosperitet i socijalni standard ne mogu održavati bez prethodnog stvaranja nove vrednosti.

Na evropskom nivou Jener zahteva odlučniju trgovinsku politiku prema Sjedinjenim Državama i Kini, sa pravilima koja garantuju ravnopravnu konkurenciju i sankcijama za one koji ih krše.

Slobodna trgovina, prema njegovom stavu, može funkcionisati samo ukoliko svi učesnici poštuju iste uslove. Evropska unija zato mora da zaštiti konkurentnost svojih proizvođača, umesto da domaćim kompanijama nameće dodatne troškove dok se suočavaju sa inostranim rivalima koji posluju pod drugačijim pravilima.

Za budućnost nemačke i evropske industrije Jener predlaže ono što naziva stvarnim programom ekonomskog oporavka. Njegovi glavni elementi su smanjenje regulative, veća lična odgovornost, snažniji investicioni podsticaji i stabilni uslovi poslovanja.

Smatra da je neophodno napustiti administrativni mentalitet i vratiti se pristupu zasnovanom na preduzimljivosti, radu i konkretnim rezultatima. Bez takve promene, upozorava, Evropa rizikuje dalje slabljenje industrijske osnove od koje zavise njen ekonomski položaj, radna mesta i dostignuti životni standard.