Roditelji ga zatvarali na psihijatriju, primao elektrošokove i to sve zbog želje da bude pisac

Ovaj brazilski pisac, čija su dela prodata u preko 150 miliona primeraka širom planete, pisao je svoju sudbinu sopstvenom krvlju i nepokolebljivom verom u unutrašnji glas koji ni elektrošokovi nisu uspeli da utišaju. Ovo je životna priča Paula Koelja.

“Moj sin je lud”: Roditelji ga slali na elektrošokove zbog strasti prema umetnosti

Dok je šezdesetih godina prošlog veka odrastao u Brazilu u strogoj katoličkoj porodici, mladi Paulo Koeljo osećao je duboki, neodoljivi poziv ka književnosti. Njegova jedina želja bila je da postane pisac i stvara priče. Međutim, njegovi roditelji nisu mogli da razumeju takvu strast. Umesto umetnosti, za svog sina predviđali su sigurnu, uglednu i mirnu karijeru u pravu.

Ubeđeni da njihov sin gubi razum jer odbija društvena očekivanja i bira umetnički put, roditelji su doneli surovu odluku. U nadi da će “popraviti” ono što su smatrali bolesnim umom, zatvorili su ga u psihijatrijsku bolnicu.

Zabeleženo je da su ga roditelji čak tri puta slali u psihijatrijsku ustanovu, gde su ga lekari podvrgavali terapiji elektrošokovima. Lekari su njegovu želju za pisanjem i pobunu protiv nametnutih pravila tretirali kao duševnu bolest koju je neophodno izlečiti najagresivnijim metodama.

Od rok poezije do hodočašća duše

Uprkos strašnoj traumi i torturi koju je preživeo u bolničkim zidinama, Paulo nije dozvolio da se njegov unutrašnji plamen ugasi. Godine 1970. nakratko je upisao pravni fakultet kako bi udovoljio porodici, ali ga je brzo napustio i krenuo putem potpune slobode. Putovao je širom Južne Amerike, Meksika, Severne Afrike i Evrope, skupljajući iskustva koja je kasnije utkao u svoj autobiografski roman Hipi.

Tokom sedamdesetih godina, u vreme vojne diktature u Brazilu, radio je kao autor tekstova za poznate brazilske rok muzičare. Međutim, njegova prava duhovna prekretnica dogodila se 1986. godine.

Tada je Koeljo prešao čuveni srednjovekovni hodočasnički put Kampostela u Španiji, dugačak više od 800 kilometara. Na tom napornom putovanju doživeo je duboko duhovno buđenje. Upravo to mistično iskustvo inspirisalo ga je da napiše svoju prvu knjigu “Dnevnik jednog čarobnjaka”, objavljenu 1987. godine.

“Alhemičar” nastao za 14 dana, izdavač ga bacio na kolena: “Ovo je krah”

Ubrzo nakon toga, Paulo je svoja životna iskustva i uverenja prelio u jednostavnu, a duboku mitsku priču o mladom pastiru Santijagu koji kreće preko pustinje u potragu za skrivenim blagom. Nazvao je knjigu “Alhemičar”, a čitav rukopis napisao je u grozničavom stvaralačkom zanosu za svega 14 dana.

Međutim, svet u početku nije prepoznao veličinu ovog dela. Kada je Alhemičar prvi put štampan u Brazilu, prvi izdavač izdao je skromnih 1.000 primeraka. Knjige su mesecima ležale na policama knjižara i skupljale prašinu, a prodaja je potpuno podbacila. Izdavač je odlučio da odustane od projekta, vratio je autorska prava Koelju i proglasio knjigu potpunim promašajem.

“Čoveka koji je preživeo elektrošokove i psihijatrijske torture nije moglo da zaustavi jedno pismo odbijanja izdavača.”

Paulo je odbio da prizna poraz. Pronašao je drugog izdavača koji je bio spreman da veruje u njegove reči i preuzme rizik.

Šapat koji je postao tutnjava

Ono što je usledilo graniči se sa čudom. Uspeh Alhemičara nije došao zahvaljujući skupim reklamnim kampanjama ili agresivnom marketingu, već organski — od usta do usta.

Neko bi pročitao priču, osetio duboku transformaciju u svom srcu i poklonio knjigu prijatelju. Prijatelj bi je potom preporučio sledećem. Tako se tihi šapat jedne priče polako pretvorio u moćni glas koji je odjeknuo širom sveta.

• Danas je Alhemičar jedna od najuspešnijih i najčitanijih knjiga u istoriji čovečanstva:
• Prodana je u preko 150 miliona primeraka širom sveta.
• Prevedena je na više od 80 svetskih jezika.
• Nalazi se kako na radnim stolovima uticajnih svetskih lidera, tako i u rančevima običnih studenata.

“Kada nešto zaista želiš…”

Osvrćući se na svoj neverovatan životni put od psihijatrijske ustanove do svetskog trona, Paulo Koeljo podseća čitaoce na temeljnu istinu koja ga je održala u najtežim trenucima života. Kako je zapisao u svom čuvenom romanu: “Kada nešto zaista želiš, čitav univerzum se zaveri da ti pomogne da to ostvariš.”

Pročitaj i: Evo čega bi svaka žena trebalo da se PLAŠI U STAROSTI: Mudro UPOZORENJE Paula Koelja – zbog ove greške savićete se kao visibaba i ODBIJAĆETE muškarce

U svom romanu “Na obali reke Pijedre sedela sam i plakala”, ovaj slavni pisac osvrnuo se i na važnost preuzimanja rizika i hrabrosti da se zakorači u nepoznato:

“Moraju se preuzeti rizici. Čudo života možemo u potpunosti razumeti tek kada dovolimo da se dogodi neočekivano.”

Njegova fascinantna biografija dokazuje da naši prvi krahovi, pa ni najteži životni porazi i torture, nikada nemaju poslednju reč u oblikovanju naše sudbine. Da je poslušao svoje roditelje ili prvog izdavača, njegovo remek-delo bilo bi zauvek izgubljeno. Zato njegova poruka odzvanja svima koji sumnjaju u svoj put: nikada ne dozvolite da vam današnje odbijanje ukrade uspeh koji vas čeka sutra.